Dan koji će izmeniti tok srpske istorije

Četvrtog dana jula meseca ove, prema svemu sudeći, prekretne godine za Srbiju u Zvečanu je konstituisana Skupština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Slučajnost je htela da se Dan nezavisnosti koji slave Sjedinjene Američke Države, nametne za dan nezavisnosti Ustavom definisane teritorije Srbije od Briselske (čitaj: američke) okupacije. Četiri srpske opštine sa severa Kosmeta tako su poslale poruku zvaničnom Beogradu i svetu da su odlučne u odbrani Ustavom Srbije zagarantovanih prava. Devedesetsedam odbornika polaganjem zakletve prihvatilo je odluku o formiranju Skupštine. Slavko Stefanović (predsednik Skupštine opštine Leposavić) iz Socijalističke partije Srbije (SPS) postao je predsednikom Privremene skupštine. Kosta Galjak iz Srpske napredne stranke iz Kosovske Mitrovice i Dobrica Dobrić iz Srpske radikalne stranke (SRS) iz Zvečana izabrani su za potpredsednike Skupštine. Dva potpredsednika iz oblasti južno od Ibra biće izabrani na narednoj sednici. Ljiljana Ljumović iz Demokratske stranke Srbije izabrana je za sekretara Skupštine, dok je Mirjana Vasić, takođe iz DSS-a glasovima prisutnih izabrana za njenog zamenika.[1]

„Uviđajući nužnu i preku potrebu da organizovano zaštitimo svoje živote, porodice i imovinu, ljudska prava i osnovne slobode, identitet i integritet, kulturu, veroispovest, pozivajući se na povelju UN, Helsinški završni akt i Rezoluciju 1244 i odbacujući proglašeno protivustavno i nezakonito proglašeno otcepljenje od strane secesionističkog albanskog pokreta“[2] građani opština Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić konstituisali su Skupštinu i tako dali svoj konačni odgovor na briselski sporazum. Svečana konstitutivna sednica sazvana je na osnovu: – Deklaracije koja je usvojena na Saboru srpskog naroda 22. aprila u Kosovskoj Mitrovici;

  – Zaključka sa sednice četiri opštine sa severa Kosmeta od 6. juna tekuće godine održane u Zvečanu, i

– Konsultacija predstavnika više opština sa Kosova i Metohije održanih tokom maja i juna meseca ove godine.

Iako najavljivana za Vidovdan (28. juni) konstitutivna sednica održana je ipak 4. jula jer Srbi sa severa KiM nisu hteli da budu izgovor za neuspeh zvaničnog Beograda da dobije datum za početak pregovora o pridruživanju EU. Prema rečima izabranog predsednika Skupštine Slavka Stefanovića činjenica da ova Skupština „nije održana pre 28. juna danas pokazuje da niko od Srba sa Kosova ne želi da ometa svoju državu u njenim naporima da se integriše u evropsku zajednicu“[3]. Konstituisanje privremene Skupštine KiM predstavlja pokušaj da se pokrajina „vrati s bespuća neprava na teren važećeg Ustava i zakona (…) samo demokratska i ekonomski jaka Srbija može pomoći srpskom narodu na KiM, ali mi ne možemo prihvatiti da cena ulaska Srbije u EU bude gubitak teritorije i nasilna integracija u institucije nepriznate države, rekao je Stefanović. Ustav Srbije koji je bio okvir razmišljanja i delovanja Srba sa severa KiM jasno definiše i garantuje prava i obaveze kojih se u Srbiji još uvek doslovno pridržavaju Srbi sa severa Kosmeta. Tako je svaki njihov postupak u skladu s važećim pravnim poretkom definisanim najvišim zakonodavnim aktom i u skladu s tim eventualne konsekvence mogu snositi samo i jedino oni koji su se oglušili o tako jasno napisano slovo zakona. Stoga da podsetimo:

U prvom delu Ustava Srbije koji definiše „Ustavna načela“ u članu 12 (koji se odnosi na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu) piše: „ Državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.

Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti“.[5]

U delu sedam koji definiše teritorijalno uređenje Srbije od člana 176 do člana 188. pojmovno se definiše autonomna pokrajina i lokalna samouprava, pravno regulišu njene nadležnosti, akta, pravo na samostalno uređivanje organa, finansijska autonomija nadzor nad radom pokrajine kao i zaštita pokrajine. Za našu temu pomenućemo nekoliko članova: „Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.

Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. (čl 182, stav 1 i 2)

Organ određen statutom Autonomne pokrajine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine.

Organ određen statutom autonomne pokrajine može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju“. (član 187, stav 1 i 2)[6]

U jedinstvenom pravnom poretku Republike Srbije koji utvrđuje njen najviši zakonodavni akt na celokupnoj njenoj teritoriji ustavnost i zakonitost pravnih akata jasno je definisana hijararhijom domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata koji MORAJU, kako se izričito kaže u članu 194, biti u skladu s Ustavom. Upravo ovde dolazimo do epiloga koji se očekuje u narednim danima. Prema reakcijama predstavnika aktualne vlasti (M. Drecun, poslanik SNS i predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije i Đ. Milićević, poslanik i portparol SPS)[7] jasno je da će aktualna vlast odbaciti SVE što je u suprotnosti sa tzv. državnom politikom ili prevedeno na srpski sa Briselskim sporazumom. Nije samo jasno, na koji način će se „poništiti“ volja Srba sa severa KiM, a da ne bude u suprotnosti s Ustavnim uređenjem Srbije. Naravno, s obzirom na prethodne događaje koji se mogu okarakterisati flagrantnim kršenjem Ustavnosti i zakonitosti ili udarom na ustavni poredak Srbije, prethodno je, tek, retorička dilema. Ustavni poredak srušen je voljom aktualne političke „elite“ koja se postavila iznad najvišeg pravnog akta Srbije i time stornirala sve što jednu državu treba da čini uređenim poretkom. Nema prava, ne funkcionišu institucije, pravda je prognana a građani prisiljeni na građansku neposlušnost kako bi opstali. U takvom stanju ne može se ni zamisliti kakve sve dimenzije novi razvoj događaja može da poprimi. Jedno je sigurno: Srbi sa severa Kosmeta odlučni su u odbrani svega što im garantuje Ustav Republike čiji su državljani i to niko ko je legalista ne može da im ospori. Oni od kojih se najviše očekivalo da stanu u odbranu svojih nadležnosti kao i dostojnosti sudijske funkcije podbacili su na ovom istorijskom testu i pokazali da nezavisnog sudstva u Srbiji nema. Kako, inače, razumeti ponašanje Ustavnog suda Srbije koji je trebalo da se već oglasi i stornira sve akte koji su u suprotnosti s Ustavom Srbije?

Ili, možda smo temu mogli da započnemo izjavom generalnog sekretara NATO-a Rasmusena koji je na konferenciji za novinare u Prištini rekao: „NATO i KFOR će biti spremni da se bore sa svakim pokušajem da se ovaj dogovor postignut u Briselu podrije“.[8] Tada bi tek bilo jasno da, u vremenu (neverovatnih političkih dešavanja koje svedočimo sa sve većom zaprepašćenošću svakodnevno) u kome je sila zapadne civilizacije prognala pravo i pravdu i tako na smetlište njihove interpretacije istorije smestila demokratiju, su Srbi sa severa Kosmeta četvrtog jula ove godine ucrtali datum probuđenog otpora protiv pomahnitalih oligarha novog svetskog poretka. Svesni šta sve dolazi kako iz zvaničnog Beograda tako i iz nezvaničnih (pro)zapadnih centara moći, ovi su ljudi ponovo oživeli duh predaka koji je znao snagu identiteta i čuvao je svojim zavetom. Kada se pogleda preko te granice nijedna „zemaljska“ sila ne može da ukroti talas koji se podiže sa horizonta…a on je tu i ovaj put u srcu Srbije-na Kosovu i Metohiji. Baš tu će se ovih dana i meseci odlučiti koliko smo ga svi dostojni a boravimo duhom i telom na Istoku. Tu, na Kosovu i Metohiji, ne odlučuje se samo o Srbima i Srbiji – u njenom samom srcu biće odlučena sudbina celokupne Istočne civilizacije. Od toga kakva će ona biti, zavisiće i put kojim ćemo svi krenuti, znajući pritom da smo se pokrenuli baš tog četvrtog jula koji se igrom slučaja nametnuo za dan koji jedna prekookenaska zemlja slavi u pomen nezavisnosti. Zamislite, kakve li slučajnosti….

Izvor: Fond Strateške Kulture