Zakon o fiskalnom separatizmu Vojvodine

Istorijski razlog autonomije Vojvodine je bio zaštita njene privrede usled važnih osobenosti. Demokratska stranka je više od decenije vladala Vojvodinom u autonomaškoj koaliciji sa SVM i LSV, a za to vreme je privreda oduzeta od naše Vojvodine u korist domaćih tajkuna i stranih firmi. Istorijski razlog autonomije Vojvodine je postao privatni biznis malog broja vlasnika. Pokrajinska vlada deset godina nije podnela predlog zakona o finansiranju Vojvodine, samo je izražavala želju da naplaćuje poreze Vojvodini. Pošto je Demokratska stranka izgubila vlast, predlaže Vučićevom režimu da zakonom odobri fiskalni separatizam pokrajinske birokratije i to naziva „finansiranjem Vojvodine“.

Pregledom činjenica o Vojvodini u Srbiji tokom Miloševićevog režima, premijer Zoran Đinđić je potpuno obesmislio autonomašku famu o Vojvodini kao „kravi muzari“ Srbije. „Đinđić je o odnosu centralne vlasti prema Vojvodini rekao da pljačke nije bilo i da je u pripremi izveštaj o davanju Vojvodine Republici i obratno, prema kome je Vojvodina bila izdržavana“ (B92, 1. jun 2001. g). Pomenuti izveštaj nije nikad objavljen, a cela stvar je zataškana. Autonomaši su 2002. pokušali da obnove famu o izrabljivanju Vojvodine. NVO „V-21“ Boška Krunića i njegovih kolega iz istorijskog rukovodstva SAP Vojvodine je izradila jedan dokument o ekonomskim odnosima pokrajinske i republičke vlasti. Međutim, okrugli sto „V-21“, održan povodom pomenutog dokumenta, pokazao je samo da su pripadnici autonomaške garniture SAP Vojvodine bili mnogo raspoloženiji da prebacuju odgovornost jedni na druge. „Za ovim okruglim stolom bilo je upadljivo da su svi učesnici naglašavali kako oni ne zagovaraju nikakav separatizam i da o separatizmu najviše viču oni koji su Vojvodinu najviše opljačkali“, naveo je Dimitrije Boarov u članku „Crni bilans jedinstva“ (Vreme, 7. mart 2002. g). Pokazalo se da nije moguće dokumentovati „pljačku“ Vojvodine od strane Srbije, pa se autonomaška propaganda svela na gebelsovsko ponavljanje floskula „di su naši novci“ i „Vojvodini kao kravi muzari Srbije“ bez stvarnih argumenata.

DOS-ovski režim je od 2004. godine iznosio javnosti osnovne podatke o budžetskom poslovanju APV. Međutim, naprednjački pokrajinski režim od 2016. g. mnogo jasnije prikazuje finansiranje APV javnosti okupljanjem izveštaja o izvršenju pokrajinskog Budžeta na sajtu Transparentnost budžeta AP Vojvodine. Šta Vojvodina može da sazna iz objavljenih dokumenata o svom finansiranju?

Pokrajinska vlada je deset godina finansijski parazit republičkog budžeta. Preko 60% budžeta APV puni se transferima iz republičkog Budžeta. Dodatnih 20% puni se iz dela poreskog prihoda R. Srbije od firmi čije je sedište na teritoriji APV. Radi se o čak 14 republičkih poreza. Svi ostali prihodi APV čine tek oko 15% njenog budžeta. Prihodi „evropske regije“ od Evropske unije u budžetu APV učestvuju sa jedva nekoliko procenta. Pokrajina najmanje 80% „svojih“ budžetskih sredstava ostvaruje od prihoda Republike Srbije bez ikakvog truda, čak i bez ikakvog razmišljanja. Pokrajinska vlast je leventa (južno od Save i Dunava isto značenje ima izraz dembelija).

Predlog zakona o finansiranju APV je Demokratska stranka podnela Skupštini R. Srbije 13. decembra 2016. godine. Ovo je prvi predlog Zakona koji je morao da bude donet u ustavnom roku još 2008. godine. Jedini navedeni osnov tog Predloga je član 107. Ustava i Zakon o Narodnoj skupštini R. Srbije (tiču se prava na predlaganje Zakona uopšte i postupak predlaganja). Predlog sasvim ignoriše poreske, budžetske i imovinske zakone, a zahteva usvajanje po hitnom postupku. U glasilima DS podnošenje Predloga uopšte nije najavljeno niti propraćeno bilo kakvim komentarom, čak ni izjavom bilo koga iz DS. Samo tri dana nakon podnošenja predloga, DS je formirala radnu grupu za promenu Ustava.

Nije u pitanju samo nepoznavanje materije. Članom 2 Predloga se vidi da DS shvata smisao čl. 184. Ustava RS, t.j. da 7% budžeta R. Srbije predstavlja osnovicu minimuma pokrajinskog budžeta u oblasti jedinstvenog državnog budžetskog računovodstva. Obezbeđenje transfernih sredstava o kome se govori u čl. 4 Predloga već je propisano Ustavom, zakonima i podzakonskim propisima R. Srbije, pa je odredba st. 2. čl. 2 potpuno suvišna.

Čl. 6 Predloga je duboko protivan Ustavu, pošto zakonom nije moguće propisati da državni prihod po osnovu mesta naplate predstavlja prihod APV, jer je Pokrajina organizaciona jedinica države ustanovljena u svrhu prava građana na regionalnu autonomiju a ne prava pokrajinske birokratije na vršenje poreske vlasti. Predlogom zakona o finansiranju APV, Demokratska stranka je pokazala i da ne razlikuje izvorne od izvedenih prihoda (porezi su izvedeni /derivativni/ prihodi države), ali i neznanje da su porezi, akcize i carine grupa izvedenih prihoda koje pribavlja država samo na najvišem organizacionom nivou. Član 6 Predloga direktno je protivan fiskalnom suverenitetu i jedinstvu poreskog sistema. U stavovima člana 6 Predloga sadržana je sumanuta želja da se svi državni prihodi R. Srbije koji se ne transferišu APV proglase za „izuzetak“, i ustanovi nemoguće „opšte pravilo“ da svi državni prihodi „pripadaju“ APV.

Isto tako su predložili da i budžetski prihodi lokalnih samouprava na teritoriji APV po pravilu pripadaju APV, a lokalnim samoupravama izuzetno. Nemoguće je da se prihodi od poreza i akciza (na brzinu sklepani Predlog je zaboravio carine) upućuju od Pokrajine koja ne može da ima poresku vlast ka Republici. Čini se da je neko u DS ovakve budalaštine predložio kako bi današnjim Mirovićevim pokrajinskim vlastima „osladio“ separatizam, kojeg čak ni Pajtićeva vlast nije smela da predloži u formi zakona. U Demokratskoj stranci očekuju raspad Vučićevog režima tokom 2017. godine, pa vide Mirovićevu Pokrajinsku vladu kao budućeg saveznika za svoj projekat fiskalnog separatizma. Oni dobro znaju radi koga upućuju ponudu fiskalnog separatizma.

Pošto poreska vlast nije činilac pravne prirode pokrajinske autonomije, nije moguće ni da autonomna pokrajina raspolaže posebnom poreskom upravom, kao što se hoće članom 8 Predloga. U pravnoj prirodi pokrajinske autonomije je da prikuplja sredstva ostvarena naplatom određenih neporeskih javnih prihoda, i to je republička vlast odavno ustupila nižim organizacionim jedinicama države (pokrajina i opštine) u formi taksa, naknada, penala i kazni. Ovo pravo APV ostvaruje odavno. Posebno je zanimljiv predlog da se Poreska uprava APV ustanovi već 1. jula 2017. godine. „Prelaznim odredbama“ o preuzimanju poreske uprave, hoće preuzimanje zaposlenih, evidencija, arhiva i softvera od republičkih organa fiskalne vlasti. Demokratska stranka smatra da je Poreska uprava danas čifluk republičke vlasti, a poreznici na teritoriji APV čifčije koje na leto treba pretvoriti u „finansijske paore“ pokrajinske vlasti. Kompletan član 8 Predloga prvi put izražava volju Demokratske stranke da jedan separatistički akt bude usvojen u formi zakona! Time se Demokratska stranka pod rukovodstvom kursiste Atlantskog pakta iz Garmišpartenkirhena direktno legitimisala kao vojvođanska separatistička stranka.

Članom 10 Predloga Demokratska stranka želi potpuno suspendovanje poreskih vlasti R. Srbije u zamišljenom prelaznom periodu iz nikuda u nigde. Umesto poreske vlasti se, u prkos fiskalnom suverenitetu i vladavini prava, predlaže ad hoc sila nekakve „Komisije organa“ republičke i pokrajinske vlasti. Takvu praksu istorija poznaje. Habsburšhi vladari su sredinom XVIII veka na ovaj način prigrabili svu imovinu oblasti južne Ugarske oblobođene od otomanske vlasti. Imovinu na teritoriji južne Ugarske su izdvojili proglasivši je za „kamerijalno dobro“ imperatorskog austrijskog dvora kojim je rukovodila Komora sastavljena od visokih predstavnika tog dvora. Potom je dvorska Komora rasprodala „kamerijalne“ zemlje i ljude na njoj kao spahiluke i „paore“ ondašnjim ratnim profiterima i crnoberzijancima proglasivši ih za grofove, pa grofovima dozvolila da sa kupljenih spahiluka razjure sve koji neće da postanu podložnici novih habsburških „heršaftera“. Članom 11 Predloga Demokratska stranka želi mimo zdravog razuma i vladavine prava da njen predlog fiskalnog separatizma stekne ekskluzivnu pravnu snagu u odnosu na sve Zakone (uz čudan dodatak – „i propise“) – t.j. svi propisi treba da se primenjuju samo ako ne protivreče ozakonjenom fiskalnom separatizmu Pokrajine. Naizvrat se obrće poimanje supsidijarne primene propisa. Predlog Demokratske stranke je po svojoj sadržini „finansijsko – poresko – budžetski paraustav“ sa pravnim dejstvom ad integrum na teritoriji APV. Osim toga, predloženo dejstvo tog akta je peremptorno, jer se u stavu 2 člana 11 predloga dodatno propisuje i da se drugim zakonima ne može umanjivati „nivo finansijske autonomije utvrđen ovim zakonom“. Proglašenje fiskalnog separatizma „finansijskom autonomijom“ je zamena teza, pošto želja predlagača očigledno nije nikakva „finansijska autonomija“ već uzurpacija fiskalnog suvereniteta Republike Srbije. Poreska samostalost je van pojma pokrajinske autonomije. Slikovito, DS predlaže da se u Vojvodini razvije „drvna metalurgija“.

Političari LSV na čelu sa Nenadom Čankom za deset godina nisu hteli čak ni da pravilno pročitaju član 184 Ustava protiv koga čitavu deceniju gunđaju. Žele da je propis o utvrđenju osnovice pokrajinskog budžeta nekakvo pravo APV na 7% novaca iz Budžeta R. Srbije. LSV je time pokazivala samo namernu budžetsku nepismenost. Takva LSV uopšte nije u stanju da formuliše bilo kakav separatizam. Inače, u Vojvodini su do podnošenja Predloga zakona o finansiranju Vojvodine 13. decembra 2016. godine delovale autonomaške parlamentarne stranke, a samo jedna (poslednja) Pajtićeva pokrajinska vlada je izrazila separatističko političko mnenje. Pošto Demokratska stranka ima centralu u Beogradu, a mrežu partijskih odbora po celoj Republici Srbiji, izvor vojvođanskog separatizma nije u Vojvodini (na sajtu PO DS za Vojvodinu novih vesti nema od jula 2016. g), već u centru Beograda, u prostorijama Demokratske stranke na Terazijama. Na čelu ove partije beogradskih vojvođanskih separatista nalazi se Dragan Šutanovac koji o Vojvodini pojma nema.

Pošto je autonomaška vlast za proteklih 15 godina proćerdala naše novce koji su se slivali u budžet APV od privatizacija, raskrčmila naše novce iz pokrajinskih fondova i upropastila Razvojnu banku Vojvodine, Pokrajini su preostali jedino novci koje izmuza direktno od Republike Srbije. Novih izvora za mužu novaca nema i može ih se domoći samo ako R. Srbija raspiše dodatni porez za finansiranje APV. Vojvodina se dodatno može finansirati jedino uvođenjem novog poreza i pitanje je hoće li porez za finansiranje pokrajinske birokratije plaćati svi građani R. Srbije ili samo oni čije prebivalište se nalazi u Vojvodini. Vojvodina će se uskoro suočiti s „prokletim pitanjem“ koga je pragmatično formulisao Zoran Đinđić još početkom XXI veka: „Građani u Vojvodini moraju dobro da razmisle je li njihov interes da umesto jednog plaćaju dva poreza?“ Čim Vojvodina postavi sebi to pitanje, sva autonomaška konstrukcija će pasti kao kula od karata. Zato je Demokratska stranka zamislila „solomonsko rešenje“ u vidu fiskalnog separatizma: umesto novog, posebnog poreza za finansiranje pokrajinske birokratije, hoće da Republika Srbija pokloni pokrajinskoj birokratiji svoj fiskalni suverenitet.

Od početka trajanja autonomaškog režima je republički budžet bio „krava muzara“ pokrajinske birokratije. Pošto je izgubila vlast nad Pokrajinom, Demokratska stranka bi da zaposli poreznike na poslu muže naših novaca od građana Vojvodine radi potreba pokrajinske birokratije. Gargantua na umoru nudi Vučićevom režimu da ubuduće narodnim „mesom“ hrani njegovog Pantagruela.

___________________________________

Prilog:

Predlog zakona o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine kojeg je podnela Demorkatska stranka 13. Decembra 2016. godine.
www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/3379-16.pdf

Izvor: Fond Strateške Kulture