SAD i Velika Kina i borba za investicije

Na bazi velikog smanjenja kineske robe u spoljnoj trgovini, do čega je došlo početkom ove godine, dinamika izvoza kineskog kapitala izgleda vrlo upečatljivo. Broj direktnih stranih investicija (DSI) Narodne Republike Kine u druge zemlje, izražavan na godišnjem nivou, prema rezultatima prvog tromesečja 2016. se popeo za 55,4% i iznosi 261,7 milijardi juana, tj. 40,0 milijardi dolara. U prvom tromesečju 2016. godine 2726 kineskih  kompanija je investiralo u ekonomije 149 zemalja.

Međunarodno kretnje kapitala ima različite oblike. Pre svega, to su različite vrste kapitala – pozajmica: bankarski krediti, novčane pozajmice u obliku razmeštanja dužničkih hartija, komercijalni krediti i sl. U međunarodno kretanje kapitala spadaju i portfeljske investicije – sticanje akcija i deonica u kapitalu koje investitoru ne daju pravo da upravlja objektom investiranja, već samo obezbeđuje dobijanje prihoda (dividende ili kamate). Za razliku od toga direktne investicije predstavljaju takva ulaganja u akcije i kapital koji investitoru daju pravo da upravlja. U 20. veku osnovni oblik direktnih investicija predstavljaju projekti osnivanja novih preduzeća i kompanija („od nule“), ali danas i takve investicije odlaze u drugi plan. Najrašireniji oblik direktnih investicija danas predstavljaju poslovi gutanja ili spajanja postojećih kompanija. To je svojevrsni instrument ekonomske podele sveta, preko koga najveće svetske korporacije i banke preuzimaju kontrolu  nad ekonomijom čitavih država.

„Velika trojka“: SAD – NRK – Honkong

U sferi direktnih stranih investicija konkurencija između SAD i Kine stiče sve oštrije oblike. Svake godine međunarodna organizacija UNCTAD (Konferencija UN za trgovinu i razvoj)  izdaje izveštaj World Investment, u kome postoje podaci o izvozu i uvozu direktnih stranih investicija po različitim zemljama. U nekoliko poslednjih godina kako u grupi izvoznika, tako i u grupi uvoznika direktnih stranih investicija, izdvojila se stabilna trojka lidera („Velika trojka“): SAD, NRK i Hongkong. Poslednji izveštaj  World Investment 2014. pojavio se u leto 2014. U Tabelama 1 i 2 dati su podaci UNCTAD-a o najvećim uvoznicima i  izvoznicima u 2014. godini. SAD, NRK i Hongkong u obe tabele zauzimaju prva tri reda.

Tabela 1

Najveći uvoznici kapitala u obliku direktnih stranih investicija u 2014.g.

Izvor: podaci UNCTAD-a

Na «Veliku trojku» pada 26,4% svetskog  uvoza direktnih stranih investicija  i 44,1% svetskog izvoza direktnih stranih investicija.

Tabela 2.

Vodeće zemlje-izvoznici kapitala v obliku direktnog stranog investiranja u 2014 g.

Izvor:  podaci UNCTAD-a

Iza „Velike trojke“ se krije „Velika dvojka“

Mada UNCTAD u svojoj statistici izdvaja Hongkong kao samostalan subjekat međunarodne investicione razmene, navedena teritorija ima samo relativnu autonomiju i predstavlja posebnu administrativnu zonu Kine. Kina aktivno koristi Hongkong kao svoju „kapiju“ i svoje „spremište“ za trgovinsko-ekonomske veze sa svetom. Zato može da se kaže da su apsolutni lideri u sferi izvoza i uvoza direktnih stranih investicija faktički dva međunarodna subjekta: SAD i Kina. Osim Hongkonga postoji još jedna posebna administrativna zona Kine – Makao, za koju UNCTAD vodi posebno statističko knjigovodstvo direktnih stranih investicija. Tako Velika Kina obuhvata NRK, Hongkong i Makao. U Tabeli 3 su dati podaci koji karakterišu pozicije Velike Kine u međunarodnoj razmeni direktnih stranih investicija.

Tabela 3

Pozicije Velike Kine u međunarodnoj razmeni kapitala u obliku direktnih stranih investicija (za 2014.g, u mlrd.dol.)

Izvor: podaci  UNCTAD-a

Pada u oči da je uloga Kine i Hongkonga u međunarodnoj razmeni kapitala podjednaka (obrt kapitala je u 2014.g. kod njih bio isti). Istovremeno, kod Hongkonga se zapaža izvozna specijalizacija (izvoz je veći od uvoza kapitala), a kod kontinentalne Kine – veći je uvoz, tj. import je veći od eksporta. Uloga Makaa u međunarodnoj razmeni kapitala je beznačajna.

Takođe treba da se konstatuje da je uloga Velike Kine u akumuliranom izvozu i uvozu kapitala (7,54% u izvozu i 10,81% – u uvozu) bitno manja nego njeno učešće u izvozu i uvozu kapitala u 2014.g, kada je iznosilo 19,4%, tj. 19,2%. To ne čudi jer Velika Kina ni u prethodnoj deceniji nije projavljivala takvu međunarodnu investicionu aktivnost kakvu je počela da pokazuje poslednjih godina. Tako da se može očekivati da će se sledećih godina uloga Velike Kine u akumuliranim investicijama kako izvoznim, tako i uvoznim, povećavati.

Što se tiče izvoza kapitala Velika Kina još uvek zaostaje za SAD, ali je taj zaostatak  svake godine sve blaži. 2014.godine ukupan izvoz kapitala Velike Kine je iznosio 19,4% u odnosu na svetski, dok je u SAD taj pokazatelj iznosio 24,9%.

Ali što se tiče uvoza kapitala Velike Kine, u odnosu na SAD cifra je već značajno veća. Učešće uvoza kapitala u 2014. u Velikoj Kini je iznosilo 19,12 svetskog, a kod Sjedinjenih Država ta cifra je bila samo 7,5%. Istovremeno u akumuliranom uvozu kapitala pokazatelji SAD su još uvek značajno veći od onih za  Veliku Kinu: 22,0% od svetskog, dok je kod Kine taj pokazatelj 10,81%. Međutim, i ovde se može očekivati smanjenje razlike među njima.

„Velika dvojka“ u 2015.

Do objavljivanja novog izveštaja World Investment-a ima još nekoliko nedelja, ali je neke preliminarne podatke o kretanju kapitala u 2015.godini međunarodna organizacija UNCTAD već objavila. Iz te informacije proizilazi da su u 2015.godini svetske investicije, posle globalne ekonomske i finansijske krize  iz 2008. – 2009.godine, dostigle maksimum. U odnosu na prethodnu godinu one su povećane za 36% i iznose 1,7 biliona dolara. Prvih deset zemalja po obimu kapitala, dobijenog u 2015.  u obliku direktnih stranih investicija (u mlrd dolara): 1. SAD   – 384; 2) Hongkong – 163; 3) Kina – 136; 4) Holandija – 90; 5) Velika Britanija – 68; 6) Singapur – 65; 7) Indija – 59; 8) Brazil – 56; 9) Kanada – 45; 10) Francuska  – 44.

Za pobrojanih 10 zemalja u prošloj godini je ukupno  dato 1,11 biliona $, ili 65,3% svih direktnih stranih investicija u svetu. Prva tri mesta koja se odnose na uvoz direktnih stranih investicija, kao i do sada, zauzimaju  isti subjekti. Samo su SAD napravile nagli skok i sa trećeg se našle na prvom mestu. To ne treba da čudi: 2015.godine  u svetu je došlo do globalnog okretanja finansijskih tokova prema SAD, koje je bilo uslovljeno očekivanjem dizanja bazne kamate FED-a SAD (kamata je stvarno u decembru povećana; istina samo za 0,25 procentnih poena). Iste godine je ostvareno i rekordno čisto oticanje kapitala iz Kine, ukupno 1 bilion dolara. Istine radi, prema podacima kineske statistike nije došlo do čistog oticanja kapitala iz direktnih stranih investicija. Prema preliminarnim podacima, bilo je čak i pozitivnog salda kretanja kapitala u obliku direktnih stranih investicija. Bez obzira na to, pozicije Kine kao uvoznika direktnih stranih investicija su u velikoj meri pale. Uz opšte negativne procese u sferi međunarodnog kretanja kapitala Hongkong je uspeo da uvoz direktnih stranih investicija poveća 1,5 put. Zato je Velika Kina i u 2015.godini kod uvoza direktnih stranih investicija u odnosu na Sjedinjene Države imala izvesno povećanje. Hongkong  je  za Veliku Kinu odigrao ulogu svojevrsnog amortizera.

Velika Kina i SAD: Statistika amortizovanih direktnih inostranih investicija

Bez obzira na visoke pokazatelje uvoza kapitala u obliku direktnih stranih investicija zavisnost kineske ekonomije od stranog kapitala je relativno mala. To se objašnjava srazmerama kineske ekonomije. UNCTAD pri ocenjivanju direktnih stranih investicija koristi  osim svega drugog i relativni pokazatelj kakav predstavljaju akumulirane direktne investicije u odnosu na BDP zemlje koja prima investicije. U Tabeli 4 prikazana je dinamika tog pokazatelja za tri subjekta.

Tabela 4

Relativni nivo akumuliranih direktnih  stranih investicija u SAD, NRK i Honkongu (u %, u odnosu na BDP)

Izvor: Podaci UNCTAD-a

Prema podacima UNCTAD-a u 2014.godini je relativni nivo akumuliranih direktnih stranih investicija iznosio 32,9% BDP-a. Može se zaključiti da su SAD u 2014. bili u skladu sa prosečnim svetskim pokazateljem. Radi upoređenja ćemo navesti pokazatelje akumuliranih  direktnih stranih investicija za neke druge ekonomski razvijene zemlje (u % prema BDP-u, 2014 g.): Nemačka – 41,1; Francuska – 44,9; Velika Britanija – 53,7. Od svih ekonomski razvijenih zemalja samo je za Japan navedeni pokazatelj izuzetno nizak – 3,72 (što svedoči da postoji izuzetno izražen protekcionizam politike te zemlje u oblasti međunarodne investicione razmene). U Kini je relativni pokazatelj akumuliranih direktnih stranih investicija 3 puta niži  od prosečnih svetskih pokazatelja. Niži je i od nivoa u drugim zemljama koje su članice BRIKS-a: Indije (12,4%), Ruske Federacije (20,3%), Brazila (34,3%), Južne Afrike (41,6%). Odatle se može zaključiti da Kina vodi krajnje brižljivu politiku koja se odnosi na  uzimanje direktnih stranih investicija.

Međutim, za Hongkong je relativni pokazatelj akumuliranih direktnih stranih investicija rekordno visok. Podaci koji su navedeni u Tabeli 4 još jednom potvrđuju da Hongkong vrši ulogu finansijskog centra Kine, u kome su registrovane kompanije čija se stvarna ekonomska delatnost vodi izvan granica Hongkonga. Osnovni deo hongokških kompanija je orijentisan prema Kini, koja za njega predstavlja „karantinsko spremište“, koje smanjuje rizike od mogućnosti da strane zapadne banke i korporacije uspeju da preuzmu  direktnu kontrolu kineske ekonomije.

Izvor: Fond Strateške Kulture