Прошлог четвртка, одржан је (у Кини, прим. прев.) шести по реду Дан едукације о националној безбедности, а служба државне безбедности објавила је низ случајева везаних за претње политичкој стабилности Кине. Стручњаци међународних обавештајних и безбедносних послова рекли су да се, у условима све интензивнијег надметања Кине и САД, иностране непријатељске снаге не баве само редовним шпијунским активностима, него и увећавају напоре за нарушавање политичке безбедности Кине.

Полицијски случајеви које су релевантне агенције националне безбедности обелоданиле ове године разликују се од оних ранијих, а карактерише их посебан фокус на област политичке безбедности, укључујући активности осумњичених лица удружених са иностраним антикинеским снагама које покушавају да подрију државну стабилност. Неки од ових случајева везани за нереде у Хонгконгу 2019. године указују на покушаје да се обојена револуција, подржана од стране Запада, прошири из овог посебног административног региона у унутрашњост Кине.

„Када говоримо о националној безбедности, људи углавном мисле на страну шпијунску активност која за циљ има војне и економске податке Кине. Међутим, сада многи случајеви показују како унутрашње и спољашње антикинеске снаге узајамно сарађују“, рекао је Глобал тајмсу стручњак за националну безбедност и антитероризам при кинеском Институту за савремене међународне односе, Ли Веј.

„Ово показује да стране непријатељске снаге јачају своје напоре за реализацију ‘обојене револуције’, како би нашкодиле политичкој безбедности наше земље“, рекао је Ли, истичући да је ово постао примарни изазов националној безбедности са којим се Кина тренутно суочава.

„Паметније средство“

Редовне шпијунске активности које за циљ имају прикупљање војних и економских обавештајних података служе томе да одређеним земљама помогну у њиховим преговорима или надметању са Кином, „али обојена револуција директно је усмерена против наше политичке безбедности, односно ради се о покушају да се нашкоди стабилности и јавном реду у нашој држави, па је зато много озбиљнија и деструктивнија“, наводи кинески стручњак за међународне обавештајне послове који је желео да остане анониман.

Технички, обојена револуција је „паметније средство“ које би требало да помогне западним земљама, а нарочито САД, да дестабилизују или сруше одређену земљу, објашњава поменути експерт. „Након рата у Ираку, САД и њихови савезници мање су вољни да шаљу копнене снаге јер директно војно ангажовање ствара војне губитке и друге непредвиђене трошкове. Али коришћење друштвених мрежа, невладиних организација и ‘дипломата’ за мобилизацију, обуку, финансирање и организовање локалног становништва против сопствене владе кошта мање и лакше ствара хаос“.

„Можемо видети многе сличне случајеве у Сирији, Либији, Венецуели, Украјини и Белорусији. Главни актер у овим земљама је локално становништво предвођено западним посредницима, а западне војне снаге углавном имају подржавајућу улогу или се уопште и не појављују“, рекао је он.

Кинески аналитичари су рекли да се САД и њихови савезници не усуђују да директно покрећу војне операције против нуклеарних сила попут Кине и Русије, или њихових суседа. Стога, након низа неефикасних приступа, попут трговинског рата, војних притисака и пропагандне стигматизације, обојена револуција се користи као главна тактика за ометање развоја Кине. Утисак је да је то последња карта на коју САД могу да заиграју како би спречиле велику обнову кинеске нације.

Дан едукације о националној безбедности Кине – Фото: ВЦГ

Више инфилтрација

У једном од недавно обелодањених случајева који би требало да подигну ниво свести о националној безбедности, студент новинарства са универзитета из северне покрајине Хебеј, који се презива Тиан, постао је „папагајски репортер“ једног западног медија главног тока. Тиан је успоставио антикинески веб-сајт 2018. године преко ког је пласирао велике количине дезинформација и политичких спекулација.

Априла 2019. године, Тиан је позван да посети једну западну земљу у којој је ступио у контакт са преко 20 непријатељски настројених страних група и са десетак функционера те земље како би добио директне инструкције. Од Тиана је затражено да пружи „доказе“ који би могли да се користе за стигматизацију Кине. Тианово деловање озбиљно је нашкодило политичкој безбедности Кине, па је он ухапшен јуна 2019. године, саопштиле су службе државне безбедности.

Ли сматра да је ово типичан случај инфилтрирања америчких и западних антикинеских снага у редове кинеских студената, те њиховог врбовања за идеолошку борбу против Кине.

„Рад за западне медије није проблем, али коришћење новинарске професије као паравана за вршење активности којима се угрожава национална безбедност је кривично дело“, рекао је Ли, истичући да нису сви који су запослени у западним медијима уједно и шпијуни, али да постоје западни новинари иза којих стоје западни политичари и обавештајне службе.

У ширењу гласина о „геноциду“ и „принудном раду“ у Синкјангу, западни медији имају важну улогу, подсетио је Ли. „Баш као и у овом случају, ти ‘новинари’ добијају финансијска средства и обуку у другим земљама, и имплементирају тактику антикинеских политичара како би дестабилизовали Кину“.

У среду је портпарол кинеског Министарства спољних послова Жао Лијан на редовној конференцији за медије рекао како се 2020. године амерички амбасадор у Турској састао са челником локалне гране Исламског покрета Источног Туркестана.

ETIM, односно Исламска странка Туркестана је екстремистичка, терористичка и сепаратистичка организација која се супротставља суверенитету и стабилности Кине у Синкјангу. Комитет за санкције против Ал каиде при Савету безбедности УН уврстио је ETIM на листу терористичких организација 2002. године.

Кинеско Министарство спољних послова пустило је видео сегмент на конференцији за медије, у којем Сајбел Едмондс – бивши преводилац при ФБИ – у интервјуу из 2015. године открива како „Гладио оперативци извлаче из Синкјанга доста ових људи… обучавају их, наоружавају, а онда враћају назад“.

Демонстрант маше заставом са антикинеском поруком у Хонг Конгу – Фото: Reuters/Danish Siddiqui

„Склапајући ову слагалицу, човек не може да се не запита о чему је амерички амбасадор у Турској имао да разговара са једним од вођа антикинеске организације? Шта је операција ‘Гладио’? Да ли САД намеравају да стварају проблеме у Синкјангу?“, пита се Жао.

Према објављеним информацијама, у прошлости су неки од ухапшених бивших виших државних функционера у Синкјангу рекли да су сарађивали са страним сепаратистичким снагама, те да су имали задатак да врше или толеришу терористичке нападе у региону, те да одобравају уџбенике са екстремистичким садржајима у школама, што је озбиљно нарушавање националног јединства и политичке безбедности.

Фронт у Хонгконгу

Хонгконг је још једна линија фронта националне и политичке безбедности Кине. Откако је Закон о националној безбедности у јуну 2020. године ступио на снагу у Хонгконгу, стране снаге које су стајале иза месецима дугих антивладиних нереда у граду (још од јуна 2019. године), почеле су да се колебају, пошто се изгредници сада суочавају са озбиљним казненим мерама – чак и доживотном робијом. Овим законом се такође спречава дејство „невидљиве руке“ која стоји иза хаоса подстакнутог од стране спољних актера, указују стручњаци.

Многе не изненађује то што су западне снаге користиле статус Хонгконга као отвореног града за изазивање обојене револуције помоћу разних канала, укључујући медије, студентске организације, политичке странке и радничке синдикате које су финансирале, обучавале и саветовале у организацији илегалних скупова, протеста и нереда. Све те тактике могле су се видети у превирањима из 2019. године.

Имплементација Закона о националној безбедности помогла је Хонгконгу да обнови друштвени ред, затварајући правне вакууме у локалним законима, рекао је полицијски комесар Крис Танг Пинг-кјонг за Глобал тајмс у среду, пошто је закон до сада добро функционисао као средство одвраћања изгредника који угрожавају националну безбедност.

Од имплементације Закона о националној безбедности у Хонгконгу, сто људи је ухапшено од стране полиције под оптужбом за угрожавање националне безбедности, рекао је Танг.

Очување националне безбедности сматра се врховним приоритетом за комесара полиције у 2021. години, што је такође и један од прва четири задатка полиције Хонгконга. Полицијски тимови наставиће да сакупљају и анализирају контраобавештајне податке, истражују криминалне случајеве који угрожавају националну безбедност и врше контраобавештајне операције са циљем спречавања активности које би угрозиле националну безбедност, истакао је Танг.

„Полиција Хонгконга такође ће појачати сарадњу са свим институцијама и субјектима заинтересованим за јачање националне безбедности, како би стекла веће поверење јавности и ширу подршку“, рекао је он.

Како би се олакшало јавно учешће у очувању националне безбедности, управа за националну безбедност полиције Хонгконга покренула је 05. новембра 2020. године врућу линију за пријављивање релевантних нехитних случајева.

Полицајци са банером упозорења током националног празника Кине у Хонгконгу, 01. октобар 2020. – Фото: AP Photo/Vincent Yu

Обојени бумеранг

Осим циљања Синкјанга и Хонгконга који представљају традиционална геополитичка жаришта, стране непријатељске снаге такође радо користе теме попут положаја ЛГБТ заједнице, феминизма и екологије, којим се лако распаљују узавреле дискусије на друштвеним мрежама помоћу дезинформација и гласина. Тако се стварају проблеми подстицањем сукоба између различитих група унутар Кине, истиче анонимни експерт за међународне обавештајне послове.

Срећом, ова пракса не успева да изазове значајније последице или да ескалира у огромну обојену револуцију, пошто је услед модернизације и развоја Кине већина кинеских корисника друштвених мрежа у стању да о овим темама дискутује на зрео и одговоран начин, док се легалне грађанске, ЛГБТ и еколошке организације дистанцирају од непријатељских иностраних утицаја, рекао је експерт.

„Ти екстремисти које подржава Запад су у нашем друштву маргинализовани, а њихове илегалне онлајн и офлајн активности се ефикасно прате и контролишу од стране релевантних органа реда“, истакао је он.

Иронију представља то што су САД откриле да им се неки од њихових приступа за изазивање обојених револуција враћају као бумеранг, при чему су успон трампизма, све јачи покрет „Животи црнаца су важни“ и нереди на Капитол хилу озбиљно подрили имиџ и кредибилитет САД у промоцији обојених револуција у другим земљама, подсетио је стручњак.

Обојене револуције подржане од стране Запада представљају уобичајену претњу са којом се суочавају Кина и многе друге земље, попут Русије, земаља централне Азије, Блиског истока, југоисточне Азије, источне Европе и Латинске Америке. Стога одбрана политичке безбедности такође захтева међународну сарадњу, упозоравају аналитичари.

Кинески министар спољних послова Ванг Ји истакао је након састанка са руским шефом дипломатије Сергејем Лавровим у марту да ће се две земље заједнички супротстављати обојеним револуцијама и штитити свој национални суверенитет и политичку безбедност.

„Борба против обојених револуција је важан задатак за Кину и Русију, не само како би заштитиле себе, него и очувале регионални мир и стабилност. Ове две земље би могле да сарађују у областима размене обавештајних података, заједничких операција против западних илегалних невладиних органиазција које дезинформацијама распламсавају нестабилност, као и у области сајбер безбедности“, рекао је за Глобал тајмс Јанг Ђин, стручњак при Институту за руске, источноевропске и централноазијске студије са Кинеске академије друштвених наука.

Превод и обрада – Владан Мирковић/Нови Стандард


Извор: Глобал тајмс/Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Кина и обојене револуције као последњи адут Запада

* Обавезна поља