Briselska trilaterala i ponavljanje izbora u Mitrovici

Premijer Srbije Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, tzv. premijer tzv. Kosova Hašim Tači uz posredstvo baronese Ketrin Ešton sastali su se u sredu, 6. novembra u Briselu. Tema razgovora: lokalni izbori u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji i primena Briselskog sporazuma. Trilateralni sastanak počeo je nešto posle 14 časova po dolasku prvog potpredsednika srpske Vlade u EU prestonicu. Posle dva sata učesnici trilaterale složili su se da je ostvaren napredak:

„ Imali smo veoma dobar razgovor i zaključili smo da će biti ostvaren dobar napredak u sprovođenju ostatka izbornog procesa. Naravno, detaljima toga baviće se nadležne vlasti u Prištini“[1] izjavila je baronesa Ešton izražavajući zadovoljstvo ostvarenim napretkom. Povodom briselskog sporazuma i njegove primene Eštonova je zaključila da će biti „ubrzan napredak kako bi se ostvarilo sve ono što želimo“.[2]

Srpski premijer pozvao je iz Brisela Srbe da u što većem broju izađu na ponovljene izbore na tri biračka mesta u Kosovskoj Mitrovici: „Ljudi uzmimo ono što nam se pruža. U ovom trenutku pruža nam se vlast legitimna i legalna. Ako se to ne desi, ako dođe do drugačijeg ishoda, do pada Briselskog sporazuma, do toga da Albanac zauzme mesto gradonačelnika, do ponovnih konflikata, sukoba, incidenata, da Srbija ponovo bude uslovljena, ili da joj ponovo bude odložen pristup ka evropskoj uniji-niko ne može da preuzme odgovornost za katastrofalne posledice. Srbija ne može pomoći“,[3] poručio je srpski premijer neposredno posle sastanka u Briselu. Za tzv. kosovskog premijera izbori su uspeli i za njega „(takozvano,prim.aut.) Kosovo je položilo evropski ispit“.[4]

Dakle, Brisel je odlučio: izbori se ponavljaju na tri biračka mesta 17. novembra. Ta tri biračka mesta: u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, Tehničkoj i medicinskoj školi broje više od 20 000 upisanih birača i polazna su osnova formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) predviđene briselskim sporazumom. „Sad je najvažnije da Srbi na Kosovu u što većem broju izađu na ponovljene lokalne izbore…Ako ostane odluka CIK da se izbori ponove samo na tri mesta, a Srbi iz severne Mitrovice ne izađu u dovoljnom broju, imaće Albanca za gradonačelnika. To bi izazvalo konflikte, možda čak i oružane“[5], rekao je Dačić naglašavajući da Srbija u tom slučaju ne bi mogla da pomogne. Kolikogod pokušavali da pronađemo tog budućeg gradonačelnika Kosovske Mitrovice Albanca, nismo uspeli. Da li neko može da poveruje da bi Agim Deva, čije se ime često pominje u „zastrašujućim“ porukama Srbima iz Kosovske Mitrovice mogao da bude gradonačelnik tog grada? Međutim, predikcija i upozorenje da bi u takvom (hipotetičkom) slučaju došlo i do oružanih sukoba zabrinjava. Iz više razloga.

Prvo, u trenucima kada je bilo izvesno da je bojkot lokalnih izbora uspeo maskirani napadači upali su na biračka mesta u Kosovskoj Mitrovici i porazbijali glasačke kutije. Kandidat liste „Srpska“ za gradonačelnika Krstimir Pantić optužio je Marka Jakšića poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS) za incident, DSS je odbacio optužbe navodeći u svom saopštenju da su za incidente odgovorni oni koji su pozivali Srbe da izađu na izbore. Pokret „SNP Naši“ označili su brata smenjenog komandata Žandarmerije (Bratislav Dikić) Dragana Dikića za odgovornog za incident[6]. Prvi potpredsednik Vlade Srbije tražio je 45 minuta za intervenciju na severu Kosmeta, Priština je ovaj zahtev odbacila kao neprihvatljiv. Mediji koji su pratili ceo tok kampanje za lokalne izbore na KiM, kao i sam dan glasanja saglasni su da su ovi izbori na Kosmetu „čudo neviđeno“ zbog svih tenzija koje su prerastale u ozbiljne optužbe i rezultirale incidentima. Do danas nije utvrđeno ko su odgovorne osobe za razbijanje tri biračka mesta u Kosovskoj Mitrovici.

Drugo, dan uoči izbora (2. novembar) povređen je Krstimir Pantić. Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, uz predsednika srpskog Parlamenta Nebojšu Stefanovića  i ministra bez portfelja Aleksandra Vulina Pantić je rekao da su inspiratori napada stranke koje pozivaju na bojkot izbora i da je sam napad imao za cilj njegovu likvidaciju.[7] Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić osudio je napad na Pantića i rekao da je sam Pantić prethodnih dana (30. oktobar) napao dvojicu aktivista DSS-a[8]: „ Pantić je došao lično i jednog od omladinca uhvatio za gušu. Osuđujemo svako nasilje, ali osuđujemo i lično nasilje Pantića prema omladincu DSS-a“, rekao je Samardžić.[9] Srpska napredna stranka oglasila se saopštenjem u kome između ostalog piše: „To što je izgovorio Slobodan Samardžić najviše govori o njemu, o stranci kojoj pripada, i o onima koji su izvršili huliganski napad na Krstimira Pantića“.[10] Dakle, atmosfera koja je odisala tenzijama, međusobnim optužbama i na kraju dovela do incidenata obeležila je i izbore na KiM trećeg novembra. Da li to znači da će 17. novembar za koji su zakazani ponovni izbori na tri biračka mesta biti dan eskalacija sukoba sukobljenih strana ili možda treba očekivati i gore „scenarije“? Pitanje je za srpskog premijera koji je Srbima sa severa KiM uputio vrlo upozoravajuće poruke posle briselske  TRILATERALE.

Sedmog novembra u Skupštini Srbije održala se vrlo burna sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Tema je bila lokalni izbori održani trećeg novembra. Očekivano pale su teške optužbe između vlasti i opozicije: Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije za „orkestrirano nasilje“ optužio je DSS i Marka Jakšića, upozoravajući da kampanja DSS-a za bojkot izbora može da izazove ozbiljne posledice po jedinstvo Srbije; Poslanik DSS-a Marko Jakšić odgovorio je na napade da vlast u Srbiji pomoću velike buke i galame nastoji da prikrije da je odgovornost za razbijanje glasačkih kutija na Žandarmeriji i Bratislavu Dikiću. Veliki broj, pripadnika BIA i „kriminalnih tipova sa džipovima“ viđen je na Kosovu, bio je izričit Jakšić; Šef poslaničke grupe DSS-a Slobodan Samardžić insistirao je na formiranju anketnog odbora koji bi trebalo da otkrije odgovorne za nasilje na izborima od 3. novembra; Momir Stojanović, poslanik SNS Marka Jakšića je markirao za najodgovorniju osobu za situaciju na severu Kosmeta jer je godinama odlučivao o svemu.[11] Stojanović je iskoristio priliku da podseti Jakšića na situaciju od pre nekoliko godina kada mu je rekao u pošalici da kada prođe Kosovom kao da prolazi šerif.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije izjavio je tokom popodneva sedmog novembra  da nema šta da krije:„Svi u svetu znaju ko je i šta radio u Kosovskoj Mitrovici. Naše službe su dobro radile i imaju sve informacije koje su im potrebne i da takve informacije imaju svi oni koji i treba da ih imaju“.[12] Ostaje još samo i da javnost u Srbiji sazna sve detalje oko incidenata koji su se desili u Kosovskoj Mitrovici 3. novembra pa da znamo: da li Srbija ide ka ambisu tog 17. novembra ili se još ponešto može spasiti. Za Brisel izbori su završena stvar. Zvanična Srbija pristala je na učešće u izborima koji su imali za cilj demontiranje jedino preostalih srpskih institucija na severu KiM, i to prema kosovskim zakonima i po raspisivanju tzv. Predsednice tzv Kosova, Jahjage. Za EUropsku prestonicu to je sasvim dovoljno. Posao oko tzv Kosova je završen. Da je to tako, pokazalo se tokom celog procesa provođenja izbornih radnji. Nije bilo nikakvih intervencija povodom biračkih spiskova u kojima nije bilo čak ni kandidata za gradonačelnika Kosovske Mitrovice Krstimira Pantića uz hiljade Srba koji su pokušavali da se izbore za šiptarskim trikovima. Na glasačkim listićima stajali su simboli državnosti tzv Kosova, koji su uklonjeni onda kada je to Briselu i Prištini odgovaralo. Od ogromnog broja upisanih Albanaca (oko 600 000) u biračke spiskove, preko nemogućnosti člana CIK, Rikala da uloži prigovore jer se njegovo učešće u Centralnoj izbornoj komisiji namerno prolongiralo, do potpune indolentnosti stranih posmatrača i pripadnika međunarodnih misija povodom raznih incidenata svakome ko je pažljivo posmatrao pripremu i provođenje lokalnih izbora značilo je da su izbori za Brisel rešeni i pre zvaničnog održavanja. Sve ostalo, što je smetalo zvaničnoj Srbiji a odnosilo se na njene državljane Srbe koji su iskoristili legalno pravo na bojkot nelegalnih izbora na KiM, za baronesu Ešton je tehnička stvar koju će rešiti, kako je rekla „nadležne vlasti u Prištini“[13]. Da li je potrebno bilo šta dodati na poslednje?

Beograd se žalio Briselu zbog toga što je doživeo fijasko na severu KiM. Bojkot je uspeo, i to se videlo po incidentima koji su se „desili“ kada je prethodna činjenica postala jasna. Zvaničnoj Srbiji bila je potrebna izlazna strategija i dobili su poništavanje izbora na tri biračka mesta. Međunarodna zajednica, sudeći prema izjavi šefa misije OEBS-a nije tražila poništavanje izbora: „Šef misije Žan Klod Šlumberže istakao je da ova organizacija nije tražila poništavanje lokalnih izbora u severnoj Mitrovici, već samo ranije zatvaranje izbornih mesta posle incidenta“, rekao je šef misije OEBS-a na konferenciji za novinare.[14] Srbi sa severa Kosmeta, svoj stav rekli su mnogo ranije još 4. jula ove godine kada su (na Dan američke državnosti, sasvim namerno) zvanično konstituisali Skupštinu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.[15] Za njih tzv Kosovo je NATO entitet (kao i za sve one kojima je Ustav Srbije garant da još imaju državu) dovoljno jak da okupira ali isuviše slab da ih natera da s osmehom prihvate okupaciju! I u tome nisu usamljeni. Rusija NEĆE priznati nelegalne izbore na KiM. Sednica Dume koja se očekuje 12. novembra biće upamćena i po Rezoluciji kojom će Pravedna Rusija tražiti osudu „nelegitimnih izbora u pokrajini. Patriotske snage Ruske Federacije shvataju da se Srbi kada se bore za teritorijalni integritet zemlje, bore i za Rusiju“[16], rekao je Mihail Jemeljanov, zamenik rukovodioca frakcije Pravedna Rusija tokom susreta sa predstavnicima privremene Skupštine KiM. Stav Ruske Federacije je izričit i potpuno jasan pitanje južne srpske pokrajine može se i mora jedino rešavati u okvirima UN i pod pravnim okvirom Rezolucije 1244. Sve ostalo je neprihvatljivo. To naravno ne znači da se Rusija meša u unutrašnja pitanja Srbije. Naprotiv. Ona može da reaguje na poziv u pomoć i on je došao od strane legitimnih predstavnika Srba sa severa Kosmeta. I ona iznad svega kada govori o Kosovu i Metohiji govori o celokupnom međunarodnom pravnom poretku koji je urušen samovoljom najjačih zemalja zapadne hemisfere.

Značaj izbora na KiM tako dobija nove zaplete i sve veći značaj u međunarodnoj političkoj areni. Istrajavanje Srba sa severa Kosmeta na pravima koja im garantuje Ustav Republike Srbije, u stvari, su borba za opstanak celokupne Srbije i čin preokreta u geostrateškoj slici ovog dela sveta. Bojkot izbora, bojkot je i briselskog sporazuma odnosno u konačnom može da doprinese i neočekivanim obrtima u spoljnopolitičkoj orjentaciji Srbije ka Briselu. Zato toliko nervoze, prisile i raznih ucenjivanja jer su ulozi preveliki, a za neke i konačni. Stoga i nije iznenađujuća nervoza srpskog premijera koji poručuje: „Ljudi uzmimo ono što nam se pruža. U ovom trenutku pruža nam se vlast legitimna i legalna. Ako se to ne desi, ako dođe do drugačijeg ishoda, do pada Briselskog sporazuma,…do ponovnih konflikata, sukoba, incidenata, da Srbija ponovo bude uslovljena, ili da joj ponovo bude odložen pristup ka evropskoj uniji-niko ne može da preuzme odgovornost za katastrofalne posledice“[17].   Ko će kako podneti teret ruleta na koji je postavio svoju državu i svoj narod, videćemo ubrzo.

________________________________

Izvor: Fond Strateške kulture