КИЈЕВ – Јулија Тимошенко (58), бивша премијерка Украјине, у два наврата, најавила је своју кандидатуру на предстојећим председничким изборима, планираним за крај марта.
„Наранџаста принцеза”, како су је неки звали, била је препознатљива по плетеницама, које су јој до пре годину-две биле заштитни знак.
Рођена 1960. у Дњепропетровску, где је и дипломирала на Економском факултету 1984. године.
У браку са Александром Тимошенком добила је ћерку Јевгенију, која је, такође, економиста.
Бројни инострани магазини су Тимошенко у више наврата проглашавали најлепшом политичарком, а 2005. је заузела трећу позицију на Форбсовој листи сто најмоћнијих жена света.
Она је вођа партије „Отаџбина”. Била је осуђена на седам година затвора 2011. године због злоупотребе службеног положаја, када је две године пре тога потписала гасни уговор с Русијом.
Пуштена је раније из затвора, 2014. године, током Евромајдана.
Премијерску функцију обављала је у два наврата – од фебруара до септембра 2005. године као и од децембра 2007. године до марта 2010. године.
Пре почетка политичке каријере, Тимошенко је била успешна, али контроверзна пословна жена у гасној индустрији, што јој је донело богатство.
У политику је ушла 1996. године, када је изабрана за заступницу Кировоградске области у Врховној Ради освојивши рекордних 92,3 одсто гласова у својој области.
У раздобљу од 1999. до 2001. године, Тимошенкова је обављала дужност заменице министра за гориво у енергетском сектору у Влади Виктора Јушченка.
Тадашњи председник Леонид Кучма отпустио ју је у јануару 2001. под оптужбом за фалсификовање царинских докумената и кријумчарење руског гаса у време када је председавала Уједињеним енергетским системима Украјине од 1995. до 1997. године.
Ухапшена је у фебруару 2001, али је неколико недеља касније пуштена и ослобођена свих оптужби.
Она је тада рекла да су јој оптужбе подметнули Кучмин режим и лоби индустрије угља, којем је Тимошенкова претила да ће искоренити корупцију и увести неке трговинске реформе, преноси Танјуг.
Након што су против ње одбачене све оптужбе, започела је с кампањом против тадашњег председника Кучме.
Критичари Јулији Тимошенко највише замерају сумњиве методе којима је стекла огромно богатство у кратком временском периоду.
Одмах након Наранџасте револуције, 28. јануара 2005. украјинско тужилаштво затворило је случај против тадашње премијерке Јулије Тимошенко и чланова њене породице због недостатка доказа.
Пре него што је постала прва премијерка Украјине, Тимошенко је са некадашњим председником Украјине Виктором Јушченком била један од главних вођа Наранџасте револуције против кандидата проруске Партије региона Виктора Јануковича.
Односи између председника Јушченка и премијерке Тимошенко погоршали су се због рата у Грузији 2008, када се Тимошенкова није сложила са Јушченковом осудом Русије.
Након што је Блок Јулије Тимошенко гласао заједно са Партијом региона и Комунистичком партијом за закон којим се убрзава процедура опозива председника и смањују његова овлашћења, коалиција око Виктора Јушценка се повукла из коалиције са Тимошенковом, а Јушченко је изјавио да ће ставити вето на тај закон и запретио новим ванредним изборима ако се формира нова већина у Ради.
Како нова већина није формирана до 8. октобра, председник Јушченко је распустио Раду.
Након свргавања Виктора Јануковича, украјински парламент је у фебруару 2014. изгласао промене закона које су омогућиле да Јулија Тимошенко буде пуштена на слободу.
Пре девет година, Тимошенко је изгубила изборе од Јануковича, а од садашњег председника Петра Порошенка 2014. године.
Према анкетама, Тимошенко је фаворит на предстојећим украјинским председничким изборима.
