Evroazijski projekat – budućnost koja počinje danas

1. januara 2012. započinje najveći integracioni projekat – Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana. Projekat, koji je, bez preterivanja, istorijska prekretnica, ne samo za naše tri zemlje, već za sve države na post-sovjetskom prostoru.

Put ka ovoj prekretnici je bio težak, a povremeno i mučan. Počeo je pre dvadeset godina kada je, posle raspada Sovjetskog Saveza nastala Zajednica Nezavisnih Država. Sve u svemu, nađen je model koji je pomogao da se sačuva bezbroj civilizacijskih, duhovnih niti, koje objedinjuju naše narode. Sačuvati industrijske, ekonomske i druge veze bez kojih je nemoguće zamisliti naš život. Postoje razni načini da se proceni efikasnost ZND, beskonačno spekuliše o njenim unutrašnjim problemima, nerealizovanim očekivanjima. Ali, teško je osporiti činjenicu da Zajednica ostaje nezamenljivi mehanizam koji omogućava zbližavanje pozicija i da razvije zajedničku perspektivu o ključnim problemima sa kojima se suočava naš region, i donosi vidljivu, konkretnu korist svim njenim članovima.

Štaviše, upravo iskustvo ZND nam je omogućilo da pokrenemo brže i na više nivoa, integracije na post-sovjetskom prostoru, da izgradimo potrebne formate, kao što su Državna zajednica Rusije i Belorusije, Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, Evroazijska ekonomska zajednica, Carinska unija i, konačno, Zajednički ekonomski prostor.

Karakteristično je, da je period svetske ekonomske krize primorao državu da traži nove resurse za ekonomski rast, a integracioni procesi su dobili dodatni podsticaj. Objektivno smo došli do toga da ozbiljno modernizujemo principe našeg partnerstva – kako u ZND, tako i u drugim regionalnim udruženjima. Koncentrisali smo svoju pažnju na razvoj trgovinskih i proizvodnih odnosa.

U stvari, radi se o transformaciji integracije, u jasan, privlačan za građane i privredu, održivi i dugoročni projekat, nezavisan od gibanja u aktuelnoj politici i svih drugih uslova.

Napominjem da je upravo takav zadatak postavljen prilikom stvaranja Evroazijske ekonomske zajednice 2000-te godine. I u konačnom rezultatu, upravo logikom bliske, obostrano korisne saradnje, razumevanjem zajedničkih strateških nacionalnih interesa, doveli su Rusiju, Belorusiju i Kazahstan do formiranja Carinskog saveza.

1. jula 2011. na unutrašnjim granicama naše tri zemlje je ukinuta kontrola kretanja roba, čime je završeno formiranje jedinstvene carinske zone sa jasnim perspektivama za realizaciju najambicioznijih poslovnih inicijativa. Sada od Carinske unije mi pravimo korak ka Jedinstvenom ekonomskom prostoru. Kreiramo ogromno tržište sa više od 165 miliona potošača, sa jedinstvenim zakonodavstvom, slobodnim protokom kapitala, usluga i radne snage.

Principijelno je važno da će Jedinstveni ekonomski prostor biti baziran na usaglašenim akcijama u ključnim institucionalnim oblastima – u makroekonomiji, obezbeđivanju pravila konkurencije, u oblasti tehničkih propisa i poljoprivrednih subvencija, transporta, tarifa prirodnih monopola. A zatim – na jedinstvenoj viznoj i migracionoj politici, što će ukinuti pogranične kontrole na unutrašnjim granicama. To znači, kreativno primeniti iskustvo Šengenskog sporazuma, koji je postao blagodet, ne samo za Evropljane, već i za sve koji dolaze da rade, studiraju i dolaze na odmor u zemlje EU.

Moram da dodam da je sada nepotrebno tehničko unapređenje 7000 km duge rusko- kazahstanske granice. Sem toga, stvaraju se kvalitetno novi uslovi za razvoj prekogranične saradnje.

Za građane će uklanjanje migracionih, graničnih i drugih barijera, tzv. „radnih kvota“, značiti mogućnost da bez ograničenja biraju gde će da žive, da dobiju obrazovanje, da rade. Uzgred, u SSSR-u – sa njegovom institucijom prebivališta – nije bilo slične slobode.

Pored toga, mi značajno povećavamo količinu robe za ličnu potrošnju, koja može da se uvozi bez carine, samim tim štedeći ljude od ponižavajućih provera na carinskim prelazima.

Široke mogućnosti se otkrivaju i za biznis. Govorim o novim, dinamičnim tržištima, gde će delovati jedinstveni standardi i zahtevi za robe i usluge, u većini slučajeva usklađeni sa evropskim. To je važno, jer sada svi prelazimo na savremene tehničke propise, a dogovorena politika će nam pomoći da izbegnemo tehnološke nedostatke trivijalne nekompatibilnosti prozvodnje. Štaviše, svaka kompanija iz naših zemalja u bilo kojoj državi – članici Jedinstvenog ekonomskog prostora, koristiće sve prednosti domaćih proizvođača, uključujući i pristup državnim nabavkama i ugovorima.

Naravno, da bi stekla uporište na tom otvorenom tržištu, preduzećima predstoji rad na njihovoj efikasnosti, smanjenju troškova, investiranju u modernizaciju. Potrošači će od toga imati samo korist.

Istovremeno, možemo govoriti i o početku sadašnje „konkurencije jurisdikcije“, o borbi za preduzetnika. Na kraju krajeva, svaki ruski, kazahstanski, beloruski preduzetnik dobija pravo da izabere – u kojoj će, od tri zemlje, da registruje svoju firmu, gde će da posluje, gde da carini robu. Ovo je ozbiljan podsticaj nacionalnim administracijama da se bave unapređenjem privrednih institucija, administrativnih procedura, poboljšanjem poslovne i investicione klime. Ukratko, otklanjati „uska grla“ i praznine, koje do sada nisu bile uočljive, unapređivati zakonodavstvo u skladu sa najboljom međunarodnom i evropskom praksom.

Svojevremeno je Evropljanima bilo potrebno 40 godina da bi prešli put od Evropske zajednice za ugalj i čelik do potpune Evropske Unije. Nastajanje Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora je mnogo dinamičnije, jer uzima u obzir iskustvo EU i drugih regionalnih udruženja. Mi vidimo njihove dobre i loše strane. U tome je naša očigledna prednost, koja daje mogućnost izbegavanja grešaka i sprečavanja reprodukcije raznih „birokratskih kupola“.

Takođe smo u kontaktu sa vodećim poslovnim organizacijama sve tri zemlje. Raspravljamo o spornim pitanjima, uzimajući u obzir konstruktivnu kritiku. Konkretno, vrlo korisna je bila rasprava na Biznis forumu Carinske unije, održanom u Moskvi, jula ove godine (2012).

Ponavljam: za nas je veoma važno da javnost i preduzetnici u našim zemljama dožive integracioni projekat, ne kao vrhunac birokratske igre, već kao apsolutno živi organizam, kao dobru priliku za realizaciju inicijativa i postizanje uspeha.

Prema tome, u interesu preduzeća je već doneta odluka o započinjanju kodifikacije pravne osnove Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora, kako učesnici ekonomskog života nebi morali da gaze kroz „šumu“ mnogobrojnih stavova, članova i sličnih normi. Za posao će im biti dovoljno samo dva osnovna dokumenta – Carinskog kodeksa i Kodifikovanog sporazuma o Carinskoj uniji i Jedinstvenom ekonomskom prostoru.

Od 1. januara 2012. počinje da radi u punoj formi i Sud Evrazes. Vezano za sve činjenice koje se odnose na diskriminaciju, kršenje pravila konkurencije i jednakih uslova poslovanja, Sudu će moći da se obrate, ne samo države, već i učesnici privrednog života.

Osnovna karakteristika Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora – to je prisustvo nadnacionalnih institucija. One, takođe, u potpunosti primenjuju osnovne uslove, kao što su smanjenje birokratskih procedura i fokusiranje na realne interese građana.

Po našem mišljenju, trebalo bi povećati ulogu komisije Carinske unije, koja već sada ima značajna ovlašćenja. Trenutno ih ima oko 40, a u budućnosti – u okviru Jedinstvenog ekonomskog prostora – biće ih više od stotinu. To uključuje ovlašćenja za usvajanje niza odluka o politici konkurencije, o tehničkim propisima, o subvencijama. Tako složeni problemi se mogu rešiti samo kroz stvaranje punopravne i trajne strukture – kompaktne, profesionalne i efikasne. Zato je Rusija dala predlog da se oformi Kolegijum KTS, sa učešćem predstavnika država „trojke“, koji će raditi u svojstvu nezavisnih međunarodnih službenika.

Izgradnja Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora postavlja osnovu za formiranje buduće Evroazijske ekonomske unije. Istovremeno će ići i postepeno širenje kruga učesnika Carinske unije i EЭP u interesu potpunog priključenja u radu Kirgistana i Tadžikistana.

Mi se na tome nećemo zadržati i postavljamo ispred sebe ambiciozan zadatak: izaći na sledeći, viši nivo integracije – Evroazijski savez.

Kako mi vidimo perspektive i izglede za ovaj projekat?

Prvo, nije reč o tome da mi u jednom ili drugom obliku ponovimo SSSR. Bilo bi naivno pokušati restaurirati ili kopirati nešto što je već prošlost, ali čvrsta integracija na novoj vrednosnoj, političkoj i ekonomskoj osnovi – to je imperativ vremena.

Mi predlažemo model moćne nadnacionalne zajednice, sposobne da postane jedan od polova savremenog sveta i da igra ulogu efikasne „veze“ između Evrope i Azijsko-Pacifičkog regiona. Konkretno, to znači da se, na bazi Carinske unije i EЭP, neophodno usmeriti ka bližoj koordinaciji ekonomske i monetarne politike i izgraditi potpuni ekonomski savez.

Uz dodatak prirodnih resursa, kapitala i snažnog ljudskog potencijala, Evroazijska Unija će biti konkurentno sposobna u industrijskoj i tehnološkoj trci, u konkurenciji za investitore, za otvaranje novih radnih mesta, modernih preduzeća. I da zajedno sa drugim ključnim igračima i regionalnim strukturama – poput EU, SAD, Kine i ATES – obezbeđuje stabilnost globalnog razvoja.

Drugo, Evroazijska Unija će poslužiti kao vrsta centra za dalje integracione procese. Odnosno, formiraće se putem postepenog spajanja već postojećih struktura – Carinske unije i EЭP.

Treće, pogrešno bi bilo suprotstavljati Evroazijsku Uniju i ZND. Svaka od ovih struktura ima svoje mesto i ulogu u post-sovjetskom prostoru. Rusija, zajedno sa svojim partnerima, namerava aktivno da radi na poboljšanju institucija Zajednice, prezasićenih praktičnim dnevnim redom.

Konkretno, reč je o pokretanju konkretnih, razumljivih i privlačnih inicijativa i zajedničkih programa u ZND. Na primer, u oblasti energetike, saobraćaja, visoke tehnologije, društvenog razvoja. Velike perspektive u humanitarnoj saradnji u nauci, kulturi, obrazovanju, u saradnji regulisanja tržišta rada, stvaranja jednog civilizovanog ambijenta za radne migracije. Nama je preostalo veliko nasleđe od Sovjetskog Saveza – infrastruktura, preovlađujuća specijalizovana proizvodnja, zajednički jezik, naučni i kulturni prostor. U našem zajedničkom interesu je da podelimo ove resurse za razvoj.

Osim toga, ubeđen sam da maksimalno liberalizovan trgovinski režim treba da postane ekonomska osnova Zajednice. Na inicijativu Rusije, u okviru njenog predsedavanja u ZND 2010-te godine, pripremljen je projekat novog Sporazuma o zoni slobodne trgovine, koji se zasniva na principima STO, a čiji cilj je potpuno povlačenje raznih vrsta barijera. Očekujemo značajan napredak u usklađivanju pozicija u Sporazumu tokom narednog zasedanja Saveta šefova vlada ZND, koje će se održati uskoro – u oktobru 2011-te.

Četvrto, Evroazijski savez – to je otvoren projekat. Pozdravljamo pristupanje i drugih partnera, posebno zemalja Zajednice. Pri tome nemamo nameru da bilo koga požurujemo ili guramo. To mora biti suverena odluka države, diktirana sopstvenim dugoročnim nacionalnim interesima.

Želeo bih da pokrenem, po mom mišljenju, veoma važnu temu. Neki naši susedi objašnjavaju svoju nespremnost da učestvuju u naprednim integracionim projektima na post-sovjetskom prostoru time da to protivreči njihovom evropskom izboru.

Smatram da je ovo lažno račvanje. Mi se nećemo ni izolovati niti bilo kome suprotstavljati. Evroazijska Unija će se bazirati na univerzalnim principima integracije, kao sastavni deo Velike Evrope, ujedinjene zajedničkim vrednostima slobode, demokratije i tržišnih zakona.

Još 2003-će godine, Rusija i EU su se dogovorile o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora i koordinaciji pravila ekonomskih aktivnosti bez stvaranja nadnacionalnih struktura. U prilog toj ideji, predložili smo Evropljanima da zajedno razmisle o stvaranju harmonične ekonomske zajednice od Lisabona do Vladivostoka, o zoni slobodne trgovine, čak i o razvijenijim oblicima integracije. O formiranju koherentne politike u oblasti industrije, tehnologije, energetike, obrazovanja i nauke. I, konačno, o ukidanju viznih barijera. Ovi predlozi nisu ostali da vise u vazduhu – oni se detaljno razmatraju sa evropskim kolegama.

Sada će strana u dijalogu sa EU biti Carinska Unija, a kasnije i Evroazijska Unija. Dakle, ulazak u Evroazijsku Uniju, pored direktne ekonomske koristi, omogućiće svakoj od njenih članica brže i jače pozicije integracije u Evropu.

Pored toga, ekonomski logičan i izbalansiran sistem partnerstva Evroazijske Unije i Evropske Unije je u stanju da stvori realne uslove za promenu geopolitičke i geoekonomske konfiguracije celog kontinenta i imao bi nesumnjivo pozitivan globalni efekat.

Danas je očigledno da ekonomska kriza, koja je izbila 2008-me godine, nosi strukturni karakter. Mi i danas vidimo njene oštre recidive. Koren problema – broj nerešenih globalnih disbalansa. Veoma teško ide proces izrade postkriznih modela globalnog razvoja. Na primer, praktično je zaustavljena Doha runda pregovora, postoje objektivne teškoće unutar STO, ozbiljnu krizu doživljava sam princip slobodne trgovine i otvorenog tržišta.

Po našem mišljenju, rešenje može biti izrada zajedničkog pristupa, kako kažu, „odozdo“. U početku, u okviru postojećih regionalnih struktura – EU, NAFTA, APEC, ASEAN i drugih – a zatim putem dijaloga između njih. Upravo od takvih integracionih „cigala“ može se komponovati održiviji karakter globalne ekonomije. Na primer, dva najveća saveza našeg kontinenta – Evropska Unija i Evroazijska Unija, koja je u procesu formiranja – zasnivajući svoju interakciju na pravilima slobodne trgovine i kompatibilnosti sistema regulisanja, objektivno, uključujući i kroz odnos sa trećim zemljama i regionalnim strukturama, su u mogućnosti da prošire ove principe na celom prostoru – od Atlantika do Pacifika. Na prostor, koji će biti harmoničan po svojoj ekonomskoj prirodi, a policentričan u pogledu konkretnih mehanizama i upravljačkih odluka. Zatim bi bilo logično započeti konstruktivni dijalog o principima interakcije sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona, Severnom Amerikom i drugim regionima.

U tom smislu napominjem da je Carinska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana već počela pregovore o izgradnji zone slobodne trgovine sa Evropskom asocijacijom za slobodnu trgovinu. Na dnevnom redu foruma APEC, koji će se sledeće godine održati u Vladivostoku, značajno mesto će imati tema liberalizacije trgovine, uklanjanje barijera na putu ekonomske saradnje. Rusija će promovisati opšti, zajednički stav svih članica Carinske Unije i EЭP.

Na taj način naš integracioni projekat se diže na kvalitativno novi nivo, otvara široke perspektive za ekonomski razvoj, stvara dopunsku konkurentsku prednost. Takav zajednički napor će nam omogućiti, ne samo da se uklopimo u globalnu ekonomiju i trgovinski sistem, već i da realno učestvujemo u procesu donošenja odluka, definisanja pravila igre i određivanja kontura budućnosti.

Ubeđen sam da je stvaranje Evroazijske Unije efikasna integracija – to je put koji će omogućiti njenim učesnicima da zauzmu dostojno mesto u složenom svetu 21-og veka. Samo zajedno naše zemlje su u stanju da se pridruže liderima globalnog rasta i civilizacije.

Vladimir Putin
Predsednik vlade Ruske Fededracije
3. oktobar 2011. Moskva.

Izvor: Evroazijska Srbija

Komentari

Jedan komentar na Evroazijski projekat – budućnost koja počinje danas