Džordž Soroš kao kapitalista katastrofe

Džordž Soroš je opet sve bliže sudbini Ukrajine. Početkom  juna je objavljena njegova  elektronska prepiska sa Porošenkom  iz koje se saznalo  da se on trudi da progura  isporuke američkog oružja Ukrajini i daje savete kako da se organizuje priprema ukrajinske vojske sa američkim instruktorima. „Gospodari  novca“ cene Džordža Soroša  kao neprevaziđenog majstora revolucija, prevrata i majdana.

Po Forbsovim rejtinzima Soroš spada u trideset najbogatijih ljudi na planeti. Poznat je kao finansijski špekulant, biznismen i filantrop. Ta tri ipostasa formiraju jedinstven model njegovog ponašanja.

Često ga nazivaju i majstorom za finansijsku alhemiju. Sećaju se njegove blistave operacije na obrušavanju vrednosti britanske funte sterlinga iz 1992.godine. Pred  njim tada nije uspela da se održi ni Banka Engleske, a Soroš je na toj operaciji zaradio milijardu dolara. Soroš je dao svoj doprinos  i u nastajanju finansijske krize u Jugoistočnoj Aziji (1998) kada su srušene valute skoro desetine azijskih zemalja. Njegov trag se prati i u pripremi tehničkog bankrota Rusije 1998. On je glavne špekulacije  na svetskim finansijskim tržištima   pravio preko hedž-fonda Quantum Fund NV, registrovanog u ofšoru Kirasao (ostrvo u Karibskom moru koje pripada  Holandiji).To je najkrupniji fond u grupi Quantum Fund NV  koju kontroliše Soroš.

Smatra se da je Soroševo  bogatstvo, zamalo pa 30 milijardi dolara, formirano isključivo zahvaljujući špekulacijama. Ali – on se bavi i poštenijim biznisom,  tako što kupuje akcije i učešća u kapitalu mnogih kompanija. On je formirao i investicioni fond Soros Fund Management LLC, koji učestvuje u kapitalu mnogih poznatih korporacija. Soroš poseduje i velike pakete akcija u Dow Chemicals ( više od pet miliona akcija) i Monsanto (pola miliona akcija). Oba ta monopola, obzirom da se radi o hemijskim koncernima, sada se aktivno naturaju poljoprivredi, biotehnologiji, prehramenoj industriji i t.d.  Druga sfera interesa  Soroša  je  energetika. U tom delu u najkrupnije objekte koji mu pripadaju spadaju kompanije Energen i PDC Energy.  Sorošu pripada dva miliona akcija u prvoj kompaniji, a milion u drugoj. On je prisutan i u bankarskom sektoru. Njemu, pre svega, pripada veliki paket akcija u bankarskom gigantu Citigroup, jednoj od  „Velike šestorice“ banaka sa Volstrita.

O drugom Soroševom ipostasu se malo piše. Ipak: ovaj milijarder je svoja „zlatna jaja“  (tj. kapital) razmestio u desetine, ako ne u stotine „korpi“ (tj. kompanija i bankaka) po različitim delovima sveta.

Treći ipostas je filantropija. Soroš  radi uglavnom preko institucije „Otvoreno društvo“ koje je poznato i kao „Sorošev fond“. Ako se skloni blistava reklama „Otvorenog društva“ – pojaviće se bavljenje  „pretovarom“ javne svesti i formiranje kompradorskih elita koje su u stanju da zapadnim transnacionalnim  korporacijama i bankama omoguće život u režimu  najveće pogodnosti. Troškovi koje snosi Soroš-filantrop uopšte ne predstavljaju smanjenje njegovog bogatstva. Ti troškovi su radno sposobni  – efikasni, možda čak i efikasniji od investicija u kompaniji  high tech ili u hedž-fondovima.

Institucija „Otvoreno društvo“ ima filijale u preko 27 zemalja Azije i Evrope, između ostalog i u Poljskoj, Latviji, Estoniji, Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu. Kako procenjuje nedeljnik Bussines week, Soroš je u dobrotvorne svrhe  do sada dao 5 milijardi dolara. Od njih je jedna milijarda namenjena Rusiji.

Sorošov biznis-model  izgleda otprilike ovako:

1. pomoću finansijskih špekulacija se zarađuju milijarde;
2. deo dobijenih milijardi se daje na nove finansijske špekulacije, deo se investira u akcije kompanija i drugih komercijalnih organizacija, a deo se daje u „dobrotvorne“ projekte;
3. filantropija pomaže da se u ovoj ili onoj zemlji napravi povoljna „investiciona klima“;   investicije se ulažu tek pošto se napravi izuzetno precizna priprema da se dođe do zahtevane „investicione klime“.

Za običnog biznismena   povoljnu „investicionu klimu“ predstavljaju ekonomska i politička stabilnost , rast tržišnih tendencija u jednoj zemlji  i sl. Rukovodeći princip Soroša  je ipak  „što gore – to bolje“. Zato ga nazivaju i „kapitalista katastrofa“. Njegove strukture učestvuju u organizovanju političkih prevrata,  revolucija, masovnih pobuna i sl. Soroševi  „dobrotvorni“ projekti  omogućuju da se u ovoj ili onoj zemlji pripremi politička kriza koja za sobom povlači i monetarnu i ekonomsku krizu. Monetarna kriza omogućuje da se spusti kurs novčane jedinice u konkretnoj zemlji, a ekonomska – cena (tj. vrednost) kompanija, nominovana u nacionalnim novčanim jedinicama. Posle toga može da se „investira“, jer devizna cena aktiva koje Soroš kupuje počinje da se meri u stotim delovima novčane jedinice.

Svaki model biznisa zahteva stalno kretanje kapitala. I  kod Soroša postoji neprekidno obrtanje kapitala ( smenjivanje oblika kapitala: novčani – trgovinski – proizvodni), njegova proširena reprodukcija. To je Marksova šema, ali u Sorošovoj delatnosti ona se dopunjava  političkim, socijalnim, monetarnim i drugim krizama. Sorošov model može da se izrazi   formulom: kapital – kriza – kapital prim. Na jeziku Marksa „kapital prim“, tj. K’ označava vrednost koja se formira kod kapitaliste kada napravi pun krug ciklusa. Od prvobitnog kapitala (K) se razlikuje  za veličinu dobiti ili gubitka. Ali bez političkih kriza majstor finansijske alhemije Soroš  postaje nekonkurentan i pretvara se u najprosečnijeg biznismena.

Svoj model Soroš je brusio  na mnogim objektima. Prvo u Zapadnoj Africi u kojoj su se Nigerija, Kamerun, Uganda  i druge zemlje drmale od političkih nemira, iza kojih su svaki put štrčale Sorošove uši. Zatim se on preselio u Istočnu Evropu i postsovjetske zemlje. Srbija, Gruzija, Ukrajina, Makedonija – u svim tim zemljama  je Soroš svojski poradio! Pa i danas u svakoj od pomenutih zemalja on ima dugoročne ekonomske interese.

Postoje dva gledišta  o finansijskim uspesima Soroša. Prema prvom – on poseduje dar za finansijsko predviđanje. Drugo je da Soroš koristi insajderske informacije  koje dobija od predstavnika establišmenta najjačih svetskih zemalja. Bez obzira što su ga više puta hvatali da koristi insajdere,  on je uspevao da  sve prođe sa novčanom kaznom. Sve u svemu – druga je verzija mnogo verovatnija.

Smem da predložim i treću: on ima pristup izvoru novca. Blizak je sa onima koje ja zovem „gospodari  novca“. To su glavni akcionari Sistema federalnih rezervi SAD. U njihovim rukama   je štamparija novca, i pošto imaju mogućnost da štampaju koliko im volja   oni imaju i zadatak da efikasno raspodele taj novac.  Za to im trebaju pomoćnici. Soroš je jedan od njih. I on sam u izvesnoj meri spada u grupicu gospodara novca. Kao što je već rečeno, njemu pripada veliki paket akcija Citigroup-banke, koja je u   „Velikoj šestorici“ banaka sa Volstrita. Sve te banke, uključujući i nju, predstavljaju suvlasnike zatvorenog akcionarskog društva SFR. Međutim, Soroš ne spada u najveće akcionare, onakve kakvi su Rokfelerovi i Rotšildi. On im služi. Prema nekim podacima – on radi za Rotšilde.

Najvažnije je da je u njegovim rukama uvek  veliki novac, toliki da mogu da se obave operacije tipa rušenja nacionalnih valuta. A za to je potreban zaista veliki novac, uporediv sa onim koji imaju centralne banke odgovarajućih zemalja. Tako je on, da bi uništio velikobritansku funtu,   1992.godine sakupio 20 milijardi dolara. U to vreme on još  nije bio toliko bogat da od svojih sredstava izdvoji potreban iznos. Novac je bio ustupljen. Uostalom, reklo bi se da i Fond Soroša predstavlja u stvari „zajedničku kasu“ gospodara novca, u kojoj je Soroš upravnik.

Tu postoji još jedna finesa: gospodari novca Sorošu daju novac ne kako bi on povećavao svoj kapital. Njima to ne treba, jer – u njihovim je rukama štamparija novca. A Soroš voli pare, i čitavog života se kocka kako bi povećao svoje bogatstvo koristeći metode kakve su destabilizacija ekonomskog i političkog položaja raznih zemalja. A pravim gospodarima novca je destabilizacija takođe potrebna, ali ne zbog novca, već kako bi oslabili države,   njihov suverenitet, kako bi koračali prema  krajnjem cilju: vlasti nad čitavim svetom[1]!

I tako je Soroš, kao iskusan majstor za revolucije, prevrate i majdane, iskorišćen od strane gospodara novca. Zato i nosi titulu kapitaliste katastrofa. Pomažući  gospodarima novca ta grabljiva zver se tek priprema da zaradi i na Ukrajini.

 ________________________________________

[1] Detaljnije o tome pogl.: V.Ju.Katasonov. Kapitalizam. Istorija i ideologija „civilizacije novca“, izd. 4, dopunjeno, Moskva, Institut ruske civilizacije, Moskva, 2015, (V.Ю. Katasonov. Kapitalizm. Istoriя i ideologiя «denežnoй civilizacii». Izd. 4-e, dopolnennoe. – M.: Institut russkoй civilizacii. M., 2015.)

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

3 Komentara na Džordž Soroš kao kapitalista katastrofe