Trilaterala i „Prijatelji Ukrajine“

Pre nekoliko dana The Wall Street Journal objavio je članak pod naslovom „Ujedinjeni za ukrajinsku nezavisnost“. Autori članka, koji sebe nazivaju „kopredsednicima radne grupe Trilateralne komisije u Rusiji“ su bivša američa državna podsekretarka Paula Dobrianski, predsednik ruskog Instituta za savremeni razvoj (INSOR) Igor Jurgens, bivši ministar spoljnih poslova Poljske, Andrej Olekovski i bivši predstavnik Japana u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Jukio Sato. Oni su izrazili potrebu za stvaranje uticajne međunarodne organizacije koja će funkcionisati kao klub „Prijatelja Ukrajine“, koji će „podržati ukrajinsku privredu i suverenitet“.

U prevodu članka „Ujedinjeni za ukrajinsku nezavisnost“, koga je objavio ugledni ruski finansijski portal VestiFinance,:, stoji:

„Obaranje aviona kompanije Malezija Erlajns na letu MH -17 tragični je podsetnik interesa međunarodne zajednice o budućnosti Ukrajine. Ključ osiguravanja nacionalnog jedinstva i nezavisne politike za ukrajinskog predsednika Porošenka je privredna stabilnost. Kao kopredsednici radne grupe Trilateralne komisije u Rusiji verujemo da teška ekonomska situacija u Ukrajini zahteva stvaranje radne grupe „Prijatelji Ukrajine“. Ova međunarodna grupa, koja bi se sastojala od nezavisnih lidera iz Severne Amerike, Evrope, Azije i Rusije, treba očuva suverenitet Ukrajine, podstiče privredne reforme u zemlji i koordinira napore vlada i nevladinih organizacija iz različitih zemalja koje žele pomoći Ukrajini u ovom kritičnom trenutku njene istorije.“

Formalno se naglasak daje na privrednu komponentu te podrške. Međutim, zajednička izjava u nekim trenucima uključuje i izjave o „međunarodnoj podršci ukrajinskom suverenitetu“. Stoga format „Prijatelja Ukrajine“ uveliko podseća na slične grupe koje su se pojavile u posljednjih nekoliko godina. Takve strukture su tzv. „Prijatelji Libije“ i „Prijatelji Sirije“, koje su činili predstavnici istih država, pre svega Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Turske, Italije, Nemačke i drugih. Zapravo to je stvaranje međunarodne grupe za koordinaciju sa širokim rasponom zadataka. Predsednik Petro Porošenko već je u ime ukrajinskih vlasti izjavio da namerava zatražiti da se Ukrajini dodeli poseban status partnera u NATO savezu. Iako je u maju ove godine u svojoj predsedničkoj kampanji, koja je odisala pacifizmom i pomiriteljstvom, on takvu mogućnost nazvao „finlandizacijom Ukrajine“, ali ne i „ulaskom Ukrajine u vojni savez“, svima je jasno da bi takvim statusom Ukrajina bila sve samo ne „ravnopravni partner NATO saveza“ i da više ne bi ostala ni najmanja mogućnost za njenu suverenost.

Međutim, „Prijatelji Ukrajine“ navode kako bi mogli raditi zajedno upravo na očuvanju „suvereniteta“ Ukrajine, pod uslovom da joj dodele zajedničku vojnu pomoć, bez ikakve povezanosti sa NATO savezom. Vredna pomena je i činjenica da inicijativa za osnivanje ove grupe pripada Trilateralnoj komisiji (Trilateral Commission), formalno nestranačkoj i nevladinoj organizaciji, koju je 1973. osnovao Dejvid Rokfeler, kako bi podsticao tesnu saradnju između Severne Amerike, zapadne Evrope i Japana.

Predsednik ruskog Instituta za savremeni razvoj (INSOR- INSOR), Igor Jurgens, odabran je za „koordinatora Trilateralne komisije za Rusiju“. Igor Jurgens učestvovao je na konferenciji u Vašingtonu krajem aprila 2014. i sastanak je na službenim stranicama instituta kojim upravlja opisao na sledeći način:

„Godišnja konferencija Trilateralne komisije je događaj koji predstavlja ugledni međunarodni skup za istraživanje i i raspravu, a na njoj su učestvovale značajne političke ličnosti, akademici i privrednici iz Severne Amerike, Evrope i Azije. Skup je trajao od 24. do 27. aprila u glavnom gradu Sjedinjenih Država. Američki državni sekretar, Džon Keri, govorio je o aktuelnim prioritetima američke spoljne politike, sa posebnim naglaskom na ukrajinsku krizu. Ogorčenim tonom je posvedočio kako diplomatski napori na sprovođenju Ženevskog sporazuma beleže ozbiljne propuste. Govornici iz Kine i Indije su pokazali da im u globalnoj perspektivi ukrajinska kriza zapravo ne smeta, mada obe zemlje podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine i njenu slobodu izbora. Međutim, Kina u manjoj mjeri, a Indija u potpunosti naglasili su da se polazna tačka sukoba može pripisati Zapadu, koji nije adekvatno uzeo u obzir zabrinutost Rusije zbog proširenja NATO saveza na njenim granicama. Henri Kisindžer je zagovarao stav koji poziva na kompromis o budućoj ustavnoj strukturi Ukrajine, a njen neutralni status je podržao i Zbignjev Bžežinski. Učesnici su razmenili mišljenja i o drugim važnim pitanjima za globalni razvoj i međunarodnu bezbednost.“

Priča o stvaranju i funkcionisanju Trilateralne komisije je dostupna u otvorenim izvorima, uključujući i arhivu porodice Rokfeler ( The Rockefeller Archive Center u „Trilateralna komisija – Severna Amerika“ pdf), stoga je delovanje ove međunarodne grupe uglavnom poznato. Treba napomenuti da je osnivač grupe Dejvid Rokfeler već dostigao vrlo duboku starost (99), ali zato njen bivši direktor Zbignjev Bžežinski još uvek aktivno učestvuje u radu organizacije, a Igora Jurgens tvrdi da „Bžežinski ima prijateljske namjere prema Rusiji“.

Kao vrlo ugledan član ruskog establišmenta i Trilateralne komisije, gospodin Igor Jurgens morao bi znati da je Bžežinski poznat po svojim otvorenim antiruskim stavovima, kao i subverzivnim aktivnostima protiv Sovjetskog Saveza. To se najbolje može videti po izveštaju „Angažovanje Rusije – Povratak ili zadržavanje?“, koji su stručnjaci Trilateralne komisije objavili nakon ovogodišnjeg zasedanja, tokom maja 2014.

Treba dodati da članovi Trilateralne komisije svoje materijale objavljuju u vodećim zapadnim medijima (Vol Strit Žurnal, Finenšejl Tajms, Njujork Tajms, Blumberg, Vašington Post, CNN, Politiko, Forbes, i drugi), a sada su se aktivno uključili u formiranje nove grupe „Ptijatelji Ukrajine“. „Prijatelji“ Libije, Sirije, Kosova, itd. već postoje, a budući „prijatelji“ će se formirati tamo gde se bude trebala uvoditi globalistička „demokratija“.

Što se tiče ruske strane, odnosno gospodina Igora Jurgensa, čini se da u Moskvi ispod površine bukti pravi rat. Vladimir Putin i njegovi saradnici, koji pokušavaju voditi jasnu nacionalnu politiku, puno bi se lakše nosili s Vašingtonom i Briselom, kada ne bi postojalo pitanje kako uskladiti spoljno-političke aktivnosti kada u Rusiji postoje ljudi koji su bliski samom vrhu jednog dela izvršne vlasti, sarađuju sa jakim privrednicima i ruskom oligarhijom, a očigledno su vrlo dobro umreženi sa svojim zapadnim kolegama.

Ko je Igor Jurgens, pobornik i pokretač „Prijatelja Ukrajine“ u srcu Moskve?

„Predsjednik Instituta za savremeni razvoj i član Ruske javne komore, Igor Jurgens, jedan je od najuticajnijih stručnjaka i blizak je sa aktuelnim premijerom Medvedevim. Izuzetno vešto kombinuje javnu, poslovnu i političku karijeru. U isto vreme Jurgens je član upravnog ureda ruskog Saveza proizvođača i privrednika, potpredsednik „Renaissance Capital Group“, predsednik Odbora za finansije Ruske privredne i industrijske komore, vođa Baltičkog foruma, član Višeg Veća grupe „Just Cause Party“ i na mnogim drugim je pozicijama.

Diplomirao je 1974. na Ekonomskom fakultetu Državnog univerziteta u Moskvi, a sebe je tada opisivao kao „osvedočenog marksistu“. Kasnije je, bez obzira na „marksističke poglede“, dobio doktorat ekonomije (1999.) i postao profesor na Visokoj školi liberalne ekonomije u Moskvi. Od samog početka svoje karijere Igor Jurgens je delovao unutar vlasti i preduzetništva, a kasnije je ušao u UNESKO, gde je vodio Sektor za spoljne odnose i saradnju sa sedištem u Parizu. Vrlo je uspešan privrednik i ulagač, a 1996. postaje predsednik Međunarodnog društva za osiguranje. U 2002. postaje „čovek godine“ i dobija nacionalnu nagradu za „jačanje međunarodnih i međuregionalnih političkih i privrednih odnosa“.

Od 2001. Igor Jurgens ulazi i u Rusku zajednicu industrijalaca i preduzetnika, gde postaje njen potpredsednik. Od tada postaje poznat kao „glasnogovornik ruskih oligarha“. Tokom 2003. Jurgens kritikuje vladin napad na Jukos i optužuje ruske vlasti za „populizam“. Iste godine je bio među onima koji su potpisali javno pismo predsedniku Vladimiru Putinu, negodujući zbog postupka poreznih vlasti prema Jukosu. 2005. postaje prvi potpredsednik velike investicione firme „Renaissance Capital“, odakle iz senke utiče na upravljanje državnim odnosima.

Takođe je član nadzornih odbora ruskih predstavništava kompanija Nestle, Hjulit-Pakard i Britiš Petroleum.

Danas je Igor Jurgens poznat kao „liberal Kremlja“ i protivnik je Putinovog kriznog plana koji se temelji na državnim intervencijama. On poziva na modernizaciju ruske privrede i političkog sistema, okrivljujući vlasti za centralizaciju, protekcionizam i uplitanje države u privredu, uključujući i „državne korporacije“ kao instrument. Igor Jurgens poziva vladu da liberalnim inicijativama okonča jednostranu zavisnost zemlje od izvoza nafte i gasa.

Mnogi politički stručnjaci su Jurgensa smestili vrlo blizu premijeru Dmitriju Medvedevu, jer je prvih dana bio njegov glasnogovornik. U maju 2009. Igor Jurgens u intervjuu za Dejli Telegraf oštro kritikuje vladavinu Vladimira Putina i kaže „kako je Putin moć ostavio u rukama male vladajuće elite, stvorio energetski zavisan model koji će zaškripati kada finansijska kriza počne slabiti Rusiju“.

Igor Jurgens 2008. postaje član Javne komore, a 2009. predsednik Veća za očuvanje razvoja institucija civilnog društva i ljudskih prava. Njegov Institut za savremeni razvoj ujedinjuje ne samo liberalne analitičare i stručnjake, nego i neke ličnosti iz tima predsednika Putina, kao što su savetnik Leonid Reiman, pomoćnik Arkadij Dvorkovič, ministarka za privredni razvoj Elvira Nabiulina i predsednik Vrhovnog arbitražnog suda Anton Ivanov.“

Ovo je samo službeni deo bogatog životopisa gospodina Igora Jurgensa, koji govori kako se od „osvjedočenog marksista“ u mladosti, može dogurati čak do Trilateralne komisije Dejvida Rokfelera i pokrenuti inicijativa za stvaranje „Prijatelja Ukrajine“ u srcu Rusije, dok u isto vreme znamo kako su završile zemlje koje su imale slične „prijatelje“. Libija je u haosu sektaških sukoba, a rat u Siriji je do sada odneo preko 160 000 života i nema naznaka da će skoro završiti. Na kraju možemo jedino reći: „Šteta po Ukrajinu, koja treba pažljivije da bira prijatelje!“

Izvor: Advance

Komentari

Jedan komentar na Trilaterala i „Prijatelji Ukrajine“