Šafhauzer o hrišćanskoj borbi za Evropu

Evropa ima smisla samo sa Rusijom. Bez Rusije Evropa je ustvari natoizovani Zapad.

Vaše nedavno obraćanje kao poslanika u Evropskom parlamentu, gde ste ukazali na greške Zapada prema Srbiji i Kosovo nazvali „mafijaškom državom“ izazvalo je oduševljenje u Srbiji. Šta vas je motivisalo na ovakvo javno istupanje i u suštini jedan hrabar čin, imajući u vidu jednu ipak drugačiju dominantu političku klimu, „političku korektnost“ u zemljama Evropske unije?

— „Hrabrost je tražiti i izgovarati istinu“, rekao je Žan Žores. Događaji na Kosovu i u Srbiji su me dotukli. Na Kosovu sam samom sebi rekao: sa islamskom invazijom sutra ćemo mi biti manjina. A, ako želimo da reagujemo kako bismo odbranili naše pravo na identitet, da li ćemo onda i mi biti bombardovani? Kosovo je mržnja Zapada prema hrišćanskim vrednostima, to je kapitulacija.

Pošto ste poslanik, moramo da vas pitamo da komentarišete činjenicu da neke od odredaba Transatlantskog trgovinskog sporazuma TTIP između EU i SAD u nekim segmentima ograničavaju demokratska prava, uključujući i neku vrstu ograničenja i smanjenja nadležnosti Evropskog parlamenta.

— Suverenitet naroda je zamenjen ugovornim pravom multinacionalnih kompanija. Postoji jedna duboka logika između odbacivanja identiteta i suvereniteta. Ishod tog odbacivanja je društvo koje postoji samo kroz ekonomiju, što predstavlja čist materijalizam. A ekonomijom upravljaju multinacionalne kompanije. Evropski parlament se neprestano nalazi u izdaji naroda i njegovog suvereniteta što se tiče sporazuma TTIP, ali i drugih oblasti. Narod će se adaptirati, a nacionalni parlamenti neće ni biti konsultovani po tom pitanju.

Kako gledate na to do svetski političari i zagovornici globalizma, zajedno sa mejnstrim medijima, stalno govore o demokratiji, a da su demokratije i prava građana i naroda u stvarnosti sve manje? To podseća na Lenjina i boljševike, koji su, pozivajući se na marksističku doktrinu, govorili o „odumiranju države“, a u stvarnosti je u vreme boljševičke strahovlade države u stvari sve više jačala.

— Liberalizam je ustvari individualizam i kao takav se pretapa u kolektivizam, jer ne poznaje pojam „individua“. Ovaj pojam čoveka vraća njegovim prirodnim vezama, njegovoj istoriji, porodici, jeziku, precima, prirodi. Prema tome, čovek koji nema te prirodne veze prestaje da postoji ili postoji samo preko ekonomskih veza. Demokratija van ljudske stvarnosti čista je formalnost. Ovde, u ovom parlamentu, govori se o demokratiji, ali se ignoriše čovek u toj svojoj realnosti. Demokratija je samo formalnost.

Kako ocenjujete invazivnu pre svega islamsku migraciju prema zemljama Evrope? U Briselu su masakrirani nedužni ljudi, u Grčkoj su migranti palili ikone i uzvikivali da će ova zemlja biti muslimanska. Šta bi još trebalo da se dogodi da se Evropa osvesti i da počne da brani svoju bezbednost i hrišćanski identitet?

— Da bi se probudila Evropa još živa i oličenje tradicija, mi moramo da se oslobodimo Evrope onakve kakva je danas. A to neće biti bezbolno. Međutim, mi smo danas svedoci nečeg sasvim suprotnog. Mi smo svedoci Evrope koja nameće istovremeno autoritaran sistem protiv onih koji se usude da je demaskiraju i koja se povezuje sa poricanjem realnosti. Evropske institucije razvijaju jedan antihrišćanski ideološki projekat. Današnji evropski humanizam je jedan antihrišćanski humanizam u tom smislu da je u njemu čovek bez istorije, bez kulture, bez identiteta proizvod svetskog tržišta i njegova je namena da koristi tom istom tržištu.

Da li mislite da bi u rešavanju pitanja migranata i uopšte zajedničke evropske budućnosti trebalo da se čuje više glas i zemalja iz Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope, recimo Mađarske, čiji se premijer prvi hrabro usprotivio invazivnoj migraciji, ili konačno Rusije, koja može da bude i veliki trgovinski partner i bezbednosni garant?

— Evropa ima smisla samo sa Rusijom. Bez Rusije je Evropa ustvari natoizovan Zapad. Viktor Orban je, naravno, jedan vrlo hrabar čovek i trebalo bi da bude primer mnogim vladama. Način na koji evropske institucije, kao i Nemačka, koja je iza njih, nameravaju da vrše pritisak na te države jednostavno je skandalozan. Istok nas podseća na naše nasleđe. Zapad je pod globalističkom dominacijom SAD.

Kako ocenjujete trenutno stanje u Francuskoj, i zašto su se protiv partije kojoj pripadate, Nacionalnog fronta (videli smo na regionalnim izborima) udružile sve sile političke i medijske moći u vašoj zemlji?

— U Francuskoj postoji jedna stara izreka koja kaže: „Drugari i lupeži“. Mi se zaista nalazimo pred neverovatnim savezom ljudi koji su istovremeno odgovorni pasivni svedoci i profiteri propadanja Francuske. Ali imam poverenja u našu sposobnost da ujedinimo rodoljube u dogledno vreme i da spasimo našu zemlju. Nisam čovek nijedne partije, ja sam slobodan čovek. Ako je pao Berlinski zid, pašće i zid kukavičluka.

Na kraju, kako Vi vidite francusko-srpske odnose, koje su nekad krasili savezništvo i prijateljstvo, a koji su poslednjih 25 godina izbledeli? Možda je teško vaskrsnuti staru slavu, ali da li možemo da radimo zajedno na tome da francusko-srpski odnosi budu bolji?

— Naravno, to je jedan od naših glavnih ciljeva. Znate, mnogo Francuza se još uvek seća našeg prijateljstva i rana od poniženja koja smo dopustili da vam se nanesu. Ali dokle god Srbija bude bila Srbija, i dokle god Francuska bude bila Francuska, moći ćemo da oživimo naše prijateljstvo. Setite se Viktora Igoa, koji je pisao o Srbiji kada je robovala pod turskim jarmom: „Kada prestane patnja ove herojske male nacije“. Pokrenimo zajedno naš otpor i obnovu Evrope.

KO JE ŽAN LUK ŠAFHAUZER

Rođen je 1955. godine u Alzasu, u Francuskoj. Bio je profesor filozofije i u 23. godini je napustio univerzitet kako bi postao parlamentarni ataše senatora i gradonačelnika Strazbura Marsela Rudolfa. Godine 2014. se angažuje za listu Marin le Pen na lokalnim izborima, na kojima je Nacionalni front dobio dva mandata u gradskoj skupštini Strazbura. Za poslanika Evropskog parlamenta izabran je 25. maja 2014.

Živeo je u Rusiji i u Poljskoj. Osnivač je društva Rajna–Volga. Blizak je instituciji katoličke crkve Opus Dei, zalaže se od 1991. godine za zbližavanje između Vatikana, Rusije i pravoslavne crkve. Učestvovao je kao posmatrač na izborima u Donbasu.

Izvor: Geopolitika