Srbija na globalnoj šahovskoj tabli

Od kako je Zbignjev Bžežinski objavio postojanje „Velike šahovske table“, verovatno, u svetskoj geopolotičkoj šahovskoj partiji, nije bilo kukavnije figure nego što je Srbija od početka Tadićeve vladavine do danas. Narod bez pamćenja, političari bez morala i generali bez časti stvorili su, od nekada jake i ponosne zemlje, surogat države koja niti zna gde su joj granice, niti zna šta su joj interesi, niti ima osnovne atribute suvereniteta i integriteta.
Srbija, danas, gubi teritoriju, nema vojsku, privredni organizam ne postoji, a narod koji je preživeo bombe i genocidne sankcije „neprijateljskog“ Zapada gotovo da umire od gladi pošto se prema „prijateljskom“ Zapadu otvorio.

A nije moralo da bude tako!

Kraj Jeljcinove ere koji se, možda slučajno a možda i ne, poklopio sa njegovim mlitavim ponašanjem prilikom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju označio je kraj višegodišnjeg posrtanja Rusije i početak njenog nacionalnog i državnog preporoda.

Od tada do danas ruski državni vrh, predvođen Vladimirom Putinom, pokazao je ne samo maksimalnu odgovornost i patriotizam, nego i odlično poznavanje principa delovanja globalističkih mehanizama na svim nivoima, od propagandno-političkih do spiritualnih. I ne samo da im se uspešno suprostavio, nego je te iste mehanizme, često, znalački koristio za ostvarenje strateških ciljeva svoje države (od cena nafte do inicijativa za regionalne integracije).

Kao posledica takvog pristupa, za rekordno kratko vreme, Rusija se ne samo otrgla iz smrtonosnih kandži globalističkog jarma, već je kroz BRIKS ponudila mogući koncept zdrave civilizacije u kojoj se dozvoljava pravo na različitost.

Ostaće zabeleženo i to da je govor Sergeja Lavrova, tokom intervencije Rusije radi zaštite svojih građana u Gruziji, bilo prvo javno upozorenje jedne velike zemlje kreatorima Novog svetskog poretka, u kome je jasno stavljeno do znanja da su njihovi ciljevi prepoznati i da će na njih biti adekvatno odgovoreno čak i vojnom silom.

Vraćanje autoriteta Rusije u međunarodnim odnosima, njen ekonomski rast i širenje uticaja onih regionalnih integracija čiji je ona inspirator ili noseći član, uz evidentno suprostavljanje strateškim interesima Novog svetskog poretka, otvorilo je Srbiji značajan prostor u borbi za svoje geo-političke pozicije.

Ali, evidentno je da srpski vlastodršci jednostavno ni jednog trenutka nisu želeli da uzlet Rusije iskoriste u odbrani svojih državnih, teritorijalnih i ekonomskih interesa. Primera ima koliko hoćete, pre svega u vezi tretiranja Kosova, ali i razvlačenje sa Južnim tokom, ne korišćenja mogućnosti za finansijske aranžmane i višegodišnjeg odugovlačenja uspostavljanja strateških odnosa dve zemlje.
Sva, povremena, okretanja srpskih vlasti prema Rusiji bila su najobičnije politikanstvo čiji je cilj bio, ili da se izvuče nekakav brz novac, ili da se obmane srpsko biračko telo koje u Rusiji vidi prijatelja i zaštitnika pravoslavne vere, ili pak da se podigne sopstvena cena u trgovanju nacionalnim i državnim interesima sa referentima savremenog globalizma.

Klasičan primer za ovakav pristup je i nedavno potpisivanje strateškog Sporazuma sa Rusijom, koji nikako ne znači da sadašnji vlastodršci menjaju kurs, već samo da im je, posle briselske farse, očajnički trebao neki potez koji će patriotskom biračkom telu preusmeriti pažnju od evidentne predaje kosmetske teritorije za iluziju zvanu Datum. Najbolji pokazatelj za to je mantra „I Evropa i Rusija“, kojom nas sve više zasipaju režimski mediji, a koju je lansirao predsednik Niolić. Sličnost za onom Tadićevom „I Evropa i Kosovo“ pokazuje ne samo istog kreatora, pa samim tim i nalogodavca, već i nameru da se koristi „probijeni psihološki kanal“ uticaja na svest stanovništva.

I dok se takav odnos Tadićevog režima mogao donekle i razumeti, budući da je ta stranka godinama finansirana od strane odgovarajućih zapadnih službi i fondova, a samo njegovo uzdizanje plod je direktnog upliva globalističkog poverenika za Srbiju Miroljuba Labusa, to je odnos sadašnjih srpskih vlastodržaca potpuno neshvatljiv sa aspekta racionalnog poimanja politike i nacionalnih i državnih interesa.

Prosto je neverovatno sa koliko političke kratkovidosti i nezrelosti sadašnji srpski vlastodršci odbijaju da prepoznaju, prihvate i iskoriste brojne zajedničke interese koje Srbija ima sa današnjom Ruskom Federacijom, kao i mogućnosti koje iz toga proizilaze, od ekonomskih do geopolitičkih.Umesto toga, Srbija uzima učešća u zaokruženju kosovske nezavisnosti zarad perspektive maglovitih evropskih integracija, a od svih ekonomskih perspektiva sa Rusijom koje proizilaze iz bescarinskog sporazuma, najviše lobiraju prodaju italijanskog automobila, koji se samo sklapa u Srbiji, kao srpskog proizvoda, kako bi posrnulom Fijatu olakšali izlaz na ogromno rusko tržište.  Neverovatno.

Još je neverovatnije koliko lakomislenosti  i bezidejnosti srpski politički moćnici pokazuju kada su u pitanju globalna svetska kretanja i položaj Srbije na velikoj šahovskoj tabli.

Godinama bez ikakvog strateškog pristupa, zaklonjeni iza fraza o „boljem životu“, „modernom evropskom društvu“ i sličnima, oni se, kao list na vetru, povijaju shodno trenutnoj situaciji koju pokušavaju da naplate. Osvajanje ili opstanak na vlasti radi što bolje materijalizacije političkih pozicija jedina je prava ideologija srpske političke elite, a u takvom pristupu nema mesta za strateška pitanja poput geopolitičkog položaja zemlje ili planskog usmeravanja privrednih tokova. Opet, neizbežna posledica toga je pustošenje državnih resursa, potpuno osiromašenje građana i javljanje novih žarišta i procesa koje vode daljoj destabilizaciji i komadanju Srbije.

U trenutku kada su pravci i metodologija delovanja globalističkog prekrajanja sveta uglavnom otkriveni, kada svoje ciljeve sve češće ne ostvaruju (rušenje Putina, Sirija itd.) ili ostvaruju uz preveliku cenu (Irak, Egipat) Srbija je, danas,  imala mnogo aduta da tok antisiprskog projekta nezavisnog Kosova, koji je žestok Miloševićev otpor ukopao u živi pesak složenih odredbi međunarodnog prava i odnosa, počne da okreće u svoju korist, a u startu osujeti slične procese u Sandžaku ili secesionističke namere u Vojvodini koje se odvijaju po crnogorskom scenariju otcepljenja.
Tek sada, kada vidimo šta su sve poslednjih desetak godina srpske vlasti činile, i šta danas čine, protiv sopstvenih interesa na Kosmetu, jasno je da nas Milošević nije slagao kada je objavio da „nismo dali Kosovo“. Dajemo ga sada. Jer, Kosovo bukvalno nikada ne bi moglo postati ravnopravni subjekt međunarodnog prava bez saglasnosti Srbije koju ona daje briselskim Sporazumom.

Ali, ne daje Srbija samo Kosovo. Mirisi kojih ovih dana stižu iz kuhinje kreatora novog svetskog poretka, ali i iz Beograda, jasno ukazuju da će srpski vlastodršci pomoći projekat rušenja Republike Srpske, da su se, politički, već usaglasili oko „Ustava regiona“, a svedoci smo i toga da aktuelni srpski predsednik nastavlja politiku svog prethodnika u vezi otvaranja vrata za širenje uticaja na ovim prostorima, našem vekovnom okupatoru, Turskoj, koja na svu sreću i ne našom zaslugom, sada nema vremena za pretenzije koja je jasno nagovestila.

Sve navedeno, a to je samo vrh ledenog brega, nanosi nemerljivu štetu strateškim državnim, nacionalnim, ekonomskim i svim drugim interesima Srbije, čak i da članstvo u EU dobijemo trenutno, a ne negde 3000-te godine, kako nam, iz Strazbura, predviđaju pojedini poslanici Evropskog parlamenta.

Šta još treba da se desi kako bi srpski vlastodršci shvatili i prihvatili, ono što običan narod jasno vidi i oseća, da u briselskoj, i uopšte evro-atlantskoj, koncepciji nema mesta za Srbiju niti kao ravnopravnog člana, niti kao prijatelja?! Na bazi čega oni zaključuju drugačije, i mogu li konstatacije tipa „tamo se bolje živi“ ili „što, onda, sednice Vlade ne držimo u Prištini“ zameniti strateške analize i biti argumenti u donošenju dalekosežnih političkih odluka?!

U Srbiji, očigledno, mogu. A dok god je tako Srbija će na globalnoj šahovskoj tabli biti ono što je danas, besmislena i kukavna, figura koja jede samu sebe !!

Izvor: CEOPOM - Istina

Komentari

2 Komentara na Srbija na globalnoj šahovskoj tabli