Ruske banke na ukrajinskom minskom polju

U bankarskom sistemu Ukrajine strani kapital je bio zastupljen bankama iz preko 26 zemalja, govori stanje od početka 2014.godine. Prema pokazatelju učešća u osnivačkom kapitalu ukrajinskih banaka najkrupniji strani investitor je Rusija (1/5 svih stranih ulaganja u bankarski sektor Ukrajine). Za njom su banke Kipra, Holandije, Austrije i Francuske.

Prema spiskovima Narodne banke Ukrajine (NBU) u Ukrajini ukupno ima 180 banaka. Početkom ove godine u toj zemlji je radilo 14 firmi-ćerki ruskih banaka. Najpre – državnih: VTB-a (Ruska komercijalna banka sa većinskim učešćem države: druga po veličini aktiva i prva po osnivačkom kapitalu- prim.prev.), Sberbanke (srp. Poštanska štedionica: najveća banka Rusije, nudi potpuni spektar investiciono-bankarskih usluga – prim.prev.) i VEB-a (puni naziv: Vnešekonom bank: razvojna banka koja se bavi i spoljnotrgovinskom delatnošću-prim.prev.). Banka-ćerka VEB banke u Ukrajini nosi naziv Prominvestbank. Među privatnim ruskim bankama u Ukrajini je najveća Alfa-banka.

Učešće ruskih banaka-kćerki u ukupnom obimu aktiva bankarskog sektora Ukrajine procenjuje se na približno 15%. Po veličini aktiva od ruskih banaka u Ukrajini je najveća Prominvestbanka koja je, prema podacima NBU, početkom 2014.godine zauzimala 6.mesto među svim ukrajinskim bankama. Apsolutni izraz aktive te kćerke VEBa u Ukrajini je procenjivan na 5 milijardi dolara. Za njom idu Sberbanka (9.mesto), Alfa-banka (10.mesto), VTB (12.mesto). U grupu banaka ruskog porekla čije se aktive svrstavaju u domen prosečnih nakazile su se i: BM banka (59.mesto), Energobanka (72.mesto), Folksbanka (74.mesto), i banka Petrokomerc – Ukrajina (101.mesto).

Prema visini depozita fizičkih lica među ruskim ćerkama najjača je bila Sberbanka. Početkom 2014.godine depoziti fizičkih lica u njoj su iznosili 13,96 milijardi grivni, od čega u devizama – 10,38 milijardi grivni. U spisku svih banaka Ukrajine Sberbanka se prema tom pokazatelju početkom ove godine nalazila na 6.mestu. Po obimu depozita pravnih lica najveća ruska ćerka-banka u Ukrajini je bila Alfa-banka: 6,57 milijardi grivni, od čega 3,89 milijardi grivni u devizama. Po tom pokazatelju Alfa-banka je u rejtingu svih banaka Ukrajine zauzimala 10.mesto.

Ruske banke su u ekonomiji Ukrajine zastupljene u nemalom broju. Kako je u novembru 2013.godine saopštio predsednik V.Putin, dug ukrajinskih kompanija i države ruskim bankama iznosi 28 milijardi dolara. Najveći rizici u toj oblasti su povezani sa kreditima koji su odobravani ukrajinskim preduzećima, a koji predstavljaju veću polovinu ukupnog duga. Za najveći kredit se smatra kredit metalurškom preduzeću „Industrialjnij sojuz Donbasa“ koji je banka VEB odobrila u iznosu od 8 milijardi dolara. Kako bi u Ukrajini mogli da se vrše poslovi M&A (merdžeri i akvizicija) VEB – osnovna banka je odobrila i niz kredita.

Gazprombanka, mada formalno nije prisutna u Ukrajini, obezbedila je transgranični kredit ukrajinskom „Naftogasu“ u iznosu od 2 milijarde $, koji je 2013.godine produžen i do sada nije vraćen. Alfa-banka je 2012.godine otvorila zajedničku kreditnu liniju za ukrajinsko preduzeće „Kernel“ koje pripada agroindustrijskom sektoru sa limitom od 170 miliona dolara. Ruske banke-kćerke predstavljaju u stvari kreditore ukrajinske države, jer u svojim portfeljima imaju velike količine dužničkih hartija Ministarstva finansija Ukrajine koje vrede oko milijardu dolara. Početkom 2014.godine portfelji državnih obveznica u ukrajinskim kćerkama ruskih banaka su bili sledeći (u milionima dolara): Prominvestbanka – 226, Sberbanka – 346, VTB – 145, Alfa-banka – 145.

* * *

Događaji na kijevskom majdanu i državni prevrat u februaru ove godine se odmah odrazio na stanje kompletnog bankarskog sistema Ukrajine, između ostalog i na banke-kćerke ruskih banaka.

Februar. Zbog toga što je Ukrajini zapretio potpuni bankrot ruske državne banke su izjavile da prekidaju kreditiranje pravnih i fizičkih lica Ukrajine sve dok u zemlji ne dođe do stabilizacije. Ruske privatne banke su te operacije prekinule još ranije. U ukrajinskim medijima su odluke ruskih banaka okvalifikovane kao pokušaji destabilizacije ekonomske i finansijske situacije u zemlji. Interesantno je da su niže strukture nekih drugih stranih banaka istovremeno donele iste takve odluke, ali kijevska sredstva informisanja nisu našla za shodno da i njih napadnu. Otprilike u isto vreme je došlo do naglog smanjenja gotovinske novčane mase. Bilo je mnogo banaka, i ukrajinskih i banaka-kćerki stranih banaka, koje su u to vreme uvele ograničenje na iznose pri podizanju gotovine sa računa.

28.februara je NBU uklonila osam banaka sa operacija na međunarodnom deviznom tržištu zbog toga što su one vršile oštre promene kursa ukrajinske grivne. Njihov spisak nije objavljen, ali su stručnjaci konstatovali da se među njima našla i ruska Sberbanka.

Mart. Zbog događaja na Krimu u Ukrajini je počela kampanja bojkota ruskih kompanija i banaka. Oko kijevskih ekspozitura ruskih banaka VTB, Alfa, Sberbanka i Prominvest, aktivisti majdana su počeli da organizuju okupljanja. Te ekspoziture su privremeno obustavile rad. Istovremeno su se začuli zahtevi da se izvrši hitna nacionalizacija onih ukrajinskih banaka čiji su osnivači banke iz Rusije. Začuli su se i pozivi da se konfiskuju objekti VEB-banke u aktivama ISD („Industrijskog saveza Donbasa“): Zaporoški metalurški kombinat, dnjeprođeržinski Dnjeprovski metalurški kombinat „Đeržinski“, Alčevski metalurški kokso-hemijski kombinat, Fabrika za proizvodnju cevi „Lenjin“ (sve te aktive su pod kontrolom VEB-banke, koja je ISD-u odobrila kredit od 8 milijardi dolara).

U medijima su se pojavili pozivi da se ruske državne banke bojkotuju tako što će se sa njihovih računa skidati novac. U ruske banke su počela da stižu i pisana saopštenja fizičkih i pravnih lica koja odbijaju da vraćaju i zatvaraju kredite koje su već dobili. Začuli su se i pozivi Narodnoj banci Ukrajine kao „kreditoru više instance“ da ukoliko u Ukrajini dođe do bankarske krize odbije da pruži bilo koji oblik pomoći ruskim kćerkama-bankama.

Histerija koja se u Ukrajini digla protiv ruskih banaka se još više pojačala pošto je Centralna banka Rusije početkom marta postavila privremeno rukovodstvo ruskoj banci-kćerki Privatbanke Igora Kolomojskog. Aktivisti majdana su počeli da zahtevaju transparentne mere Narodne banke Ukrajine kada se radi o kćerkama ruskih državnih banaka u Ukrajini.

April. Kampanja bojkota ruskih banaka je nastavljena, ali se promenio karakter parola: počeli su ruske banke da optužuju za pomoć „separatistima“ sa jugoistoka Ukrajine. Pojavili su se i leci sledeće sadržine: „Sberbanka Rusije, Prominvestbanka, banke VTB-a finansiraju rat Rusije protiv Ukrajine. Plaćaju ruske diverzante, separatiste i izdajnike. Oni su finansijska baza za teroriste na ukrajinskoj zemlji“. Ukrajinski aktivisti su čak na Fejsbuku formirali i grupu „Bankovskaja sotnja“ („Bankarska četa“).

15.aprila je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) izjavila da se finansiranje „terorističkih grupa“ na istoku Ukrajine vrši zahvaljujući aktivama ruskog bankarstva. Tvrdi se da su rukovodeće ličnosti ruskog bankarstva u martu-aprilu ove godine prevele 45 miliona bezgotovinskih grivni u gotovinu, a osim toga – svakog dana su na platne kartice koje su izdavane „učesnicima terorističkih grupa“ doznačivali između 200 i 500 dolara. Docnije se saznalo da je SBU govorio o Sberbanci Rusije. V.d. generalnog tužioca Oleg Mahnicki je izjavio da je počela istraga rada Sberbanke. Sberbanka je odgovorila sledeće: „Naša Banka se ne bavi politikom. Naš zadatak je da se pobrinemo za dobrobit klijenata i saradnika i da razvijamo ekonomiju Ukrajine.“ Sa istih pozicija su govorile i službe za štampu ukrajinskih banaka-kćerki Alfa-banke, VEB i VTB-banke. Zatim se razjasnilo da su „učesnici terorističkih grupa“ koje je pominjao SBU u stvari obični stanovnici Donjecke, Luganske i ostalih oblasti koji su, očekujući finansijsku krizu, podizali svoj novac na bankomatima.

15. aprila je ukrajinska Vrhovna rada donela zakon o „privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine“. Cilj tog zakona je legalizacija hapšenja i konfiskovanje aktiva ruskih kompanija i organizacija na teritoriji Ukrajine i izvan nje kako bi se nadoknadila šteta od „aneksije“ Krima. Pod „konfiskovanjem“ banaka se između ostalog podrazumeva i prestanak vraćanja rata već odobrenih kredita.

Maj. 6.maja je Narodna banka Ukrajine objavila da se ukrajinskim bankama na Krimu i u Sevastopolju zabranjuje rad. Istovremeno su vlasti Krima zajedno sa Bankom Ruske Federacije počele proveru rada kreditnih organizacija u novim subjektima Ruske Federacije.

Juni. Nastavlja se čišćenje nesavesnih banaka na Krimu koje posluju pod zaštitom Banke Rusije. Centralna banka Rusije je svojom odlukom od 10.juna odlučila da pet ukrajinskih kreditnih kompanija zatvori biznis na Krimu i u Sevastopolju. Između ostalog – takav nalog je dat i zato što one nisu izvršavale obaveze prema kreditorima. Filijalama tih kreditnih organizacija na Krimu je zabranjeno da pružaju bankarske usluge fizičkim i pravnim licima, osim prenošenja aktiva i obaveza. A sticanjem prava na uloge i kompenzacione isplate će se pozabaviti Fond za zaštitu ulagača.

Početkom juna je ministar pravde Ukrajine Pavel Petrenko izjavio da je zbog oduzimanja Krima Ukrajina pretrpela štetu od preko 1 bilion grivni ili preko 90 milijardi dolara. Između ostalog, izgubljene su aktive privatnih banaka čija je ukupna vrednost 16 milijardi grivni i zlatne rezerve u vrednosti 6 milijardi grivni. Drugim rečima – čisto bankarski gubici Ukrajine su ekvivalentni iznosu od preko 2 milijarde grivni. Eksperti smatraju da bi otprilike na toliki iznos mogla da se izvrši konfiskacija aktiva ruskih banaka u Ukrajini. Najrasprostranjeniji način konfiskacije je odbijanje da se plate dugovi po kreditima i pozajmicama (u obliku državnih obveznica) koji su već bili dobijeni od ruskih banaka.

* * *

Danas je vrlo realna mogućnost da će doći do suverenog bankrota Ukrajine i pretvaranja državnih hartija iz bankarskih portfelja u stari papir. Bez obzira na to rizici ne treba da se apsolutizuju, odnosno budućnost ruskih banaka u Ukrajini ne bi trebalo da se posmatra samo u crnom svetlu. Ruske banke-kćerke ako se uporede sa ukrajinskim bankama imaju više šansi da u slučaju bankarske krize opstanu, jer mogu da računaju na pomoć iz Rusije. Takođe mora da se zna da će bojkotovanje ruskih banaka Ukrajinu skupo da košta, jer može da isprovocira sveopštu bankarsku krizu u zemlji. Najvažnija je činjenica da se kćerke ruskih banaka sve do sada ponašaju mirnije od ogranaka zapadnih banaka koje su još u januaru-februaru 2014.godine, očekujući bankrotiranje zemlje, počele da se povlače iz Ukrajine.

Kijev vrlo dobro shvata i činjenicu da on nema snage za započinjanje pravog bankarskog rata sa Rusijom. Čak i ukoliko bi došlo do sveobuhvatne konfiskacije aktiva ruskih banaka u Ukrajini, one bankarskom sistemu Rusije ne bi nanele neku veću štetu. Na Ukrajinu, prema procenama, otpada ukupno između 1,5 i 2,0% aktiva bankarskog sistema Rusije.

U ovakvoj situaciji ruske banke se trude da ne prave nagle zaokrete, tako da na minskom polju Ukrajine mudrom politikom uspevaju da smanje moguće rizike. Verovatno je da postoji još jedan način za ublažavanje konflikta u bankarskoj sferi između Ukrajine i Rusije. Radi se o organizovanju direktnih pregovora između Centralne banke Rusije i Narodne banke Ukrajine kojim bi se regulisala sva sporna pitanja, naravno ukoliko bi došlo do teškoća u direktnim kontaktima po međudržavnoj liniji. Kao što je poznato, centralne banke u obe zemlje formalno predstavljaju organizacije koje ne spadaju u organe državne uprave, odnosno – one predstavljaju neformalni kanal komunikacije uz čiju pomoć mogu da se rešavaju ne samo bankarski sporovi već i neke druge misije.

Izvor: Fond Strateške Kulture