Rusija na meti – od Haushofera do Bžežinskog

U V O D

U predvečerje, ili možda već jutro, novog Velikog sukoba, kada postoji toliko mnogo logičnih pitanja, a tako malo smislenih odgovora, neophodno je znati šta nam se zapravo (kao Čovečanstvu) dešava, zašto nam se istorija periodično ponavlja i kakve su perspektive procesa koji su u toku?

I da li je istorijska slučajnost ili zakonomernost Proviđenja to što su svi veliki osvajači, pre ili kasnije, Rusiju videli kao svoj plen, a u njoj nalazili grob svojih agresivnih ambicija?! Odgovor ćemo ovoga puta potražiti u Geopolitici, relativno mladoj nauci, koja je nastala iz potrebe da se detaljnije analizira uticaj geografskih determinanti (geografski položaj, prirodna bogatsva, reljef itd.) na politiku, a danas je postala sinonim za stratešku međunarodnu politiku, posebno onu koju vode velike sile.

Sam pojam „Geopolitika“ potiče od grčkih reči γη (zemlja) i πολιτική (politika), a prvi ga je upotrebio švedski profesor Rudolf Kjelen u svom delu „Država kao životni oblik“.  Kjelen je geopolitiku smatrao naukom o državi kao georgafskom organizmu ili pojavi u prostoru. Ipak, pravim utemeljiteljom geopolitike kao nauke smatra se nemački geograf i etnograf Fridrih Racel, najpoznatiji po svojoj teoriji „Životnog prostora“ (Lebersnaum) koju je sa oduševljenjem prihvatio Adolf Hitler i ugradio je u koncepcijske temelje Trećeg Rajha.

Ovde valja istaći da je Racel umro 1904. godine, kada je Hitler bio još uvek dečak i da je most između njega i Hitlera bio nemački general Karl Haushofer, direktni Racelov učenik i sledbenik, najzanačjniji i najuticajniji geopolitičar HH veka, kako po svom delovanju za života, tako i po uticaju koji su poznati i manje poznati aspekti njegovog rada imali na Zbignjeva Bžežinskog, najpoznatijeg živog zapadnog geopolitičara i vidljivog ideologa savremenog globalizma (Novog svetskog poretka), u čijoj osnovi leži koncept unipolarnog sveta Nadahnuće koje Bžežinski nalazi u naučnom i mističnom radu Karla Haushofera, a koje se još uvek uglavnom zanemaruje, najbolja je potvrda ideoloških veza koje savremeni evro-atlantizam ima sa nacističkim doktrinama, a što je posebno postalo vidljivo nakon dešavanja u Ukrajini. Inspirisanost Bžežinski geopolitičkom doktrinom Karla Haushofera, praktično, u njegovoj ličnosti objedinjuje dve najpoznatije geopolitičke škole – nemačku i anglo-američku.

Ono što im je zajedničko jeste da i jedna i druga škola, mada ne iz istih razloga, Rusiju smatraju arhi-neprijateljem i da žele njen nestanak sa mape sveta.  To želi, to osmišljava, to radi Zbignjev Bžežinski, već decenijama, a to je samo nastavak onoga što je pokušavao i Hitler inspirisan, geopolitičkim teorijama i stavovima Karla Haushofera.

Otuda se vredi pozabaviti aktivnostima ove dvojice zapadnih geopolitičara i suptilnim, još uvek nedovoljno istraženim, vezama koje među njima postoje čineći neprekinut antiruski tok.

KARL HAUSHOFER – NENACISTIČKI IDEOLOG NACIZMA

Za Karla Haushofera ne postoje dokazi da je bio član Nacističke partije, i to je poslužilo kao osnovni formalni razlog da posle hapšenja od strane američkih okupacionih vlasti ne bude optužen u Nirnberškom procesu. No, iza tog formalno-pravnog stajali su neki drugi, mnogo ozbiljniji, suštinski, razlozi vezani za ozbiljno interesovanje američkih tajnih službi za ulogu Haushofera u stvaranju okultne doktrine Trećeg Rajha, njeno dešifrovanje i preuzimanje! A ta uloga nije bila mala, budući da je Haushofer bio ne samo visoki inicijant crno-okultnog bratsva „Tula“ (1), veoma zaslužnog za dovođenje Hitlera na vlast, već i prvi čovek njenog unutrašnjeg reda posvećenika, Luminozne lože „VRIL“, jedinstvenog spoja naučnika, adepata i eksperata, međusobno vezanih okultnim zakletvama i odabranih za najtajnije okultno-naučne eksperimente. Direktno spajajući okultni rad (rituale i medijumstvo) sa naukom i tehnologijom toga vremena loža „VRIL“ zaslužna je za čudesne proboje u primenjenoj nauci i pronalazaštvu koje je napravila Hitlerova država, a čiji se efekti i danas eksploatišu, pre svega od strane SAD.

Adolf Hitler i Karl Haushofer

Dakle, Haushofer je znao mnogo o onome što je Amerikance zanimalo daleko više od fizičkih nacističkih zločina. Na primer, koga prebaciti u čuvenoj operaciji „Spajalica“. Ali, za njega samog bilo je daleko bolje da su mu sudili u Ninbergu. Duže bi poživeo. Kada su američki operativci iz njega izvukli ono što im je trebalo, pronađen je, 10.03.1946. mrtav na svom imanju Hartšimelhof (Hartshimmelhof), gde je povučeno živeo sa svojom suprugom. I ona je bila mrtva. Navodno, oboje su izvršili samoubistvo trovanjem arsenikom.

Pored uloge u mističnoj dimenziji nacističke ideologije, Haushover je na politiku Trećeg Rajha bitno uticao i time što je bio mentor Rudolfa Hesa, do odlaska u Englesku jednog od najbližih Hitlerovih saradnika, kao i ulogom koju je odigrao u stvaranju strateškog savezništva Nemačke i Japana.

No, vratimo se onome po čemu je Haushofer najpoznatiji – geopolitici, odnosno njegovoj ulozi u profilisanju geo-strateških interesa Nemačke kao sile koja je nameravala da osvoji simbole i poluge svetske moći, počev od onih mitskih poput Loginovog koplja ili Svetog grala, sve do čisto zemaljskog osvajanja prostora Evro-azije, koji je već tada, u geopolitičkoj teoriji, bio poznat kao „Srce sveta“ ili „Hartland“. Krenimo redom.

Karl Ernst Haushofer rođen je 27.08.1869. godine, u porodici naučnika i umetnika. Završio je najviše nemačke vojne škole, a 1908. godine poslat je u Japan, kao savetnik japanske carske vlade, gde je ostvario dobre kontakte sa carskom porodicom i samim carem. Tokom 1913. odbranio je doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Minhenu. Prvi svetski rat dočekao je kao general na zapadnom frontu, a završio kao porazom razočarani oficir, koji je penzionisan 1919. (2), nakon čega se posvećuje razradi svojih geopolitičkih teorija koje vuku korene u radovima njegovog mentora Fridriha Racela, američkog pomorskog teoretičara Mahana i pionira britanske geopolitike Halforda Mekindera, tvorca „Teorije Hartlanda“, i čoveka koji je postavio tzv. formulu za vladanje svetom: „Ko vlada istočnom Evropom, vlada Središtem sveta; ko vlada Središtem sveta, vlada Svetskim ostrvom; ko vlada Svetskim ostrvom, vlada čitavim svetom.“ (3)

A „Središte sveta“, ili „Hartland“ je evro-azijski prostor koji u najvećem delu kontoliše Rusija, tada kao i sada!!

Kada je formulu vladanja svetom, koju je prihvatio kao aksiom, Haushofer spojio sa idejama svog učitelja Fridriha Racela, posebno onom o životnom prostoru došao je do zaključka da, ako želite svetsku moć, Rusiji se morate približiti, a ako želite apsulutnu dominaciju svetom, Rusiju morate uništiti kako bi ovladali „Srcem sveta“. Haushofer je geopolitički razradio obe varijante.

Prvu, najkraće možemo predstaviti kao osovinu Berlin-Moskva-Tokijo, a drugu kao osovinu Berlin-London-Vašington. Vratićemo se ovim teorijama nešto kasnije, a sada da nastavimo sa kratkom biografijom Karla Haushofera.

U javni život Haushofer se vratio 1930 godine, u vreme kada su nacisti nezadrživo jurili ka preuzimanju vlasti, i to pod uticajem bliskog Hitlerovog saradnika, Rudolfa Hesa, kome je bio ne samo jedan od učitelja geopoliitike(4) već i jedan od okultnih mentora u okviru društva „Tula“.  Postao je profesor političke geografije na Univerzitetu u Minhenu i sa tih pozicija otvoreno podržavao uspon nacista, iako nikada nije postao član Hitlerove Nacional-socijalističe partije, pretpostavlja se zbog žene koja je bila polu-jevrejka, a kojoj je bio vrlo privržen.

Karl Haushover i Rudolf Hes

Nakon prebega Rudolfa Hesa u Englesku, 1941. bio je uhapšen od strane Gestapoa, pa oslobođen, ali se nakon toga povukao iz javnosti. Njegov sin Alfred učesvovao je u neuspelom pokušaju puča na Hitlera i streljan je pred sam kraj rata. No, nemojte iz toga izvlačiti zaključak da Karl Haushofer nije bio odan nacističkoj ideji. Bio je. Samo je, zbog svojih geopolitičkih i okultnih znanja, pre drugih shvatio da Hitler zbog grešaka u koracima ne može dobiti rat.

Njegovo navodno samoubistvo 10.03.1946. ostaje jedna od mnogih mističnih tajni koje su pratile definitivni slom nacizma.

HAUSHOFER, RUSIJA I PREBEG RUDOLFA HESA U BRITANIJU

Karl Haushofer je bio jedan od prvih naučnika koji su tvrdili da je Nemačka izgubila Prvi svetski rat zbog nepoznavanja i nepoštovanja geografskih zakona strategije i izbora globalnih saveznika, što se itekako podudaralo sa nacističkom retorikom. Takođe, njegovo iskustvo i veze sa japanskim dvorom i vojnom elitom presudno su doprineli zbližavanju Japana i Nemačke, sve do najčvršćeg savezništva i stvaranja “ Sila osovine”. Praktična Geopolitika!

Ali da se vratimo odnosu Haushoverovih postavki prema Rusiji kao državi koja kontroliše „Srce sveta“. Kao što smo istakli njegov zaključak je bio da se kontinentalna država koja želi svetsku moć mora geostrateški približiti Rusiji, a da onaj ko želi dominicaju svetom, Rusiju mora uništiti i preoteti joj Hartland (Srce sveta). Kao vodeći nemački geopolitičar razradio je obe varijante i preko Hesea sa njima upoznao Hitlera. Pri tome, podrazumevao je da Nemačka ni jedan od ovih ciljeva ne može postići sama, već sa odgovarajućim (ne bilo kojim!) saveznicima.

Prva varijanta, koja bi Nemačkoj, uprkos porazu u Prvom svetskom ratu, donela brzi status svetske sile zasnivala se na osovini Berlin-Moskva-Tokijo, a druga, koja bi podrazumevala udar na Rusiju i zaposedanje „Srca sveta“, kao saveznika je videla London i Vašington.

Sam Haushofer bio je naklonjeniji prvoj varijanti, prosto zato što je smatrao da je lakše ostvarljiva i prirodnija, pa se smatra da je podržao sporazum Ribentrop-Molotov kao korak u dobrom smeru. Ali, nije mu previše zasmetalo ni kada je shvatio da Hitler taj sporazum koristi samo za kupovinu vremena, radi što potpunije pripreme napada na Rusiju.  Verovao je da će pre toga Firer iznađi načina da se nagodi sa Velikom Britanijom.

Kada je shvatio da Hitler to nije učinio, već da u isto vreme napada i Rusiju kao vodeću „silu kopna“ i Britaniju kao vodeću „silu mora“ (5), da istovremeno ratuje i sa Zapadom i sa Istokom, Haushofer je bio užasnut njegovom nepromišljenošću. U trenutku shvatajući, kao geopolitičar, ali i kao posvećenih tajnih loža (pored Tule i Vrila bio je inicijant i jednog japanskog zen-budističkog bratstva) kakve sve posledice po nemačku državu i narod može imati Hitlerov avanturizam i ignorisanje kosmičkog principa „ostvarljivosti (dostupnosti) cilja“ Haushofer razgovara sa svojim geopolitičkim i okultnim učenikom Rudolfom Hesom, tada Hitlerovim zamenikom, nakon čega se ovaj odlučuje na svoj put u Britaniju.

Ne, Rudolf Hes, nije otišao tamo zato što je poludeo, niti da bi izdao nacističku ideju, kako nam često predočavaju oi koji svet i istoriju vide u premalo dimenzija. On je načinio očajnički pokušaj da promeni tok istorije time što će Čerčila pridobiti za osovinu koju je Haushofer predvideo kao najmanje lošu strategiju za napad na Rusiju i „Srce sveta“ – Berlin-London-Vašington. Ali, bilo je već kasno. I na vidljivom i na nevidljivom planu.

Hvala i slava Bogu!

 ZBIGNJEV BŽEŽINSKI I RUSOFOBIJA KAO DOKTRINA

Svako ko i površno začeprka po radu, idejema i projektima Zbignjeva Bžežinskog, najpoznatijeg zapadnog geopolitičara današnjice i najuticajnijeg, javnosti poznatog, političkog ideologa Novog svetskog poretka, ne može a da ne uoči njegovu opsednutost ruskim faktorom u geopolitici, kao glavnoj i nepomirljivoj prepreci zapadnoj dominaciji nad planetom. Bez obzira da li je ta opsednutost posledica iracionalne rusofobije kako misle jedni, ili njegovih dubokih geopolitičkih i mističnih uvida o značaju Rusije kao centru Pravoslavne civilizacije i čuvaru „Srca sveta“ (Hartlanda) kako veruju drugi, nema sumnje da je Bžežinski nepomirljivi neprijatelj Rusije i da njegova geopolitička doktrina unipolarnog sveta podrazumeva, ne samo, nestanak Rusije kao države u sadašnjem obliku, kako bi se ovladalo njenim prirodnim bogastvima i predelom Evroazije, poznatom kao Hartland (ili „Srce sveta“), već i poništavanje njenih osnovnih civilizacijskih tekovina.

U takvom pristupu on ne predviđa nikakav kompromis, osim kao vreme za predah i pregrupisavanje u kretanju ka krajnjem cilju, i to Vam je jednostavan odgovor zbog čega se NATO širio na Istok, dok je Rusiju tapšao po ramenu i obećavao kako to neće činiti, zašto se u Evropi postavljao tzv. Raketni štit dok se o Rusiji govorilo kao o prijatelju, čemu služi stalno izazivanje napetosti u pribaltičkim zemljama, uvođene sankcija, konstantni pokušaji podrivanja demokratski izabranih vlasti u Rusiji, podmetanja „obojenih revolucija“ itd.

Iako naravno bolje upakovan, u skladu sa potrebama vremena, doktrinarni odnos Bžežinskog prema Rusiji ne razlikuje se suštinski od onog koji je imao Adolf Hitler posle prvih većih gubitaka na Istočnom frontu i može se ukratko izreći kao –  Rusija mora nestati!

Ova sličnost nije i ne može biti slučajna, tip pre što je danas potpuno izvesno da vojno uništenje Trećeg rajha nije donelo razobličenje i definitivan kraj nacističke ideologije, čiji totalitarizam nesumnjivo oživljava u koncepciji i metodologiji savremenih globalističkih procesa koji vode uspostavljanju tzv. Unipolarnog sveta.

Budući da je Bžežinski vodeći (vidljivi) ideolog tih procesa, čovek koji je osmislio formu i način funcionisanja Trilateralne komisije kao svetske vlade, i praktično kreirao sve važnije mehanizme  piramidalne strukture upravljanja savremenim svetskim kretanjima, njegov geopolitički odnos prema Rusiji sigurno ima veliki uticaj na kreiranje praktične politike Zapada. Otuda taj odnos valja što bolje osvetliti, posebno njegove korene, a da bi se to učinilo neophodno je dotaći se osnovnih biografskih podataka.

AMERIKA KAO ANTIRUSKI SAN ZBIGNJEVA BŽEŽINSKOG

Zbignjev Bžežinski (sin poljskog diplomate Tadeuša Bžežinskog) rođen je 28. marta 1928. godine u Varšavi. Diplomatska služba njegovog oca uslovila je da detinjstvo provede u nekoliko zemalja, a Drugi svetski rat dočekao je u Kanadi, gde je boravio od 1938. Nakon što je, Jaltskim dogovorom, Poljska pripala Sovjetskoj sferi uticaja, njegov otac je ostao u Kanadi, gde je Zbignjev sticao zapadno obrazovanje.  Nakon srednje škole i mastera u Montrealu, veze njegovog oca omogućavaju mu doktorat na Harvardu 1953, nakon čega praktično počinju njegovi prvi politički angažmani i jasno opredeljena anti-sovjetska delatnost kroz kontakte koje je imao sa Jan-Novakom Jezioranskim, šefom poljske redakcije „Radija Slobodna Evropa“.

Tokom 1958. postaje državljanin Sjedinjenih država, a godinu dana kasnije preseljava se u Njujork gde počinje rad na prestižnom univerzitetu Kolumbija što će imati  veliki značaj za njegovu dalju karijeru, budući da je odatle postao član Bildelberg Grupe i čuvenog Saveta za međunarodne odnose. Takođe, tu se inicira i u stepene tajnih znanja koji mu omogućavaju kontakt sa okultnom doktrinom „Tule“ i javnosti nepoznatim radovima Karla Haushofera. Mladi profesor time dobija potvrdu da je odabran i da se tajna vrata uspona zauvek otvaraju.

(Nije na odmet pomenuti i da je u to vreme bio mentor Medlin Oldbrajt, koja je doktorirala na Kolumbiji, i da je umnogome zaslužan za njeno oblikovanje kao jednog od jastrebova američke spoljne politike, ali i za njeno ustoličenje kao prve žene Državnog sekretara SAD. Njena uloga u agresiji na SR Jugoslaviju i mržnja koju je tom prilikom otvoreno ispoljavala prema srpskom narodu, ali i netrpeljivost prema Rusiji, dobro su poznati).

Svakako bi oduzelo previše prostora i vremena baviti se svim aktivnostima i projektima Zbignjeva Bžežinskog u američkoj politici, počev od 1960. kada je bio savetnik u predsedničkoj kampanji Džona F. Kenedija, 1964. kada je podržao Džonsona, zatim 1966. kada je podržao rat u Vijatnamu, sve dok nije postao Savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država od 1977. do 1981. godine u administraciji Džimija Kartera. Ali, ono što je bila konstanta svih njegovih političkih, akademskih i geopolitičkih aktivnosti bio je otvoreni anti-sovjetizam i  napori da se dobije hladni rat. Posebno je aktivno radio na podršci sindikalnom pokretu „Solidarnost“ koji je omogućio pad komunizma u Poljskoj, i izazvao lančanu reakciju koja je dovela do dobijanja hladnog rata.

Paralelno sa zvaničnim političkim angažovanjem u okviru Demokratske partije SAD, teku i njegove aktivnosti na uspostavljanju neoliberalne vizije novog, nadnacionalnog, ustrojstva sveta (tzv. Novog svetskog poretka), koja u tom periodu još uvek nije bila deo zvanične nacionalne politike SAD, ni njihovih zemalja saveznica, ali je postojala kao vizija i cilj određenih tajnih društava, čiji su inicijanti kontrolisali finansijske tokove.

Na inicijativu Dejvida Rokfelera, Bžežinski formira tzv. Trilateralnu komisiju, čiji se Organizacioni sastanak održava 23. i 24. jula 1973 godine na Rokfelerovom imanju, a koja je danas, kao nadogradnja evropskog projekta „Bilderberg“ (započetog 1954. godine), sinonim za Svetsku vladu u senci.

U tom smeru, smeru uspostavljanja Novog svetskog poretka, teku njegova interesovanja i angažovanja, naročito nakon isteka Karterovog mandata. Rezulati su evidentni. Samostalne nacionalne politike zemalja Zapada više ne postoje, a njihovi resursi stavljeni su pod kontrolu različitih nadnacionalnih nstitucija koje sve agresivnije šire svoj prostorni uticaj prema onim državama koje još uvek nisu stavljene pod kontrolu. U toj agresivnosti mač drže SAD i NATO, a glavna meta je Rusija. Mapu puta iscrtavaju geopolitičke ideje Zbignjeva Bžežinskog.

OSNOVNE POSTAVKE GEOPOLITIČKE KONCEPCIJE BŽEŽINSKOG

Svakako da osnove antiruske geopolitičke koncepcije Zbignjeva Bžežinskog valja potražiti u njegovim govorima i knjigama od kojih je najpoznatija „Velika šahovska tabla-američki primat i njegovi geopolitički ciljevi“, izdata 1997. godine. Ona je kruna njegovog rada i sublimat njegovih geopolitičkih stavova i ideja. Na promociji ove knjige u Parizu Bžežinski se nije ustezao da prizna svoj uticaj na rušenje SSSR-a: „Ja sam razradio doktrinu kao najbolji način da se destabilizuje Sovjetski Savez, i to je uspelo.“ (6)

Iako Velika šahovska tabla ne gubi na aktuelnosti, već i danas inspiriše zapadnu operativnu politiku, Bžežinski je, kao autor ili koautor, napisao još mnogo knjiga, radova i govora u kojima se jasno prepoznaje njegova opsednutost ruskim faktorom u geopolitici. Pomenućemo nekoliko najvažnijih:

• Sovjetski blok – jedinstvo i sukob, 1967
• Između dva veka – američka uloga u tehnotrontskoj eri, 1970
• Snaga i principijelnost – sećanja sekretara za bezbednost, 1983
• Veliki neuspeh – rođenje i smrt komunizma u HH veku, 1990
• Izbor – Globalna dominacija ili Globalno liderstvo, 2004
• Druga šansa: tri predsednika i kriza američke supersile, 2007
• Strateška vizija: Amerika i kriza globalne moći, 2012

Pored ovih postoji još mnoštvo knjiga, govora, naučnih radova i ostalog pisanog materijala, koji jasno potvrđuju nepomirljivu anti-rusku retoriku Zbignjeva Bžežinskog. I tu se postavlja pitanje odakle ona dolazi?

Kada se govori o njegovim geopolitičkim uzorima, pored već pomenutog britanca Helforda Mekindera i njegove teorije Hartlanda, koja je, bez sumnje, značajno uticala na Bžežinskog, obično se navodi  i amerikanac Nikolas Spajkman sa svojom teorijom „Rimlanda“ koja za razliku od Mekindera, kao glavno svetsko bojište vidi vodeno prostranstvo od Evrope do Južne Koreje koje naziva Rimlandom. Spajkmanova formula za vladanje svetom glasila je: „Onaj ko dominira Rimlandom, dominira Evroazijom; onaj ko dominira Evroazijom, ima sudbinu sveta u svojim rukama.“ Na pojasu Rimlanda bi se, po Spajkmanovom mišljenju trebalo uticati vojnim silama na teritoriju Evroazije, držati je pod stalnim pritiskom i raditi na njenoj podeljenosti, jer jedino na taj način Amerika može doći do pozicije stvarnog vladara sveta.

Bžežinski je dobro uočio da teorije Hartlanda i Rimlanda, bez obzira na razlike, nisu protivurečne već pre komplementarne budući da obe u središtu drže stav kako je kontrola Evroazije ključ za vladanje svetom. Otuda on u Velikoj šahovskoj tabli kaže:

„Sila koja dominira Evroazijom vrši nadtor nad dve od tri najnaprednije i privredno najmoćnije regije sveta. Već i površan pogled na kartu sveta upućuje na to kako kontrola nad Evroazijom gotovo automatski za sobom povlači subordiniranost Afrike, a Zapadnu hemisferu i Okeaniju čini perifernima u odnosu na središnji svetski kontinent. Oko 75 % svetskog stanovništva živi u Evroaziji, gde se nalazi i većina svetskog materijalnog bogatstva, kako onog preduzetničkog tako i onog u tlu. Evroazija učestvuje sa oko 60 % u svetskom BDP-u, i sa oko tri četvrtine u poznatim svetskim izvorima energenata. Prema tome, Evroazija predstavlja šahovsku tablu na kojoj se nastavlja igra za svetski primat…“ (7)

Otvoreno, jasno i geopolitički razumljivo. Ali, svakako da agresivni anti-rusizam Zbignjeva Bžežinskog koji se ponekad ispoljava i kao otvorena mržnja, pa čak i kao rusofobija, ima i po koju dimenziju više od  navedenog geopolitičkog sagledavanja. Odakle te dimenzije dolaze? Ne piše sve u knjigama. Nekada se mora čitati i između redova.

A između redova tinja Karl Haushover, i njegova varijanta teorije „Životnog prostora“ Fridriha Racela. Ali i sva druga rešenja koja su nacisti spremali za rešavanje ruskog pitanja. I slovenskog pitanja uopšte.

Primera radi, Bžežinski je 1993. godine upozorio tadašnjeg predsednika SAD, Bila Klintona da što pre treba završiti sa ruskom nacionalnom manjinom u bivšim sovjetskim republikama kako Rusija u budućnosti ne bi ispunila taj vakuum i opet postala imperija. „Treba što hitnije rešiti pitanje miliona Rusa – tražio je Bžežinski od Klintona – koji su preko noći postali manjinski narodi i sprečiti ih da se povežu sa maticom“. (8)

Šta mislite, kako se to rešava? Šta je, zapravao, mislio Bžežinski? Je li to najava onoga što se pokušava sa Rusima u Ukrajini danas? Setimo se ko je tako naprasno rešavao pitanje manjina? I da li bi Novi svetski poredak mogao toliko da ideološki i metodološki liči na nacizam, a da njegov glavni ideolog nije detaljno upućen u geopolitičku, geostratešku i okultnu dimenziju nacističkog učenja? Uostalom, da li bi Četvrti Rajh (9) uopšte bio moguć bez Trećeg?

Odgovori na sva ova pitanja ne mogu rasvetliti decenijsku geopolitičku rusofobiju Zbignjeva Bžežinskog, kao odgovor na jedno drugo, suštinsko, versko i civilizacijsko, pitanje:

A može li postojati bilo kakav Rajh dok postoji Rusija i Pravoslavlje?

 Z A K LJ U Č A K

Zbignjev Bžežinski živi svoju 88. godinu, ali je zbog specijalnih medicinskih tretmana koji su mu dostupni još uvek vitalan i radno aktivan, a njegove geopolitičke odrednice i dalje imaju veliki uticaj na operativnu politiku Zapada. Nema sumnje da je njegova zasluga za stvaranje Imperije velika, ali da svoj posao sa Rusijom nije završio kako je želeo, a da se situacija sada menja. Napad na SR Jugoslaviju, još jedan dokaz doktrinarne povezanosti sa Haushoferom, bio je njegova velika geopolitička greška, jer je za posledicu imao buđenje naizgled umrtvljene Rusije.

Ali, gledano sa ove vremenske distance, jasno je da nije sva Rusija spavala i da je u njenom buđenju bilo i plana i sistema. A i proviđenja!

Iako Bžežinski ostaje nepomirljivi protivnik fizičkog i civilizacijskog postojanja Rusije, danas imamo situaciju da su, u geopolitičkom smislu, napadnute sve temeljne tačke na kojima počiva koncept Zbignjeva Bžežinskog i stvaranje unipolarne Imperije.

Jedna od njih, da se ni po koju cenu ne sme dopustiti približavanje Rusije i Nemačke, sada je epicentar žestokih potresa u Evropi!! Druga, izazivanje konflikta između Rusije i Kine, sigurno je suspendovana na jako dugo vremena. Treća, vezana za Bliski Istok, pada ruskom odlučnom akcijom u Siriji. I tako redom…

Umesto da se bori za osvajanje „Srca sveta“ Imperija se danas bavi sopstvenim urušavanjem koje pospešuje spretni protivnik. I jedno je sigurno. Bžežinski neće dočekati da prošeta Hartlandom kao pobednik, niti da Rusiju podeli na tri dela (evropsku Rusiju, sibirsku Rusiju i azijsku Rusiju) kao što je planirao.

I to baš zato što dok postoji Pravoslavna Rusija ne može postojati bilo kakav Rajh!

____________________________________

Odrednice:

(1) – http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/18/tula-nacizam-i-savremeni-globalizam.html

(2) – http://www.akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4474:hitler-i-okultizam-u-nacistikoj-nemakoj-1deo&catid=42:xfiles&Itemid=61

(3) –  http://casopisinterfon.org/2015/03/04/geopoliticke-teorije-u-praksi/

(4) – Hes je na Univerzitetu u Minhenu studirao politiku, istoriju, ekonomiju i geopolitiku.

(5) – Mahanova geopolitička teorija koja smatra da je veličina jedne nacije usko povezena sa morem, sa njegovom upotrebom u miru i kontrolom u ratu.

(6) – http://www.delfi.rs/knjige/3343_velika_sahovska_tabla_knjiga_delfi_knjizare.html

(7) – Zbignjev Bžežinski – „Velika šahovska tabla-američki primat i njegovi geopolitički ciljevi“

(8) – http://www.intermagazin.rs/zbignjev-bzezinski-porucio-komunizam-je-gotov-na-redu-je-da-unistimo-pravoslavlje/

• – Novi svetski poredak sve više autora naziva Četvrtim Rajhom

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Rusija na meti – od Haushofera do Bžežinskog