Prof.dr Vinko Perić o velikim promenama u svetu i regionu

Akademika, prof. dr Vinka Perića sreli smo neposredno po završetku Bala nosioca ordena Viteza Tesle, godišnje manifestacije Srpske Kraljevske Akademije Inovacionih Nauka (SKAIN), na kome mu je uručen Orden Viteza Tesle za potencijal u jačanju srpsko-srpskih veza u regionu i razvoju inovativnih metoda u naučnom pristupu izučavanja društvenih pojava iz oblasti bezbednosti i geopolitike. Iako umoran, profesor je pristao da odgovori na naša pitanja vezana za aktuelnu situaciju u BiH, ali i ubrzane geopolitičke promene u svetu i u tim odgovorima izneo niz smelih i orginalnih, ali argumentima utemeljenih, vizija o neminovnim promenama koje nas očekuju.

 Poštovani profesore, pre svega zahvaljujem na vremenu i primite iskrene čestitke za još jedno značajno priznanje Vašem naučnom, društvenom i patriotskom radu. Nosilac ste preko sto različitih priznanja, počasnih titula i prestižnih nagrada. Verovatno ste i navikli na njih. Da li Vam je Orden viteza Tesle po nečemu poseban u odnosu na ostala brojna priznanja?

Svako priznanje smatram posebnim. Svako je „sui generis“ – slučaj za sebe. I svako mi je drago na svoj način, svako je obeležje nekog mog uspeha u radu. Naravno, priznanja koja dobijam danas, u punom naponu stvaralačke snage kada je nauka u pitanju, svakako se mogu smatrati društveno i statusno značajnijim, ali jako mi je teško da ih rangiram u smislu u kome ste pitali. Ali, Orden viteza Tesle, za mene kao čoveka i naučnika predstavlja izuzetno veliku čast iz najmanje tri bitna razloga. Prvi, to je priznanje koje su mi dodelili kolege Akademici sa kojima se susrećem, radim i delim vizije ovog akademskog projekta, a priznanje od sebi ravnih uvek je nešto što čini čoveka radosnim i ponosnim. Drugo, nagrada nosi naziv Nikole Tesle, najvećeg naučnika koji je hodao ovom planetom, Srbina koji je meni naučni i životni uzor još od dečačkih dana. I danas njegov pristup nauci, metodologija i principi, kao uostalom i sam njegov život neprekidna su  mi inspiracija za kretanje napred, a verujem i mnogim kolegama i ljudima širom sveta. I treće, ovogodišnjom dodelom nagrade Vinku Periću, Orden se na neki način vraća u Republiku Srpsku, jer podsetiću da je prvi nosilac iz Republike Srpske, ovog priznanja, kada je ustanovljeno, bio njen predsednik Milorad Dodik. Smatram to vrlo simboličnim.

 Ovo je prvi put da se nagrada uručuje na ovakvoj svečanosti, na Balu nosioca. Hoće li to postati tradicija?

Verujem da hoće. SKAIN je relativno mlada naučna ustanova koja, na neki način, još uvek uobličava i razvija formu svog postojanja i delovanja. Kao jedan od njenih utemeljivača i prvih članova mogu reći da smo puno učinili na statusnoj prepoznatljivosti i prestižnosti. Ustanovljavanje jedne ovakve godišnje svečanosti svakako je važan korak na tom putu, jer to je praksa svih uglednih institucija ovog tipa u svetu. Sama ideja stara je nekoliko godina, ali smo tek ove našli organizacione snage i sredstava da je materijalizujemo i uđemo u red onih koji svoju godišnju nagradu dele na jednoj ovakvoj svečanosti. Mislim da, u tom smislu, dosta toga imamo zahvaliti našem novom sekretaru, akademiku Prof. dr Vladici Ristiću, inače Rektoru Univerziteta „Slobomir P“ koji je uneo dinamiku svoje mladosti u realizaciju ove ideje. A i mi ostali, na čelu sa predsednikom Akademikom Prof. dr Ljubinkom Ilićem, dali smo svoj doprinos koliko je ko mogao. U svakom slučaju, čast mi je da sam postao laureat baš na prvom Balu nosioca, a svi verujemo da će narednih godina on postati lepa tradicija ove akademske ustanove. Kako se to odvijalo, možete pogledati na Jou Tube VIKOM RTV kanalu i adresi: https://youtu.be/x8FLIAbq960

 Zahvaljujem na ovim informacijama i svakako lepim vestima, ali moja želja da porazgovaramo bila je motivisana idejom da čitaocima CEOPOM-a predstavimo Vaše sagledavanje aktuelne političke situacije u regionu, nakon najnovijih istupa Bakira Izetbegovića i boravka predsedništva BiH u Beogradu, ali i posledice Trampove odluke da prizna Jerusalim za glavni grad Izreala, čemu se malo ko nadao. Želim da kažem da ste Vi bili prvi ekspert sa ovih prostora koji je predvideo nastanak onoga što se označavalo kao ISIL desetak godina ranije, ali ste bili i prvi koji je predvideo slom tog koncepta i to u trenutku kada su bili na vrhuncu, a Rusija još uvek nije zvanično poslala svoje snage da intervenišu. Šta se zapravo dešava danas u Bosni, da krenemo od toga? Izetbegović kao da đavola vuče za rep, ne smiruje se u svojoj ratobornoj retorici protiv druga dva naroda, posebno protiv Srba. Njegova nedavna izjava da će Bosna priznati Kosovo izazvala je komešanje u celom regionu, šta on zapravo želi da postigne?

Bakir Izetbegović je političar u nestajanju. I isil-ovski koncept koji zastupa, a koji je ustanovio njegov otac Alija, nestaje u sudaru sa realnošću na terenu. Ne mislim pri tome samo na čvrstinu Republike Srpske ili sve otvoreniju želju Hrvata da dobiju svoj entitet, ili bar značajno ojačaju autonomiju u okviru postojećeg. Mislim na gubitak podrške koju je on imao i u bošnjačkom narodu i u toj „sarajevskoj političkoj čaršiji“, da tako kažem. On više nije neprikosnoveni lider kakav je bio pre nekoliko godina i sve češće njegove aktivnosti kritikuju se unutar same bošnjačke zajednice. S toga on, poput kockara koji je mnogo izgubio, pokušava da igrom „sve ili ništa“ ponovo izbije u prvi plan. Otuda njegov pojačani ekstremizam u istupima.

Ono što on, očigledno, ne vidi jeste da od kada su ga ono prevarili da pokuša obnavljanje tužbe za genocid protiv Srbije, on više nije „lovac“ nego „lovina“ i da mu oni koji mu savetuju ovakve istupe, ustvari pišu političku smrtovnicu.

 Da li to, možda, hoćete da kažete da on deluje kao slobodan strelac, u svoje ime i za svoj račun?

Neću to da kažem. On je crno-zelena šahovska figura i formalno ima podršku istih onih  mentora koji su ga podržavali i ranije. I na Zapadu i u muslimanskom svetu. I to ga zavarava. Oni ga tapšu po ramenu i guraju ga napred. Ali, na njegovom mestu ja bih se zapitao koliko su oni danas iskreni? Da li Trampova Amerika želi u Bosni isto što i Klintonova? Dokle će u pomoći islamizaciji Bosne ići Erdogan, posle najnovijih geopolitičkih dogovora sa Rusijom? Šta su za Sarajevo posledice slamanja ISIL-a, a šta previranja u arapskom svetu? Smešna su njegova verovanja da on još uvek može ovo ili ono. Kako on može obezbediti priznanje Kosova? Čime on preti vojnom opcijom Republici Srpskoj? Na njegovom mestu ja bih se zapitao da li mu ti njegovi „prijatelji“ zapravo pomažu da njegovom krivicom suživot u BiH postane nemoguć? Ali, njegova pamet dotle ne doseže ili nemože ili ne sme drugačije, ali to je njegov problem. I zato će se on do kraja ponašati u skladu sa onom narodnom „Krčag ide na vodu dok se ne razbije“.

Da li je taj „krčag“ Bosna ili gospodin Izetbegović?

Bosna. A Izetbegović je samo umišljeni politički nepismenko, istorijski „zombi“ koga ljudi iz senke koriste za ostvarenje svojih programiranih ciljeva i geostrateških odluka. A mnogo toga ukazuje da su glavne odluke o Bosni već donete.

U kom smislu? Ko ih je doneo?

Počeću od ovog drugog, iako sam to već pominjao u jednom intervjuu za vas. Ono što većina ljudi vidi kao tekuće procese na političkoj površini, ili što čuju od raznih političkih i medijskih izvršilaca, samo je pojavni oblik ranijih odluka onih koji oblikuju i upravljaju ovom planetom. I kao što sve reke teku u okean, tako i te, često zamagljene, naizgled suprostavljene i nama nejasne politike postaju deo nekih svetskih tokova i ciljeva, od značaja za Čovečanstvo. Uostalom, da nema centara moći, formalnih i neformalnih, da nema strategija i vizija, misija i projektovanja budućnosti i najzad upravljanja procesima, po čemu bi se savremeni čovek razlikovao od onog iz prvobitne zajednice?

U odnosu na Bosnu čini se da su mogućnosti njenog opstanka kao države konačno iscrpljene i da je to prepoznato i tamo gde se stvarne odluke donose i tamo gde se one politički realizuju kao konkretni projekti. Dakle, i u neformalnim i u formalnim centrima moći. Ostaje metodologija realizacije. A šta bolje ukazuje na neodrživost Bosne od Bakirovih  političkih izlupavanja? I svi oni koji ga u to guraju znaju da unitarizacija Bosne nije moguća, niti je održiva.

Poštovani profesore, da još jednom ponovimo važno je. Ako sam dobro razumeo, Vi tvrdite da Bosna ne može opstati kao celovita država? To je smela teza na koju Zapad reaguje vrlo burno?

Pa, ako pod Zapadom podrazumevate zapadne izvršne političare koji se slikaju za medije, onda ste svakako u pravu. Oni ništa slučajno ne govore niti tako reaguju, oni teško da znaju šta o mondološkim procesima koji su u toku. Ti procesi planiraju se na duži rok, višestruko duži od političkog mandata i trajanja činovničkih funkcija u političkim telima. Zato oni nikada te procese ne mogu sagledati celovito kao što ih sagledava nauka i neformalni centri moći koji se bave njihovim kreiranjem i usmeravanjem. Ponavljam, ljudima sa kojima ja povremeno kontaktiram, i koji traju daleko duže od političara, opcija neodrživosti sadašnjeg BiH-projekta je društveno, naučno, demografski, mondološki itd. daleko prihvatljivija od njegove održivosti. I praktično logičnija i svrsishodnija. I zato kada Vam kažem da je BiH država koja je neodrživa na duži rok, znam o čemu govorim. To, možda, kada se ovako direktno kaže, zvuči kao ekskluziva ili senzacija za čitaoce, ali stvari neumitno idu tim tokom. Na to ukazuju i najnovija dešavanja na Bliskom Istoku.

 Kad smo kod tih dešavanja, Vaša davnašnja teza da će u finalu „Trećeg svetskog rata“ Islam izaći sa mnogo manje stanovnika, teritorija i resursa kao da svakim danom dobija potvrdu. Da li smatrate da zapravo danas u svetu imamo ono što je Hatington nazivao „sukobom civilizacija“?

Pojavno imamo, ali u dubini nesumnjivo se odvijaju znatno složeniji procesi, na koje samo malim delom mogu da ukažem. Uzmimo Siriju. Tamo su ruske snage pomagale koliko-toliko legitimnog predsednika Bašara el Asada, a zapadna koalicija njegove protivnike. U sve to umešli su se ISIL, Hezbolah, Kurdi  i mnogobrojne muslimanske frakcije stvarajući generalno dva suprostavljena tabora. Rusi su bombardovali jedne, zapadna koalicija druge, ali u principu ginuli su samo muslimani. Sportski rečeno 2:0. Kod arapa će se uskoro pojaviti slična situacija. Ako neko misli da je to slučajno, neka mu bude. Pa onda, ovaj za mnoge neočekivani Trampov potez sa Jrusalimom.  Ali, opet, da li neočekivan, kada umesto jednog treba da dođe drugi veći sukob. Nema sumnje da je na tapetu Iran, koji je uspešno izbegao direktno uplitanje u Sirijsku krizu? Dakle, dešava se ono što sam najavio još pre nekoliko godina.

Ali zašto Muslimani, zašto Iran? I tu dolazimo do onih tajnih strategija i procesa u dubini koje sam pomenuo, i koje ću izraziti prostim pitanjem – koja religija je imala najveći demografski rast prethodnih decenija? Čak  8,1 jedno dete po glavi u proseku, dok na svetu ne postoji nijedna sa neophodnim 2,1. detetom samo radi proste reprodukcije. Koja religija je najbrojnija u Evropi?

Pogledajte na: https://youtu.be/ADf6_g-DjEk

Možda deluje surovo, ali ništa nije slučajno. Takođe, Iran je jedna od dve religijske države u svetu (druga je Vatikan), a svet mora ići ka demokratizaciji i stvarnoj slobodi pojedinca i društva. To je Svetlost! Ali, toga nema u tamnim religijskim državama. I odluka da takva država mora biti zamenjena drugom državnom tvorevinom doneta je pre ko zna koliko godina od onih koji upravljaju političkim procesima. Sada se realizuje, jer su ostvareni odgovarajući geopolitički preduslovi. To Vam je TO.

Dakle, ne radi se o jednostavnom „sukobu civilizacija“ već, rekao bih, o znatno složenijim procesima veoma značajnim za budućnost ne jednog naroda, države, religije ili civilizacije, već celog Čovečanstva.

Kako u tim složenim odnosima vidite mesto pravoslavne civilizacije i Rusije kao njenog čuvara?

Nema sumnje da buđenje Rusije pod predsednikom Putinom znači impuls čitavom pravoslavnom svetu, kao i da on vodi računa o očuvanju Pravoslavlja kao bitnoj civilizacijskoj komponenti pravoslavnih naroda. To najbolje možemo videti iz nedavnog poziva poslanika Ruske Dume turskoj državi da najstariju svetkovinu celog hrišćanskog sveta „Crkvu svete Sofije“ u Istanbulu vrati pravoslavnoj crkvi na korišćenje. Znamo i za Putinovu posetu Svetoj gori gde je u manastiru Uspenja presvete Bogorodice sedeo na tronu vizantijskih careva. Sve to sigurno nije slučajno. Pogledajte film kako je propala Vizantija, koja je trajala preko 1.000 godina. https://youtu.be/tssngqp6ZF4

Rusija danas u celom pravoslavnom svetu budi sećanje na Vizantijsko carstvo, ne samo najmoćniju, već i najnapredniju civilizaciju svoga vremena. Ono što je za nas, Srbe, posebno važno jeste da nam Rusija pruža nesebičnu pomoć kao bratska i pravoslavna zemlja. Ovo je posebno važno u pomenutom finalu Trećeg svetskog rata, gde Srbija kao mala zemlja neće imati bližeg prijatelja da obezbedi njene osnovne nacionalne interese od Rusije. Tome nas uči istorija, ali i današnje pozicije velikih sila po pitanju srpskih interesa.  Sve zapadne velike sile bombardovale su Srbiju i priznale Kosovo. Rusija to nije učinila, niti ima nameru.

Da li, po Vama, postoji mogućnost da to „finale“ Trećeg svetskog rata zapravo bude konfrotacija Istoka i Zapada, odnosno Rusije i NATO?

Ako i postoji, ona je zaista minorna. Mislim da će se sve odvijati u okviru nekih dogovorenih scenarija koje znače novu podelu sveta, kao prelazno rešenje, a u kojoj će, ponavljam, neke (religijske) muslimanske zemlje izgubiti stanovništvo, resurse i postojeće oblike vladavine.

Pravi sukob se ne bi smeo nikako dogoditi, niti će se desiti. Moram ući malo dublje sa rizikom da me ko pogrešno ne razume. Kada po naučnim metodama i kriterijumima poređate Religije u Svetu i njihove crne osobine (Jedno je šta kažu, drugo šta pišu ali treće je najbitnije šta su njihovi skriveni ciljevi?), dolazite do podatka da je su Muslimani sa Iranom na prvom crnom mestu, na drugom je Vatikan sa Crnim papom, pa onda idemo dalje i na kraju najmanje crna ili najpribližnija religija projektovanoj budućnosti čovečanstva je Pravoslavlje, kod koje se projektovani Komunizam duboko infiltrirao.

Znači u budućnosti ka izgradnji čoveka i čovečanstva ka čovečnosti malo će trebati pravoslavnoj religiji, za razliku od ostalih. Ko je razumeo shvatiće.

Ka tom cilju su sva sredstva i metode dozvoljena, pa u tom kontekstu, dosta zavisi od domaćih izabranih političara i zato su oni najodgovorniji za svoj narod! Zato ih plaćamo!

Naravno, dolazi vreme sve većih promena, ili finala. Civilizacijski gledano, a neumitnost toga već sada vidimo, američka moć će delimično slabiti zbog svojih unutrašnjih problema, a Kine i Rusije rasti. Verujem da će se, uprkos mešanju Amerike, ostvariti projekat Evrope od Urala do Gibraltara kome će put biti otvoren nakon realizacije Bregzita. To će biti kraj Amerike kao unipolarnog svetskog hegemona.

 Da se vratimo srpskim zemljama. Kako sa aspekta ovoga o čemu sada pričamo vidite budućnost srpskog naroda? Mogu li Srbi u „finalu“ Trećeg svetskog rata izboriti pravo da opet žive u jednoj državi?

Kao počasnom Američkom doktoru istorije morali bi ste verovati. Ako smo to mogli posle prva dva svetska rata, nema razloga da to ne ostvarimo i u Trećem. Znate da se istorija ponavlja. Naši prijatelji u svetu, znani i neznani, su danas još jači. Čak je izvesno da ćemo, zbog jake Rusije, pa i Kine, biti u povoljnijoj poziciji nego ikada. Verujem da će naša država „Srpski pijemont-zapadni balkan“ biti jednog dana među prvih deset država u Svetu. Živi bili pa videli. A podsetiću vas i na kartu Memoranduma Sanu, koji nije slučajno urađen.

Ono o čemu moramo strogo voditi računa jeste da ne dozvolimo da nam se opet neprijatelji prilepe kao saveznici i prijatelji. Verujem da smo tu istorijsku školu već izučili. A imali smo, u međuvremenu,  prilike da upoznamo i „bugarski način“, odnosno ono kako su Bugari rešili pitanje turske manjine u svojoj zemlji.

Nadam se da niko ne očekuje da će novokomponovani Hrvati u budućnosti moći da se ponašaju onako kako su se ponašali u bližoj i daljoj istoriji. Tito ih je sačuvao, a Srbi ih prihvatili a da Jasenovac nisu platili. Data im je druga šansa 1991. da se iskupe i demokratizuju, međutim oni su opet otišli u krajnost i imali smo progone, nevine žrtve, etničko čišćenje. Ni sada se ne smiruju, još bi da idu dalje. No, treći put neće imati šansu, budući da će njihov najači istorijski mentor Vatikan biti demokratizovan posle Irana, pa ćemo onda videti  „Ko će biti veći katolik od Pape“!  Ni njihov svetovni partner, Nemačka, neće biti u situaciji da im pomogne zbog jakog uticaja Rusije u toj novoj Evropi. Mi pitanje RS Krajine nikako ne možemo smatrati konačno rešenim, a to je njima odlično jasno.

Dakle, kao što rekoh, okolnosti za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja  biće možda i povoljnije u finalu trećeg nego što su bile u finalu prva dva svetska rata. Na nama je da do tada očuvamo ono što imamo i pripremimo se da taj istorijski trenutak spremno dočekamo. Iako je vreme u takvim procesima relativna stvar, verujem da ćemo mi koji sada o tome pričamo dočekati vreme da naš narod sada rascepkan bude unutar granica jedne državne zajednice.

Izvor: CEOPOM Istina