Klint Vilijamson kao Stane Dolanc

Zvanično istražno-policijsko objašnjenje gnusnog zločina koji je 1. maja 1985. godine grupa Albanaca izvršila nad Srbinom iz okoline Gnjilana, Đorđem Martinovićem, ondašnji jugoslovenski ministar unutrašnjih poslova, Stane Dolanc, sažeo je u tri rečenice televizijskog intervjua: „Slučaj Đorđe Martinović je završen. Moja policija je utvrdila da se sam povredio i nema sudskog procesa. Đorđe je prvi srpski samuraj koji je nad sobom izvršio harakiri”.1)

Šovinistički ciničnim tonom ondašnji slovenački aparatčik je javnosti kroz „slučaj Đorđa Martinovića”, zapravo, predstavio jednu jugopodobnu verziju istorije viševekovnog genocidnog pogroma Srba sa Kosova i Metohije. Preciznije, nabijanje Srba na kolac samo je po izuzetku bilo arnautsko-osmansko zlodelo. Po pravilu, hiljade Srba su same posezale za kolcem usled svoje homoseksualne nastranosti.

Da bi laž dobila privid istine, nedostajalo je još samo Đorđevo priznanje njegovih navodnih homoseksualnih sklonosti, iznuđeno posle torture istražitelja Brozove Inkvizicije. Tako bi sa osloncem na tezu o nepouzdanosti i patološkoj mitomaniji srpskog nacionalnog sećanja, jedna savremena resjudicataBrozove Inkvizicije za tili čas službeno pretvorila sve mučenike Radisave u junake srpske gej istorije. Kao što su u zvaničnim partijskim izveštajima arnautski zločini zamenjeni samo Srbima svojstvenim ekonomskim apetitima kao razlogom višedecenijskih seoba Srba sa Kosova i Metohije u okvirima Brozovog zemaljskog raja. Istovremeno, radi upotrebljivosti ovakvog posunovraćenog tumačenja srpske istorije, na službenoj verziji „slučaja Martinović” već su bili obezbeđeni potpisi zvaničnih predstavnika srpskog naroda u jugoslovenskoj federaciji, raznih Bakića, Mamula, Gračanina, Ivanovića i sličnih. Ovoj montiranoj verziji balkanske istorije sa zadahom buđi drevnih obaveštajno-inicijacijskih londonskih, vatikanskih i bečkih klubova, Brozovi aparatčici su davali samo svežu batinaško-ideološku podršku.

Istinom im se suprostavio Đorđe Martinović, koji je odbranom sopstvenog obraza branio istorijski lik srpskog naroda. Ponovo se jedan srpski mučenik našao sam sa Istinom nasuprot domaćih Brankovića i belosvetskih neprijatelja istočnih čuvara Istine.

Već više od dve decenije umesto posrednog kroato-jugoslovenskog starateljstva druge, federalne Jugoslavije (forma tzv. Zagrebačke Jugoslavije kao realne unije po ugledu na Austro-Ugarsku) 2), Zapad vrši neposredan vojno-policijski i obaveštajno-politički nadzor nad Srbima. Otuda je tzv. istragu o zločinima nad Srbima počinjenim na KiM posle juna 1999. godine preuzeo tim koji je radio po nalogu Vašingtona i Brisela i na čijem čelu se, shodno tome, našao američki ambasador Klint Vilijamson.

Tekst Izveštaja euleksovog istražnog tima se na prvi pogled čini faktografski i krivičnopravno neodređenim. Reč je samo o prvom utisku, jer se u skromnom jeziku brojki svojom upečatljivošću itekako izdvaja pominjanje, u zaključku dokumenta, „više hiljada kosovskih albanskih žrtva”, kao dokazana i u Hagu presuđena istina, nasuprot tek 370 nestalih Srba (umesto 530) 3) i nešto oko 500 ubijenih lica posle juna 1999. godine, i to kako srpske tako i albanske nacionalnosti. Utisak se u propagandno-manipulativne svrhe dodatno pojačava kada se „šačici” lica srpske nacionalnosti, koja su mogla da budu ubijena radi vađenja i trgovine organima, u vezi sa čim istražni tim trenutno ne poseduje valjane dokaze, suprostavi pominjanje „ekshumiranih masovnih grobnica kosovskih Albanaca”. Pri tom, Vilijamson nije propustio priliku da ukaže na „senzacionalističku prirodu” Izveštaja Dika Martija i to u delu koji je, inače, privukao najveću pažnju svetske javnosti, a tiče se ubistava otetih Srba u cilju uzimanja njihovih organa. Izveštaj istražnog tima Euleksa je neprecizan ne samo kada govori o ubijenim i otetim Srbima, već i kada je u pitanju nealbansko stanovništvo prognano iz svojih mesta na Kosovu i Metohiji, mada su ovi podaci bili dostupni istražnom timu posredstvom dokumentacije komesarijata za izbeglice Srbije i Crne Gore.4)

Kada se analiziraju osnovne poruke Izveštaja može da se zaključi da je on koncipiran tako da se ni jednom rečju ne dovede u pitanje izrežirana veličina kolektivnog albanskog „stradanja”iz devedesetih godina čiji su vinovnici Srbi i s tim u vezi pravednost albanske borbe za nezavisnost Kosova, kao legitimne osnove za delovanje OVK. To potvrđuje Vilijamsonovo pravdanje u zaključku Izveštaja, kako on ima „jasno razumevanje za ono što se desilo na Kosovu u periodu pre rata 1999. kao i tokom samog rata”, te da istraga ne predstavlja „napad na borbu Kosova za slobodu ili napad na OVK kao organizaciju”. Sledstveno, predmet istrage istražnog tima Euleksa bili su samo oni zločini nad civilnim stanovništvom koji su izvršeni posle juna 1999. godine i koji, Vilijamsonovom rečju, „nisu imali nikakve veze sa odbranom Kosova ili sa borbom za slobodu”. Srbi ubijeni pre juna 1999. za istražni tim Euleksa u načelu su bili legitimne mete. S tim u vezi, navodno albansko stradanje pre juna 1999. godine, iako nije bilo predmet rada istražnog tima, brižljivo se provlači kroz ceo Izveštaj, zadržavajući službenu NATO ocenu kolektivnog svenarodnog stradanja.

Suprostavljeni toj slici, zločini nad Srbima koji su se dogodili posle juna 1999. godine, mada po priznanju Vilijamsona sistematski organizovani i izvršavani od „male grupe” rukovodioca OVK, u Izveštaju deluju kao pojedinačni incidenti koji svedoče „o težnji određenih lica iz rukovodstva OVK da iskoriste elemente te organizacije za izvršenje nasilja u nameri da prigrabe političku vlast i lično bogatstvo za sebe”. S toga se etničko čišćenje Srba sa KiM posle juna 1999. stavlja u isti rang sa „kampanjom nasilja i zastrašivanja” pojedinih pripadnika OVK nad politički neistomišljenicima iz redova Albanaca. Ovakva simetrija treba da prikrije viševekovni kontinuitet progona srpskog stanovništva sa KiM od strane velikoalbanskog nacionalnog pokreta, što bi progonu iz 1999. i 2004. godine dalo sve odlike genocida, a ne pojedinačno nepovezanih zločina protiv čovečnosti. Zato su zločini nad Srbima su u Izveštaju predstavljeni samo kao deo niza kažnjivih radnji kojima je posle juna 1999. pribegao „mali deo” rukovodstva OVK kako bi uspostavio politički monopol na Kosovu. Mada se zločini nad Srbima izvršeni u cilju etničkog čišćenja u Izveštaju na više mesta jasno definišu kao zločin protiv čovečnosti, kroz pominjanje kod jednog broja slučajeva mogućnosti da nastupi zastarelosti krivičnog gonjenja, ostavlja se otvorenom i mogućnost njihove kvalifikacije od strane tužioca kao običnih krivičnih dela. To je još jedno od sredstava kojima se čini krivičnopravno benignijom politička pozadina zločina izvršenih nad Srbima u poređenju sa navodnim masovnim zločinima izvršenim nad Albancima na KiM tokom 1998. i 1999. godine.

Za EU i SAD krivičnopravna istorija rata 1999. već je dovršena u formi haških resjudicata(presuđena stvar). Polazeći od toga, presude budućeg specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu treba da u zapadnoj pilatovskoj tradiciji, kroz osude pojedinih već otpisanih obesnih prvaka OVK, dodatno operu krvave ruke NATO pakta, kako bi njihova krv još jednom pala na ruke države koja je žrtve nezastarivog zločin protiv mira. Nikada tokom istorija zapadna krstaška civilizacija nije bila kolektivno vođena idealima pravde, otuda je iluzorna vera u jednakost postupanja Haškog tribunala i budućeg specijalnog suda za Kosovo. Srpskim političkim i vojnim prvacima, kao pripadnicima naroda zatočnika ideje Trećeg Rima, bio je namenjen tuđi sud zapadne Inkvizicije, koji im je u duhu tradicije sudio i za pomisli i trapave pokušaje obnove samosvesti i Otadžbine, kao za dovršena krivična dela. Cilj budućeg suda za ratne zločine počinjene na KiM je da po unapred izrežiranom planu ojača politički kredibilitet kosovske NATO tvorevine, kako bi se opralo njegovo zločinačko poreklo i pravno mrtvorođenje.5)To se vidi i iz činjenice što će ovaj Sud u osnovi postupati po materijalnom krivičnom zakonodavstvu tzv. Republike Kosovo.6)

Već Vilijamsonov Izveštaj nedvosmisleno pokazuje da će ova pseudosudska tvorevine o zločinima koje su Albanci izvršili nad Srbima suditi prema već viđenim jugopodobnim i zapadnopodobnim merilima Staneta Dolanca. Istovetnost položaja srpskog naroda na KiM u NATO tvorevini, tzv. Republici Kosovo i Brozovoj kosovskoj autonomiji uslovljena je istovetnim političko-idejnim poreklom oba modela rešavanja srpskog pitanja.

Kao što uživamo u nabijanju na kolac, tako smo i narod telesnih deformiteta, pa se najčešće rađamo bez jednog vitalnog organa. Eto objašnjenja otkuda mrtvi kosovskometohijski Srbi bez bubrega. Uz to, Vilijamson Izveštaj, kao nekada partijski izveštaji SKJ, polaze od pretpostavljene velikosrpske krivice, koja čini da zločini OVK nad Srbima steknu oreol borbe za slobodu, osim ako se ne radi o posleratnim ubistvima starih i nemoćnih Srba koji ničim nisu mogli da ugroze opstanak tzv. Republike Kosovo.

Kao i u „slučaju Đorđa Martinovića”, ostalo je još da službenu sudsku verziju savremene kosovskometohijske drame overe svojim potpisima oni koji govore u ime naroda zatočene političke volje. U spremnost novih Gračanina i Mamula ne treba sumnjati, jer je prihvatanje „kosovske realnosti” najvažniji ispit na kome će pred evropskom javnošću svoje nepodobne oficijelne biografije oprati sadašnji prvaci balkanske evroatlantske budućnosti – Vučić, Dačić, Tači i Haradinaj. Oficijelne, jer oni i njihove socijal-darvinističke ideologije nikada nisu bilievropskim meštrima strani. Istovremeno, pohvale koje su Izveštaju istražnog tima Euleksa stigle od Vukčevića i Vekarića, kao i Vilijamsonova pohvala njihovog rada, samo potvrđuje činjenicu da pod firmom organa države Srbije deluju obaveštajne ispostave NATO alijanse.7)I najzad, poslednji koji treba da daju saglasnost na izmontiranu sudsku verziju kosovskometohijskih događaja s kraja 20. i početka 21. veka su sami kosovskometohijski Srbi, kao i celokupni srpski narod ma gde živeo. Samo od nas zavisi da li ćemo krenuti ispovedničkim putem Đorđa Martinovića ili ćemo zbog trideset srebrenjaka sami sebi namaknuti omču i prekratiti istorijsko trajanje srpskog naroda.

___________________________________

1) http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/09/10/srpski/R00090803.shtm

2) M. Pavlović, Ceo život Jugoslavije u dva državna oblika, http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/zmsdn146.pdf

3) http://www.nspm.rs/hronika/udruzenje-porodica-stradalih-na-kim-nismo-zadovoljni-vilijamsonovim-izvestajem-trazimo-optuznice-protiv-celnika-kosovske-vlade.html

4) http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/07/28/4952632/tekst%20izjave.pdf

5) http://www.nspm.rs/hronika/becki-prese-izvestajem-vilijamsona-dekonstruisana-laz-kosova.html

6) http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/07/28/4952632/tekst%20izjave.pdf

7) http://www.nspm.rs/hronika/vladimir-vukcevic-vilijamsov-izvestaj-je-satisfakcija-za-zrtve-i-veliki-doprinos-medjunarodnoj-pravdi.html

Izvor: Fond Strateške Kulture