Русија на мети – од Хаусхофера до Бжежинског
У В О Д
У предвечерје, или можда већ јутро, новог Великог сукоба, када постоји толико много логичних питања, а тако мало смислених одговора, неопходно је знати шта нам се заправо (као Човечанству) дешава, зашто нам се историја периодично понавља и какве су перспективе процеса који су у току?
И да ли је историјска случајност или закономерност Провиђења то што су сви велики освајачи, пре или касније, Русију видели као свој плен, а у њој налазили гроб својих агресивних амбиција?! Одговор ћемо овога пута потражити у Геополитици, релативно младој науци, која је настала из потребе да се детаљније анализира утицај географских детерминанти (географски положај, природна богатсва, рељеф итд.) на политику, а данас је постала синоним за стратешку међународну политику, посебно ону коју воде велике силе.
Сам појам „Геополитика“ потиче од грчких речи γη (земља) и πολιτική (политика), а први га је употребио шведски професор Рудолф Кјелен у свом делу „Држава као животни облик“. Кјелен је геополитику сматрао науком о држави као георгафском организму или појави у простору. Ипак, правим утемељитељом геополитике као науке сматра се немачки географ и етнограф Фридрих Рацел, најпознатији по својој теорији „Животног простора“ (Lebersnaum) коју је са одушевљењем прихватио Адолф Хитлер и уградио је у концепцијске темеље Трећег Рајха.
Овде ваља истаћи да је Рацел умро 1904. године, када је Хитлер био још увек дечак и да је мост између њега и Хитлера био немачки генерал Карл Хаусхофер, директни Рацелов ученик и следбеник, најзаначјнији и најутицајнији геополитичар ХХ века, како по свом деловању за живота, тако и по утицају који су познати и мање познати аспекти његовог рада имали на Збигњева Бжежинског, најпознатијег живог западног геополитичара и видљивог идеолога савременог глобализма (Новог светског поретка), у чијој основи лежи концепт униполарног света Надахнуће које Бжежински налази у научном и мистичном раду Карла Хаусхофера, а које се још увек углавном занемарује, најбоља је потврда идеолошких веза које савремени евро-атлантизам има са нацистичким доктринама, а што је посебно постало видљиво након дешавања у Украјини. Инспирисаност Бжежински геополитичком доктрином Карла Хаусхофера, практично, у његовој личности обједињује две најпознатије геополитичке школе – немачку и англо-америчку.
Оно што им је заједничко јесте да и једна и друга школа, мада не из истих разлога, Русију сматрају архи-непријатељем и да желе њен нестанак са мапе света. То жели, то осмишљава, то ради Збигњев Бжежински, већ деценијама, а то је само наставак онога што је покушавао и Хитлер инспирисан, геополитичким теоријама и ставовима Карла Хаусхофера.
Отуда се вреди позабавити активностима ове двојице западних геополитичара и суптилним, још увек недовољно истраженим, везама које међу њима постоје чинећи непрекинут антируски ток.
КАРЛ ХАУСХОФЕР – НЕНАЦИСТИЧКИ ИДЕОЛОГ НАЦИЗМА
За Карла Хаусхофера не постоје докази да је био члан Нацистичке партије, и то је послужило као основни формални разлог да после хапшења од стране америчких окупационих власти не буде оптужен у Нирнбершком процесу. Но, иза тог формално-правног стајали су неки други, много озбиљнији, суштински, разлози везани за озбиљно интересовање америчких тајних служби за улогу Хаусхофера у стварању окултне доктрине Трећег Рајха, њено дешифровање и преузимање! А та улога није била мала, будући да је Хаусхофер био не само високи иницијант црно-окултног братсва „Тула“ (1), веома заслужног за довођење Хитлера на власт, већ и први човек њеног унутрашњег реда посвећеника, Луминозне ложе „ВРИЛ“, јединственог споја научника, адепата и експерата, међусобно везаних окултним заклетвама и одабраних за најтајније окултно-научне експерименте. Директно спајајући окултни рад (ритуале и медијумство) са науком и технологијом тога времена ложа „ВРИЛ“ заслужна је за чудесне пробоје у примењеној науци и проналазаштву које је направила Хитлерова држава, а чији се ефекти и данас експлоатишу, пре свега од стране САД.
Адолф Хитлер и Карл Хаусхофер
Дакле, Хаусхофер је знао много о ономе што је Американце занимало далеко више од физичких нацистичких злочина. На пример, кога пребацити у чувеној операцији „Спајалица“. Али, за њега самог било је далеко боље да су му судили у Нинбергу. Дуже би поживео. Када су амерички оперативци из њега извукли оно што им је требало, пронађен је, 10.03.1946. мртав на свом имању Хартшимелхоф (Hartshimmelhof), где је повучено живео са својом супругом. И она је била мртва. Наводно, обоје су извршили самоубиство тровањем арсеником.
Поред улоге у мистичној димензији нацистичке идеологије, Хаусховер је на политику Трећег Рајха битно утицао и тиме што је био ментор Рудолфа Хеса, до одласка у Енглеску једног од најближих Хитлерових сарадника, као и улогом коју је одиграо у стварању стратешког савезништва Немачке и Јапана.
Но, вратимо се ономе по чему је Хаусхофер најпознатији – геополитици, односно његовој улози у профилисању гео-стратешких интереса Немачке као силе која је намеравала да освоји симболе и полуге светске моћи, почев од оних митских попут Логиновог копља или Светог грала, све до чисто земаљског освајања простора Евро-азије, који је већ тада, у геополитичкој теорији, био познат као „Срце света“ или „Хартланд“. Кренимо редом.
Карл Ернст Хаусхофер рођен је 27.08.1869. године, у породици научника и уметника. Завршио је највише немачке војне школе, а 1908. године послат је у Јапан, као саветник јапанске царске владе, где је остварио добре контакте са царском породицом и самим царем. Током 1913. одбранио је докторат из филозофије на Универзитету у Минхену. Први светски рат дочекао је као генерал на западном фронту, а завршио као поразом разочарани официр, који је пензионисан 1919. (2), након чега се посвећује разради својих геополитичких теорија које вуку корене у радовима његовог ментора Фридриха Рацела, америчког поморског теоретичара Махана и пионира британске геополитике Халфорда Мекиндера, творца „Теорије Хартланда“, и човека који је поставио тзв. формулу за владање светом: „Ко влада источном Европом, влада Средиштем света; ко влада Средиштем света, влада Светским острвом; ко влада Светским острвом, влада читавим светом.“ (3)
А „Средиште света“, или „Хартланд“ је евро-азијски простор који у највећем делу контолише Русија, тада као и сада!!
Када је формулу владања светом, коју је прихватио као аксиом, Хаусхофер спојио са идејама свог учитеља Фридриха Рацела, посебно оном о животном простору дошао је до закључка да, ако желите светску моћ, Русији се морате приближити, а ако желите апсулутну доминацију светом, Русију морате уништити како би овладали „Срцем света“. Хаусхофер је геополитички разрадио обе варијанте.
Прву, најкраће можемо представити као осовину Берлин-Москва-Токијо, а другу као осовину Берлин-Лондон-Вашингтон. Вратићемо се овим теоријама нешто касније, а сада да наставимо са кратком биографијом Карла Хаусхофера.
У јавни живот Хаусхофер се вратио 1930 године, у време када су нацисти незадрживо јурили ка преузимању власти, и то под утицајем блиског Хитлеровог сарадника, Рудолфа Хеса, коме је био не само један од учитеља геополиитике(4) већ и један од окултних ментора у оквиру друштва „Тула“. Постао је професор политичке географије на Универзитету у Минхену и са тих позиција отворено подржавао успон нациста, иако никада није постао члан Хитлерове Национал-социјалистиче партије, претпоставља се због жене која је била полу-јеврејка, а којој је био врло привржен.
Карл Хаусховер и Рудолф Хес
Након пребега Рудолфа Хеса у Енглеску, 1941. био је ухапшен од стране Гестапоа, па ослобођен, али се након тога повукао из јавности. Његов син Алфред учесвовао је у неуспелом покушају пуча на Хитлера и стрељан је пред сам крај рата. Но, немојте из тога извлачити закључак да Карл Хаусхофер није био одан нацистичкој идеји. Био је. Само је, због својих геополитичких и окултних знања, пре других схватио да Хитлер због грешака у корацима не може добити рат.
Његово наводно самоубиство 10.03.1946. остаје једна од многих мистичних тајни које су пратиле дефинитивни слом нацизма.
ХАУСХОФЕР, РУСИЈА И ПРЕБЕГ РУДОЛФА ХЕСА У БРИТАНИЈУ
Карл Хаусхофер је био један од првих научника који су тврдили да је Немачка изгубила Први светски рат због непознавања и непоштовања географских закона стратегије и избора глобалних савезника, што се итекако подударало са нацистичком реториком. Такође, његово искуство и везе са јапанским двором и војном елитом пресудно су допринели зближавању Јапана и Немачке, све до најчвршћег савезништва и стварања “ Сила осовине”. Практична Геополитика!
Али да се вратимо односу Хаусховерових поставки према Русији као држави која контролише „Срце света“. Као што смо истакли његов закључак је био да се континентална држава која жели светску моћ мора геостратешки приближити Русији, а да онај ко жели доминицају светом, Русију мора уништити и преотети јој Хартланд (Срце света). Као водећи немачки геополитичар разрадио је обе варијанте и преко Хесеа са њима упознао Хитлера. При томе, подразумевао је да Немачка ни један од ових циљева не може постићи сама, већ са одговарајућим (не било којим!) савезницима.
Прва варијанта, која би Немачкој, упркос поразу у Првом светском рату, донела брзи статус светске силе заснивала се на осовини Берлин-Москва-Токијо, а друга, која би подразумевала удар на Русију и запоседање „Срца света“, као савезника је видела Лондон и Вашингтон.
Сам Хаусхофер био је наклоњенији првој варијанти, просто зато што је сматрао да је лакше остварљива и природнија, па се сматра да је подржао споразум Рибентроп-Молотов као корак у добром смеру. Али, није му превише засметало ни када је схватио да Хитлер тај споразум користи само за куповину времена, ради што потпуније припреме напада на Русију. Веровао је да ће пре тога Фирер изнађи начина да се нагоди са Великом Британијом.
Када је схватио да Хитлер то није учинио, већ да у исто време напада и Русију као водећу „силу копна“ и Британију као водећу „силу мора“ (5), да истовремено ратује и са Западом и са Истоком, Хаусхофер је био ужаснут његовом непромишљеношћу. У тренутку схватајући, као геополитичар, али и као посвећених тајних ложа (поред Туле и Врила био је иницијант и једног јапанског зен-будистичког братства) какве све последице по немачку државу и народ може имати Хитлеров авантуризам и игнорисање космичког принципа „остварљивости (доступности) циља“ Хаусхофер разговара са својим геополитичким и окултним учеником Рудолфом Хесом, тада Хитлеровим замеником, након чега се овај одлучује на свој пут у Британију.
Не, Рудолф Хес, није отишао тамо зато што је полудео, нити да би издао нацистичку идеју, како нам често предочавају ои који свет и историју виде у премало димензија. Он је начинио очајнички покушај да промени ток историје тиме што ће Черчила придобити за осовину коју је Хаусхофер предвидео као најмање лошу стратегију за напад на Русију и „Срце света“ – Берлин-Лондон-Вашингтон. Али, било је већ касно. И на видљивом и на невидљивом плану.
Хвала и слава Богу!
ЗБИГЊЕВ БЖЕЖИНСКИ И РУСОФОБИЈА КАО ДОКТРИНА
Свако ко и површно зачепрка по раду, идејема и пројектима Збигњева Бжежинског, најпознатијег западног геополитичара данашњице и најутицајнијег, јавности познатог, политичког идеолога Новог светског поретка, не може а да не уочи његову опседнутост руским фактором у геополитици, као главној и непомирљивој препреци западној доминацији над планетом. Без обзира да ли је та опседнутост последица ирационалне русофобије како мисле једни, или његових дубоких геополитичких и мистичних увида о значају Русије као центру Православне цивилизације и чувару „Срца света“ (Хартланда) како верују други, нема сумње да је Бжежински непомирљиви непријатељ Русије и да његова геополитичка доктрина униполарног света подразумева, не само, нестанак Русије као државе у садашњем облику, како би се овладало њеним природним богаствима и пределом Евроазије, познатом као Хартланд (или „Срце света“), већ и поништавање њених основних цивилизацијских тековина.
У таквом приступу он не предвиђа никакав компромис, осим као време за предах и прегруписавање у кретању ка крајњем циљу, и то Вам је једноставан одговор због чега се НАТО ширио на Исток, док је Русију тапшао по рамену и обећавао како то неће чинити, зашто се у Европи постављао тзв. Ракетни штит док се о Русији говорило као о пријатељу, чему служи стално изазивање напетости у прибалтичким земљама, увођене санкција, константни покушаји подривања демократски изабраних власти у Русији, подметања „обојених револуција“ итд.
Иако наравно боље упакован, у складу са потребама времена, доктринарни однос Бжежинског према Русији не разликује се суштински од оног који је имао Адолф Хитлер после првих већих губитака на Источном фронту и може се укратко изрећи као – Русија мора нестати!
Ова сличност није и не може бити случајна, тип пре што је данас потпуно извесно да војно уништење Трећег рајха није донело разобличење и дефинитиван крај нацистичке идеологије, чији тоталитаризам несумњиво оживљава у концепцији и методологији савремених глобалистичких процеса који воде успостављању тзв. Униполарног света.
Будући да је Бжежински водећи (видљиви) идеолог тих процеса, човек који је осмислио форму и начин фунционисања Трилатералне комисије као светске владе, и практично креирао све важније механизме пирамидалне структуре управљања савременим светским кретањима, његов геополитички однос према Русији сигурно има велики утицај на креирање практичне политике Запада. Отуда тај однос ваља што боље осветлити, посебно његове корене, а да би се то учинило неопходно је дотаћи се основних биографских података.
АМЕРИКА КАО АНТИРУСКИ САН ЗБИГЊЕВА БЖЕЖИНСКОГ
Збигњев Бжежински (син пољског дипломате Тадеуша Бжежинског) рођен је 28. марта 1928. године у Варшави. Дипломатска служба његовог оца условила је да детињство проведе у неколико земаља, а Други светски рат дочекао је у Канади, где је боравио од 1938. Након што је, Јалтским договором, Пољска припала Совјетској сфери утицаја, његов отац је остао у Канади, где је Збигњев стицао западно образовање. Након средње школе и мастера у Монтреалу, везе његовог оца омогућавају му докторат на Харварду 1953, након чега практично почињу његови први политички ангажмани и јасно опредељена анти-совјетска делатност кроз контакте које је имао са Јан-Новаком Језиоранским, шефом пољске редакције „Радија Слободна Европа“.
Током 1958. постаје држављанин Сједињених држава, а годину дана касније пресељава се у Њујорк где почиње рад на престижном универзитету Колумбија што ће имати велики значај за његову даљу каријеру, будући да је одатле постао члан Билделберг Групе и чувеног Савета за међународне односе. Такође, ту се иницира и у степене тајних знања који му омогућавају контакт са окултном доктрином „Туле“ и јавности непознатим радовима Карла Хаусхофера. Млади професор тиме добија потврду да је одабран и да се тајна врата успона заувек отварају.
(Није на одмет поменути и да је у то време био ментор Медлин Олдбрајт, која је докторирала на Колумбији, и да је умногоме заслужан за њено обликовање као једног од јастребова америчке спољне политике, али и за њено устоличење као прве жене Државног секретара САД. Њена улога у агресији на СР Југославију и мржња коју је том приликом отворено испољавала према српском народу, али и нетрпељивост према Русији, добро су познати).
Свакако би одузело превише простора и времена бавити се свим активностима и пројектима Збигњева Бжежинског у америчкој политици, почев од 1960. када је био саветник у председничкој кампањи Џона Ф. Кенедија, 1964. када је подржао Џонсона, затим 1966. када је подржао рат у Вијатнаму, све док није постао Саветник за националну безбедност Сједињених Држава од 1977. до 1981. године у администрацији Џимија Картера. Али, оно што је била константа свих његових политичких, академских и геополитичких активности био је отворени анти-совјетизам и напори да се добије хладни рат. Посебно је активно радио на подршци синдикалном покрету „Солидарност“ који је омогућио пад комунизма у Пољској, и изазвао ланчану реакцију која је довела до добијања хладног рата.
Паралелно са званичним политичким ангажовањем у оквиру Демократске партије САД, теку и његове активности на успостављању неолибералне визије новог, наднационалног, устројства света (тзв. Новог светског поретка), која у том периоду још увек није била део званичне националне политике САД, ни њихових земаља савезница, али је постојала као визија и циљ одређених тајних друштава, чији су иницијанти контролисали финансијске токове.
На иницијативу Дејвида Рокфелера, Бжежински формира тзв. Трилатералну комисију, чији се Организациони састанак одржава 23. и 24. јула 1973 године на Рокфелеровом имању, а која је данас, као надоградња европског пројекта „Билдерберг“ (започетог 1954. године), синоним за Светску владу у сенци.
У том смеру, смеру успостављања Новог светског поретка, теку његова интересовања и ангажовања, нарочито након истека Картеровог мандата. Резулати су евидентни. Самосталне националне политике земаља Запада више не постоје, а њихови ресурси стављени су под контролу различитих наднационалних нституција које све агресивније шире свој просторни утицај према оним државама које још увек нису стављене под контролу. У тој агресивности мач држе САД и НАТО, а главна мета је Русија. Мапу пута исцртавају геополитичке идеје Збигњева Бжежинског.
ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ БЖЕЖИНСКОГ
Свакако да основе антируске геополитичке концепције Збигњева Бжежинског ваља потражити у његовим говорима и књигама од којих је најпознатија „Велика шаховска табла-амерички примат и његови геополитички циљеви“, издата 1997. године. Она је круна његовог рада и сублимат његових геополитичких ставова и идеја. На промоцији ове књиге у Паризу Бжежински се није устезао да призна свој утицај на рушење СССР-а: „Ја сам разрадио доктрину као најбољи начин да се дестабилизује Совјетски Савез, и то је успело.“ (6)
Иако Велика шаховска табла не губи на актуелности, већ и данас инспирише западну оперативну политику, Бжежински је, као аутор или коаутор, написао још много књига, радова и говора у којима се јасно препознаје његова опседнутост руским фактором у геополитици. Поменућемо неколико најважнијих:
- Совјетски блок – јединство и сукоб, 1967
- Између два века – америчка улога у технотронтској ери, 1970
- Снага и принципијелност – сећања секретара за безбедност, 1983
- Велики неуспех – рођење и смрт комунизма у ХХ веку, 1990
- Избор – Глобална доминација или Глобално лидерство, 2004
- Друга шанса: три председника и криза америчке суперсиле, 2007
- Стратешка визија: Америка и криза глобалне моћи, 2012
Поред ових постоји још мноштво књига, говора, научних радова и осталог писаног материјала, који јасно потврђују непомирљиву анти-руску реторику Збигњева Бжежинског. И ту се поставља питање одакле она долази?
Када се говори о његовим геополитичким узорима, поред већ поменутог британца Хелфорда Мекиндера и његове теорије Хартланда, која је, без сумње, значајно утицала на Бжежинског, обично се наводи и американац Николас Спајкман са својом теоријом „Римланда“ која за разлику од Мекиндера, као главно светско бојиште види водено пространство од Европе до Јужне Кореје које назива Римландом. Спајкманова формула за владање светом гласила је: „Онај ко доминира Римландом, доминира Евроазијом; онај ко доминира Евроазијом, има судбину света у својим рукама.“ На појасу Римланда би се, по Спајкмановом мишљењу требало утицати војним силама на територију Евроазије, држати је под сталним притиском и радити на њеној подељености, јер једино на тај начин Америка може доћи до позиције стварног владара света.
Бжежински је добро уочио да теорије Хартланда и Римланда, без обзира на разлике, нису противуречне већ пре комплементарне будући да обе у средишту држе став како је контрола Евроазије кључ за владање светом. Отуда он у Великој шаховској табли каже:
„Сила која доминира Евроазијом врши надтор над две од три најнапредније и привредно најмоћније регије света. Већ и површан поглед на карту света упућује на то како контрола над Евроазијом готово аутоматски за собом повлачи субординираност Африке, а Западну хемисферу и Океанију чини перифернима у односу на средишњи светски континент. Око 75 % светског становништва живи у Евроазији, где се налази и већина светског материјалног богатства, како оног предузетничког тако и оног у тлу. Евроазија учествује са око 60 % у светском БДП-у, и са око три четвртине у познатим светским изворима енергената. Према томе, Евроазија представља шаховску таблу на којој се наставља игра за светски примат…“ (7)
Отворено, јасно и геополитички разумљиво. Али, свакако да агресивни анти-русизам Збигњева Бжежинског који се понекад испољава и као отворена мржња, па чак и као русофобија, има и по коју димензију више од наведеног геополитичког сагледавања. Одакле те димензије долазе? Не пише све у књигама. Некада се мора читати и између редова.
А између редова тиња Карл Хаусховер, и његова варијанта теорије „Животног простора“ Фридриха Рацела. Али и сва друга решења која су нацисти спремали за решавање руског питања. И словенског питања уопште.
Примера ради, Бжежински је 1993. године упозорио тадашњег председника САД, Била Клинтона да што пре треба завршити са руском националном мањином у бившим совјетским републикама како Русија у будућности не би испунила тај вакуум и опет постала империја. „Треба што хитније решити питање милиона Руса – тражио је Бжежински од Клинтона – који су преко ноћи постали мањински народи и спречити их да се повежу са матицом“. (8)
Шта мислите, како се то решава? Шта је, заправао, мислио Бжежински? Је ли то најава онога што се покушава са Русима у Украјини данас? Сетимо се ко је тако напрасно решавао питање мањина? И да ли би Нови светски поредак могао толико да идеолошки и методолошки личи на нацизам, а да његов главни идеолог није детаљно упућен у геополитичку, геостратешку и окултну димензију нацистичког учења? Уосталом, да ли би Четврти Рајх (9) уопште био могућ без Трећег?
Одговори на сва ова питања не могу расветлити деценијску геополитичку русофобију Збигњева Бжежинског, као одговор на једно друго, суштинско, верско и цивилизацијско, питање:
А може ли постојати било какав Рајх док постоји Русија и Православље?
З А К Љ У Ч А К
Збигњев Бжежински живи своју 88. годину, али је због специјалних медицинских третмана који су му доступни још увек виталан и радно активан, а његове геополитичке одреднице и даље имају велики утицај на оперативну политику Запада. Нема сумње да је његова заслуга за стварање Империје велика, али да свој посао са Русијом није завршио како је желео, а да се ситуација сада мења. Напад на СР Југославију, још један доказ доктринарне повезаности са Хаусхофером, био је његова велика геополитичка грешка, јер је за последицу имао буђење наизглед умртвљене Русије.
Али, гледано са ове временске дистанце, јасно је да није сва Русија спавала и да је у њеном буђењу било и плана и система. А и провиђења!
Иако Бжежински остаје непомирљиви противник физичког и цивилизацијског постојања Русије, данас имамо ситуацију да су, у геополитичком смислу, нападнуте све темељне тачке на којима почива концепт Збигњева Бжежинског и стварање униполарне Империје.
Једна од њих, да се ни по коју цену не сме допустити приближавање Русије и Немачке, сада је епицентар жестоких потреса у Европи!! Друга, изазивање конфликта између Русије и Кине, сигурно је суспендована на јако дуго времена. Трећа, везана за Блиски Исток, пада руском одлучном акцијом у Сирији. И тако редом…
Уместо да се бори за освајање „Срца света“ Империја се данас бави сопственим урушавањем које поспешује спретни противник. И једно је сигурно. Бжежински неће дочекати да прошета Хартландом као победник, нити да Русију подели на три дела (европску Русију, сибирску Русију и азијску Русију) као што је планирао.
И то баш зато што док постоји Православна Русија не може постојати било какав Рајх!
____________________________________
Одреднице:
(1) – http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/18/tula-nacizam-i-savremeni-globalizam.html
(3) – http://casopisinterfon.org/2015/03/04/geopoliticke-teorije-u-praksi/
(4) – Хес је на Универзитету у Минхену студирао политику, историју, економију и геополитику.
(5) – Маханова геополитичка теорија која сматра да је величина једне нације уско повезена са морем, са његовом употребом у миру и контролом у рату.
(6) – http://www.delfi.rs/knjige/3343_velika_sahovska_tabla_knjiga_delfi_knjizare.html
(7) – Збигњев Бжежински – „Велика шаховска табла-амерички примат и његови геополитички циљеви“
- – Нови светски поредак све више аутора назива Четвртим Рајхом
Извор: Фонд Стратешке Културе
Коментари
Један коментар на Русија на мети – од Хаусхофера до Бжежинског
Оставите коментар
Оставите коментар на Русија на мети – од Хаусхофера до Бжежинског
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.