Dug američke ekonomije nema pokrića

U oktobru 2015. FED, koji se bavi praćenjem nivoa zaduženosti američke ekonomije, je preispitao svoje ocene i povećao ukupan dug SAD odjednom za 2,7 biliona dolara – sa 59,4 na 62,1 bilion (stanje polovinom 2015.godine). Relativno izraženo, ukupan dug je porastao sa 330% na 350% BDP-a. Sve je to učinjeno neprimetno. Promenjeni su oblici statističkog izračunavanja, i sada se ne daje ukupna cifra duga SAD. Međutim, stručnjacima nije posebno teško da sami izračunaju tu cifru.

Poznata konsultantska kompanija McKinsley je u februaru ove godine objavila  izveštaj dužničke situacije u svetu za 2014g. Ako je 2000.g. nivo svetskog duga iznosio 246% svetskog BDP-a, početkom finansijske krize 2007. on je, po podacima kompanije McKinsley, već dostigao 269% BDP-a.

Ali već sredinom 2015.g. FED objavljuje podatke zbog kojih ocene McKinsley-a blede. U tromesečnim statističkim izveštajima FRD-a postoji statistika ne samo za dužničke, već i za nefinansijske aktive glavnih sektora američke ekonomije. Procena dugovanja u odnosu na nefinansijske aktive daje pregledniju sliku nego ocena dugovanja u odnosu na BDP. Najvažnije su nefinansijske, fizičke, realne aktive koje za razliku od finansijskih imaju unutrašnju vrednost. Meko govoreći, danas je kod kreditora i zajmodavaca odnos prema finansijskim aktivama vrlo osetljiv, i bankari ih nazivaju „finansijska pena“. Između ostalog, prema podacima FED-a, veličina finansijskih aktiva svih sektora američke ekonomije procenjuje se na astronomsku cifru od 203 biliona dol. (u odnosu na godišnji BDP SAD-a to je povećanje od 12 puta).

U tabeli 1 su navedeni osnovni elementi procene nefinansijskih aktiva u sektoru državne uprave SAD.

Tabela 1

Nefinansijske aktive države SAD  (kraj 2.tromesečja 2015.g.; milijardi $)

*Nefinansijske aktive u obliku zgrada, opreme i objekata intelektualne svojine (po bilansnoj vrednosti)

**Dugovi po kreditima i zajmovima u obliku razmeštaja hartija od vrednosti.

***Aktive bez dugovanja.

Izvor: Federal Reserve Statistical Release. Financial Accounts of the United States (September 18, 2015). Table B.1. Derivation of U.S. Net Wealth. Table D.3. Debt Outstanding by Sector.

Značajno je da na nivou saveznih država i lokalnih vlasti za sada između aktiva i dugovanja postoji situacija da ima više aktiva od dugova. Ali na nivou federalne vlade se zapažaju negativne tendencije bez obzira što su posle finansijske krize 2007 – 2009.godine Bela kuća, američka državna blagajna (Ministarstvo finansija) i Kongres SAD objavili da se budžetska politika pooštrava. Aktive federalne vlade za period  2010- 2015. su se povećale za samo 0,28 biliona dolara, a dugovanja po kreditima i zajmovima – skoro 4 biliona.

Sredinom 2015. čisti dug federalne vlade je iznosio 11,25 biliona, u odnosu na 7,84 biliona dolara krajem 2010.g. Ako su 2010.godine dugovi premašivali aktive 3,56 puta, u 2015.godini – već 4,47 puta. Ako se stvar posmatra s gledišta kriterijuma ocenjivanja finansijske situacije obične kompanije  –  federalna vlada SAD je beznadežan bankrot. I proceduru njenog bankrotiranja je trebalo odavno početi.

Međutim, brojke koje nalazimo u zvaničnim statističkim podacima FED-a  i Ministarstva finansija SAD ne daju iscrpnu sliku američkog državnog duga. Skrupulozno se prati samo statistika državnog dugovanja koje stvaraju krediti i zajmovi, a koji se razmeštaju u obliku obligacija i drugih hartija od vrednosti. Ali postoje i druge obaveze. Na primer, obaveze izvršenja socijalnih programa, isplata plata za one koji su na državom budžetu, penzionerima – penzije, nezaposlenim – socijalna pomoć i sl. U tom delu broj budžetskih obaveza raste kao lavina.

Da pokušamo da pogledamo kako izgleda dužnička pozicija američke ekonomije ukupno (svi sektori). Evo raspodele nefinansijskih aktiva po sektorima za sredinu 2015.godine (u bilionima dolara):

federalna  vlada – 3,24,

vlade saveznih država i lokalne vlasti – 10,00;

domaćinstva  – 30,22;

nekorporativni biznis nefinansijskog sektora – 12,09;

nekorporativni biznis finansijskog sektora – 0,2.

Rezultat za nefinansijske aktive svih sektora ekonomije koji su ovde nabrojani je 55,57 biliona dolara. Očigledno je da za pokriće svih dugova nefinansijskih aktiva nema dovoljno, jer pokriće postoji za 89%.

Krupnu stavku u aktivama američke ekonomije predstavljaju aktive korporativnog biznisa, koje se mere pokazateljem tržišne vrednosti (kapitalizacijom) akcija kompanija i banaka. Sredinom 2015. pokazatelj kapitalizacije korporativnog sektora ekonomije je iznosio 29,60 biliona dolara. Ali sada su akcije na tržištu fondova jako precenjene, tržište je pregrejano – samo što se ne rasprsne. Ako za korporacijama nefinansijskog sektoraekonomije još stoje stvarne fizičke aktive, iza bankarskih korporacija takvih fizičkih aktiva  skoro da nema.

Prema ocenama FED-a, tržišna kapitalizacija bankarskih korporacija iznosi 7,46 biliona dolara. Usto, pri najliberalnijem procenjivanju fizičke aktive bankarskih korporacija mogu da se mere ne bilionima, već u najboljem slučaju stotinama milijardi dolara. Prema procenama FED-a banke koje nemaju status korporacije (akcionarskih kompanija) raspolažu realnim aktivama od samo 16,6 milijardi dolara. Što se tiče korporacija nefinansijskog sektora, njihova kapitalizacija je procenjena na 22,14 bilion. Obzirom da je na tržištu akcija nefinansijskih korporacija stanje sve užarenije, bolje je pogledati neke ranije ocene. Tako, krajem 2010.godine, dok tržište akcija nefinansijskih korporacija nije bilo još pregrejano, zbirna kapitalizacija je iznosila 14,36. Ona može da se uzme kao orijentir koji objektivnije odražava bilansnu vrednost realnih aktiva. Odnosno, FED je duplirao (otprilike) svoju ocenu aktiva kompletnog korporativnog sektora. Prema našim procenama nefinansijske aktive celog korporativnog sektora mogu da se računaju da iznose 14,50 biliona dol, a ukupne nefinansijske aktive svih sektora ekonomije SAD su sredinom ove godine iznosile  oko 60 biliona dolara. A to, onda, ne pokriva sva dugovanja američke ekonomije po kreditima i zajmovima.

Idemo dalje. Kako bi se ocenile čiste aktive američke ekonomije, statističke službe FED-a  uzimaju u obzir čiste zahteve svih sektora ekonomije SAD prema nerezistentima. Ukoliko ti zahtevi imaju znak «plus», čiste aktive (i nacionalno bogatstvo SAD ) se povećavaju. Ako je znak «minus» – čiste aktive SAD se smanjuju. Tako da su čiste aktive SAD prema nerezidentima ocenjene sa minus 5,47 biliona dolara. Drugačije rečeno, to je čisti dug svih sektora ekonomije Amerike prema drugim zemljama. Na znanje: finansijski zahtevi američkih rezidenata prema nerezidentima su  sredinom 2015. iznosili 17,51 bilion dolara. Kontrazahtevi nerezistenata prema američkim rezidentima su bili 23,40 biliona dolara. Takav nezdrav odnos postoji već mnogo godina, i to je očigledan dokaz parazitiranja SAD-a.

Od ocene realnih aktiva američke ekonomije (60 biliona dolara) koju smo dobili, treba da se izračuna čisti spoljni dug SAD od 5,47 biliona dolara. Posle te operacije dobićemo čiste realne aktive američke ekonomije koji iznose otprilike 54,5 biliona. Oni se mogu posmatrati kao realno obezbeđenje dugova američke ekonomije. Dobijamo: stepen pokrića dugova američke ekonomije realnim aktivama iznosi samo 87,5%. Kada bi se za ekonomiju SAD-a koristio isti prilaz kao za obične kompanije, korporaciju America Inc. bi trebalo podvrgnuti ako ne bankrotu, u svakom slučaju – sanaciji.

Ovaj promišljeni zaključak ni pravimo na bazi statistike FED-a koji uopšte ne prati baš veliki deo dugovanja. Iz alternativnih ocena ukupnog dugovanja poslednjeg vremena može da se ukaže na istraživanje Ekonomskog univerziteta Kalifornije (San-Dijego) pod rukovodstvom profesora Džejmsa Hamiltona (objavljenog u avgustu  2013.god). U njemu se kao ukupan iznos duga SAD krajem 2012.godine daje cifra od 70 biliona dolara (kao upoređenje: procena FED-a  za taj period je 57,4 biliona dolara). Takva ocena ukupnog duga uzima u obzir takozvane vanbilansne operacije i vanbilansne dugove organa državne uprave na federalnom nivou, nivou saveznih država i opštinskom nivou. Prema Hamiltonovim proračunima, relativni nivo ukupnog SAD duga je 2012.godine iznosio skoro 440% BDP-a zemlje.

Međutim, čak ni procene kalifornijskih ekonomista ne daju potpunu sliku. Sve napred navedene vrste dugova ekonomisti i pravnici obično nazivaju „tržišna dugovanja“ (market debts), «dugovanja po ugovorima» (contract debts) i sl. To su finansijske obaveze koje se fiksiraju u ugovorima, ugovorima drugih pravnih dokumenata i imaju veze sa kretanjem kapitala koji se pozajmljuje. U odnosu na takve dugove vodi se vrlo pažljiva evidencija, ukoliko bude potrebno vrši se i ponovno razmatranje takvih dugova i uzima se u obzir i tržišna situacija (promena kamata po dužničkim hartijama), restrukturizacija dužničkih hartija i t.d.

Osim toga, postoje i dugovi koji se mogu nazvati „socijalne  okolnosti“, tj. (social liabilities). Radi se o obavezama države prema svojim građanima u oblasti penzionog osiguranja, zdravstva, pomoći različitim kategorijama lica (nezaposlenim, siromašnim, porodicama sa više dece). To nisu samo tekuće obaveze, već i obaveze za budućnost. Istraživanja po pitanjima socijalnih dugova  SAD je u poslednje vreme bilo mnogo. Jedan od poslednjih je izveštaj autoritetnog vašingtonskog Instituta Katona (autor je Majkl Taner) koji je objavljen ove godine. Prema njemu, državni dug SAD je u 2014.godini iznosio ne 18 biliona dolara (kako piše na sajtu FRD-a), već 91 bilion dolara. „To je zato što oni nisu uključili u  njega  neobezbeđene obaveze po takvim programima kakvi su socijalno obezbeđenje i zdravstvo. I mada se te obveze ne prikazuju  u  zvaničnom bilansu zemlje, one ipak predstavljaju pravne obaveze vlade SAD. Deficit koji se očekuje u tim programima  povećava državni dug do nedostižnih 91 biliona dolara“ – saopštava Institut Katona. Da ne zaboravimo: izveštaj govori o socijalnim obavezama  –  neobezbeđenim. Vlasti takve obaveze  brzo zaboravljaju.

Ako se uzmu u obzir sva mogući razlozi za računanje ukupnog duga SAD sa potpunom sigurnošću se može tvrditi da korporaciji America Inc. neće moći da pomognu nikakve sankcije. Sjedinjene Američke Države su potpuni bankrot!

Izvor: Fond Strateške Kulture