OUN i Dan joge kao nova globalistička svetkovina

Generalna skupština UN je, kao što je saopšteno 11. decembra ove godine (1), proglasila 21. jun za Međunarodni dan joge. Ban Ki Mun je ovim povodom rekao da je „Proglasivši 21. jun za Međunarodni dan joge Generalna skupština skrenula pažnju na svestranu korist od ove drevne prakse za zdravlje i sreću u našem savremenom svetu.“ Šef UN nije istakao samo značaj joge za zdravlje, već i njenu sposobnost da čini društva složnijim i da vaspitava međusobno poštovanje. „Joga je sport koji može da dâ doprinos razvoju i pomirenju. Joga je čak u stanju da pomogne ljudima da savladaju stres u ekstremnim situacijama.“ Generalna skupština je predložila svim državama UN da u skladu s nacionalnom tradicijom slave ovaj novi značajan dan kako bi produbili saznanja svojih stanovnika o koristi joge.

Eto, mnogima se čini da je joga nešto poput gimnastike. Važno je znati da to nije tačno. Za okultnu i pagansku duhovnu praksu karakteristično je određeno maskiranje; tradicionalne religije – bez obzira da li su u pitanju hrišćanstvo, islam ili judaizam, ne pokušavaju da se prikažu kao nešto što nije religija. Okultni pravci koji se na Zapadu šire počevši od HH veka – i koji aktivno prodiru kod nas – više vole da se izdaju za nešto što nisu. Ponekad se predstavljaju kao psihološki treninzi, ponekad – kao programi vezani za zdravlje. O duhovnom sadržaju čovek često ne saznaje odmah i guta ga prilično lako – jer, formalno mu se ne nudi da primi neku religiju, već se jednostavno blago i postepeno uvlači u određenu praksu opštenja s duhovnim svetom, pri čemu se čak izbegava odgovor na pitanje da li su sva ova razmišljanja o „silama“ i „energijama“ ili himne koje se pevaju paganskim božanstvima, stvarno obraćanje duhovnom svetu ili samo „lepa tradicija“.

Ovakvo maskiranje se delimično pojavljuje stihijski – paganstvo je u principu adogmatsko i ono kao tečnost poprima oblik posude ulivajući se tamo gde može da se ulije. Elastičnost mu omogućava da se uklopi u tržište. Da li se žalite na bolove u leđima? Upoznajte se s drevnim pozama-asanama iz hinduističke tradicije. Da li se nervirate, preopteretićeni ste na poslu? Evo divne tehnike meditacije koja će vam povratiti mir. Da li vas muči višak kilograma? O, guru zna kako da reši ovaj problem.

U ovom smislu joga, praksa hinduističkog porekla, u potpunosti sledi tokove onoga za šta je u svetu koji govori engleski već odavno uvrežen naziv „duhovnosti“ (spirituality), koja se suprotstavlja „religiji“ ili kako se još kaže „organizovanoj religiji“. „Duhovnost“ je u principu lišena okvira i dogmi, ona omogućava mešanje svih mogućih koktela od bilo kakvih sastojaka, uzimanje svega što se potrošaču sviđa iz bilo kojih tradicija, postavljanje bilo kojih ciljeva – od mršavljenja do slivanja s Apsolutom.

Kao smartfon koji je istovremeno telefon, fotoaparat, plejer i još gomila svega drugog, joga (i mnoge druge slične prakse) mogu da obavljaju različite funkcije. Zato su ljudi koji kažu da je to nešto poput gimnastike koja utiče na zdravlje na svoj način u pravu – kao i ljudi koji će za smartfon reći da je kamera. Međutim, joga ima i drugu dimenziju – koju njeni odani pripadnici smatraju važnijom.

Narendra Modi, indijski premijer, je predlažući uvođenje „Svetskog dana joge“ rekao: „Joga ovaploćuje jedinstvo duše i tela; misli i radnje; samoograničenja i zadovoljenja; harmoniju čoveka i prirode; celovit pristup zdravlju i sreći. Njena suština nije u vežbama, već u otkrivanju osećanja jedinstva sa samim sobom, svetom i prirodom. Kroz promenu u našem načinu života i sticanju svesti, ona nam može pomoći da rešimo problem globalnog otopljenja“ (problem globalnog otopljenja je bio jedna od 69 tema na skupštini UN).

Kako je saopšteno na stranici „Kluba joge pri Organizaciji ujedinjenih nacija“ na fejsbuku je član Kongresa SAD Tulsi Habard, predstavnica države Havaji, pozdravila premijera Indije i poklonila mu je svoju ličnu kopiju „Bhagavad-Gite“. Po njenim rečima, upravo to je bila knjiga koju je čitala od detinjstva, koju je nosila dok je služila u američkoj vojsci u Iraku i na njoj je položila zakletvu kad je bila izabrana za predstavnički dom 2013. godine. Takođe je izrazila svoju punu podršku ideje uvođenja „Međunarodnog dana joge“.

Očigledno, za same osnivače „Dana joge“ ona je nešto mnogo više od sistema za poboljšanje zdravstvenog stanja. To je upravo religijska praksa – ljudi ne polažu zakletvu na zbornicima vežbi. Zapravo, u „Bhagavad-Giti“, jednom od svetih tekstova hinduizma, cilj joge se i karakteriše kao religiozni – „Bhagavad-Gita“ jogu opisuje kao kontrolu uma, umeće delatnosti, svest o najvišoj prirodi duše (atme) i transcedentnosti vrhovnog božanstva (Bhagavana)… Po „Bhagavad-giti“, najviši cilj predstavlja „oslobađanje uma i razuma od materijalne delatnosti i njihovo usredsređivanje na duhovni nivo kroz posvećivanje svih radnji Bogu“.

Dakle, vidimo da se UN uz blagoslov većine država koje ulaze u ovu organizaciju na međunarodnom nivou bavi propagiranjem određene religijske prakse i učenja koje je vezano s ovom praksom. To što UN preuzima funkcije misionara hinduzima je izuzetno čudno i teško da je u skladu s ciljevima zbog kojih je ova organizacija osnovana.

Pristalice joge često govore o tome da joga nije religija i da je čovek može praktikovati i ako je hrišćanin (ili bilo ko drugi). To nije istina – nije uvek namerna neistina, ali je neistina. Dovoljno je da čovek potroši samo malo vremena na internet kako bi se uverio da je to upravo religijska praksa – i po poreklu i po sadržaju. Za hrišćanina je ona bezuslovno neprihvatljiva, pošto krši prvu zapovest: „Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza Me“ (2 Mojs. 20, 2-3). Ono što se prvo nudi kao nevini sistem za poboljšanje zdravlja neizbežno povlači za sobom određenu duhovnu praksu i određene predstave o duhovnoj realnosti – praksu i predstave koje su apsolutno nespojive s pravoslavnom verom.

Prevod –  Marina Todić

____________________________

(1) – Saopštenje Ambasade Indije u Beogradu od 11.12.2014.

Izvor: Radonež