Крај ропства петро-долару

То је само врх леденог брега. Велики политички пројекат почиње да се се остварује. Тако је јавила руска државна новинска агенција Итар-тасс, а ту су вест многи очекивали од почетка украјинске кризе. Највећа руска енергетска компанија Газпромњефт коначно је „потписала уговор са својим клијентима о преласку са долара на евро (у транзицији према рубљи) за плаћање у готовини”. Вест да је договор заиста потписан, а не само да се о њему расправљало, дао је председник управног одбора Газпрома Александар Ђурков.

Упркос притисцима Волстрита и целе војске његових пропагандиста и политичког апарата, девет од десет Газпромових потрошача нафте и гаса пристају да у следећих 30 година плаћају у еврима. Наравно, велику вододелницу представљао је до сада још невиђен уговор Газпрома са Кином за 30-годишњу испоруку гаса у вредности од 400 милијарди, потписан у Шангају 21. маја у присуству председника Путина и Кси Ђаопинга, у време жестоке британско-америчке дестабилизације Украјине.

Уствари, није исправно говорити о 400 милијарди долара јер тај велики посао, обављен у јуанима и руским рубљама, везује економски и стратешки Кину и Русију за сљедеће три деценије, de facto (а можда чак и de iure) стварајући нераскидиво симболичко савезништво, које ће нужно обухватити и војни аспект.

Договор између Русије и Кине је јасан пораз опсесивних покушаја Волстрита да се две земље одрже у стању конкуренције и, још боље, сукоба, готово ратног. Дакле мења се структура савезништава, ударајући на историјске темеље енглеске колонијалне геополитике (завади па владај).

Пред растом притисака и претњи упућених националној безбедности две земље, Русија и Кина су брилијантно превазишле идеолошко-културне разлике, које су раније подстицале старе колонијалне силе а касније и њихови наследници финансијери Волстрита и Лондона у својој стратегији „подели и освоји”. Осим тога, на ужас Лондона и Вашингтона, Кина и Русија су закључиле договор са Индијом (земље БРИКС), рушећи још један принцип енглеске геоколонијалне политике: тајна контроле Азије и Евроазије увек се сводила на изазивање вечног ривалства између Индије, Кине и Русије.

Била је то формула „велике игре” за 21. век. То је био мотив због кога је Обама био изабран да наследи Џорџа В. Буша. Тадашњи кандидат за потпредседника Џозеф Бајден изјавио је 27. августа 2008. на демократској конвенцији у Денверу зашто је двојац Обама-Бајден био изабран да запоседне Белу кућу. Највећа грешка Бушове администрације и републиканаца, тада је рекао, није била жестока ратоборност коју су показали, већ њихов пораз у „суочавању с најмоћнијим снагама, које на известан начин обликују овај век: израњање Русије, Кине и Индије и њихово претварање у велесиле”. Љубљени посинак Збигњева Бжежинског Барак Обама морао је да порази ту велику „претњу”. Очито, није у томе успео. Али то објашњава тврдоглаву, нерационалну, аутодеструктивну ароганцију седог краља садашње администрације.

Треба подвући значење оваквог развоја у односу на стварну економију и финансијске структуре, које су њоме условљене. Такви правци развоја Евроазије могу да ослабе „ланце који везују Европску унију за лондонски Сити”. Крај система плаћања у доларима (петродоларима) не односи се на валуту САД или на САД као такве. Напуштање тог система значи рестаурацију рационалне и просперитетне економије у самим САД. Оно што је познато под именом „систем долара” само је средство финансијских центара, који на тај начин поседују феуде за пљачкање светске економије. Ти центри су спремни на било шта, само да би спасили своје право на пљачку.

Ко год је досад тражио алтернативу долару као систему, познато је, наишао је на дивљачки отпор. У овом часу исправно је сетити се генерала Леонида Ивашова, који је 15. јуна 2011, размишљајући о дивљем разарању Либије, као гласноговорник оружаних снага Русије и ранији представник Русије у НАТО, написао: БРИКС и мисија преобличавања света. „Ко се усудио да оспори хегемонију долара“, објаснио је Ивашов, „постаје мета напада“. Навео је врло прецизне примере: Ирак, Либија, Иран.

БИТКА ЗА ЕВРОПУ

Од пропасти Совјетског Савеза, земље које су угрозиле превласт долара подносиле су јаке притиске и понекад разорне нападе. Садам Хусеин, који је забранио циркулацију долара у свим секторима ирачке економије, па и у трговини нафтом, био је срушен и подвргнут смртној казни, а његова је земља уништена. Гадафи је започео с премештањем трговине гасом и нафтом Либије у арапске валуте, покривене златом, а ваздушни напади на његову земљу почели су готово истог момента. Техеран је морао да прекине са намером да напусти долар како би избегао да и он не постане жртва агресије. Па ипак, уживајући и неограничену подршку САД, финансијске империје Ротшилда и Рокфелера немоћне су против пет највећих цивилизација света – оне представљају земље које имају готово половину светског становништва.

Зато је Ивашов присталица координисане стратегије тих земаља, које потврђују своју независност коришћењем сопствене валуте. „Прелазак на националне монете у финансијским трансакцијама између земаља БРИКС гарантоваће им постизање досад невиђеног нивоа независности“.

Земље БРИКС су очито имуне на велике притиске и нису рањиве шареним револуцијама и стратегијама изазивања и извоза финансијских криза. Насупрот САД и ЕУ, земље БРИКС имају доста природних ресурса не само да одржавају своје економије на површини, продајући угљоводонике, храну, воду и електричну енергију већ и да подрже снажан економски раст.

Прелазак на националне валуте у трансакцијама међу земљама БРИКС гарантоваће још непознат ниво независности од САД и од Запада уопште, али и то је само врх ледене санте. Велики геополитички пројекат почеће се остваривати. Сад је на Европи да се одлучи за велики корак.

Украјинска криза је уствари битка за Европу. Елите континенталне Европе: Немачка Алфреда Хераузена, Француска Шарла де Гола, Италија из времена Енрика Матеиа и Алда Мора припадале су Европи која је била у потрази за сопственим суверенитетом и независношћу. Међутим европске елите до сада су подносиле терор и претње управо у оним терминима како је то навео генерал Ивашов.

Док бесни битка за Европу, треба видети које европске велесиле – а који пак ћутљиви партнери, трауматизовани и уплашени – посматрају, са стрепњом и болним сећањима на прошле поразе, чврст став Русије.

Превод и обрада: Advance, Нови Стандард

Извор: Global Researsh