Evropa prebrojava gubitke

Sredinom septembra se na sajtu parlamenta Evropske unije pojavila interaktivna karta na kojoj je u boji prikazana šteta od sankcija ruske strane, kojim  je ona  odgovorila  Evropskoj uniji; posebno za svaku zemlju, polazeći od izvoza ostvarenog 2013.godine. Tamno-bordo (najveći gubici) su u Litvaniji i Poljskoj. Nešto svetlije su označeni  Nemačka, Holandija, Danska, Španija, Belgija, Finska, Francuska, Italija, Grčka, Austrija i Mađarska.

Izraženo u novcu,  gubici Litvanije, zemlje u kojoj živi manje od 3 miliona stanovnika, će izneti 922 miliona evra. Na drugom mestu je Poljska – njena šteta će izneti 840 miliona evra. Dalje, kako se smanjuje šteta, slede Nemačka (589 mln evra), Holandija (503 mln), Danska (341 mln) Španija (326 mln), Belgija (281 mln) i Finska (273 mln).

Evropski parlament, neprijatno iznenađen rezultatima, komentariše da će zbog ruskih sankcija evropski izvoznici „ozbiljno da nastradaju“, zato što RF predstavlja „drugo po veličini izvozno tržište za poljoprivredne proizvode“.

U 2013.godini ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju izneo je 11,3 milijardi evra. Pretpostavlja se da će gubici od embarga koji je uveden  Rusiji   dostići  5,1 milijardu evra.

* * *

Eksperti smatraju da gubitak u ekonomiji Evropske unije zbog ruskih kontra-mera  na sankcije (koje joj je  EU uvela)  može ukupno da bude do 1 bilion evra. Sankcije donose dve vrste gubitka. Direktan gubitak predstavljaju već proizvedeni proizvodi koje je Rusija odbila da primi. Osim toga, ono što je proizvedeno, a nije izvezeno, u zemlji proizvodnje bitno smanjuje cenu. To je druga vrsta gubitka – posredni gubici. Tako  su litvanske poljoprivredne firme i fabrike za proizvodnju konzerviranih proizvoda  prinuđene da se oslobađaju „viška“ radnika, a  Češka je pretrpana povrćem i voćem  iz drugih zemalja Evropske unije. Kao posledica toga, cene na tržištu   padaju skoro duplo. A farmeri,  shvatajući da su za to krivi političari, protestuju na mitinzima i traže druge, nelegalne puteve kako bi izvezli svoje proizvode.

Evropska komisija je pre, kako bi umanjila efekat od gubitaka, izdvajala 155 miliona evra za podršku lokalnim proizvođačima. Veliki deo tih sredstava je bio usmeren na podršku proizvođačima voća i povrća. Još 32 miliona evra je iznosila pomoć farmerima koji se bave gajenjem breskvi  i nektarina. Ali zbog „zloupotreba“ i, kako se to u Briselu govori, prekomernih zahteva Poljaka, čim je isplata počela, nju je Evropska komisija  i obustavila. Obzirom da sada u Briselu dolazi do smene vlasti, farmeri ako nešto i dobiju, to neće biti pre početka 2015.godine.

Pošto  se našla „oči u oči“ sa ruskim odgovorom na sankcije, Evropska unija je preko svog komesara za trgovinu Karela de Gihta izjavila, da namerava da se žali  Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Evropljani pokušavaju da ubede i SAD, Australiju i Kanadu da im se  pridruže. Nekako se pri tom zaboravlja da je Evropska unija povukla prvi potez – prva je pribegla sankcijama protiv Rusije. Predsednik RF Vladimir Putin je u vezi s tim izjavio: „Uvođenje ograničenja  Rusiji predstavlja zanemarivanje osnovnih  principa na kojima počiva Svetska trgovinska organizacija. Krši se princip jednakosti  zemalja za  njihov pristup  svim  tržištima roba i usluga. Ignoriše se i režim najveće povoljnosti u trgovini, kao i princip pravedne i slobodne konkurencije.“

U evropskim poslovnim krugovima zbunjenost zbog samoubilačke politike uvođenjem sankcija Rusiji sada je postala svakodnevna. Oštrom kritikom sankcija nastupio je predsednik Federalnog udruženja preduzeća srednjeg biznisa Nemačke BVMW  Mario Ohofen, saopštile su nemačke poslovne novine  Handelsblatt. „Ukrajinska kriza može da se reši samo za pregovaračkim stolom. Svaki novi navoj na sankcionoj spirali će još više Rusiju  gurati u zagrljaj Kine, koja će odmah zauzeti mesto zapadnih izvoznika koji su okrenuli leđa Rusiji“ – rekao je Odžofen u razgovoru za te novine.

Protiv sankcija je u nedavnom broju novina Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung govorio i rukovodilac Istočnog komiteta nemačke ekonomije  Ekhard  Kordes. Po njegovim rečima „uvek postoje države koje ne učestvuju u sankcijama“. To je očigledna  aluzija na Kinu koja teži da na ruskom tržištu zameni nemački biznis. Kordes je konstatovao i da uvođenjem sankcija nemačka strana šteti više sebi, jer ne uspeva da postigne očekivani politički efekat. Misleći na ukrajinsku krizu on smatra da do sada nikakve sankcije prema Rusiji nisu donele očekivani politički efekat.

Kordes je takođe konstatovao da zbog ograničenja koje je Rusija uvela na uvoz poljoprivrednih proizvoda među nemačkim preduzećima malog i srednjeg biznisa vlada „duboko razočarenje“. Za neke od njih, kaže Kordes, poslovne veze sa Rusijom imaju glavno mesto, i one u sankcijama vide pretnju po sopstveni opstanak.

Poziciju nemačkih preduzetnika podržavaju i ekonomisti. „Sankcije protiv Rusije predstavljaju otrov za dinamičan razvoj nemačke ekonomije i investicioni rast“ – izjavio je profesor Hans-Verner Cin, rukovodilac jednog od najpoznatijih nemačkih instituta za oblast  ekonomskih istraživanja – institutaIfo Institute for Economic Research. On smatra da je, počev od druge polovine 2013.godine, ekonomski bum u Nemačkoj „objavio  dugotrajnu pauzu“.

Ekonomisti tog instituta ne smatraju da sankcije EU i SAD protiv Rusije mogu Moskvu da nateraju da promeni svoj odnos prema Ukrajini. „Bilo bi mnogo razumnije da se trgovina sa Moskvom razvija… – kaže Erdal Jančin, analitičar   u tom institutu. – Onaj ko   dugoročno   hoće da izbegne formiranje novih blokova u Evropi mora da traži puteve koji bi pomogli što čvršćem povezivanju evropske ekonomije sa Rusijom“.

Izvor: Fond Strateške Kulture