Kosmet i Foklandi

Ako je ikada Čedomir Jovanović nešto pametno rekao to je bilo sada, kada je pozvao vlast da svom ministru Dačiću “stavi flaster na usta”(1). A ako je Dačićevo lupetanje o podeli Kosova dojadilo jednom Čedi, jasno je kako je časnim ljudima i patriotima. Jezivo.

Možda je prilika da sve one koji bi da se, iz nekog razloga, odreknu suvereniteta nad Kosmetom podsetimo na priču o borbi za Foklande. Poučna je za Srbiju danas.

Foklandska ili Malvinska ostrva su ostrvski arhipelag od dva velika i blizu 200 manjih ostrva u Južnom Atlantiku, ukupne površine 12.200 kvadratnih kilometara, na kojima živi oko 3.000 stanovnika, od čega nešto preko 2.000 u glavnom gradu (Port)Stenliju. Iako se nalaze na svega 480 km od argentinske obale, a čak 12.700 kilometara od Londona, i geološki pripadaju argentinskoj pokrajini Patagoniji, ostrva su pod jurisdikcijom britanske krune, a sva last je u rukama guvernera, koga bira Britanski Parlament.(2)

Pravo na suverenitet nad ovim delom Južne Amerike britanska kruna polaže na osnovu činjenice da je prvi evropski istraživač koji je stigao na ovaj prostor bio engleski moreplovac Džon Dejvis. 1592. godine. Može biti da se nekome ovakav argument ne čini dovoljno ubedljivim, ali kada mu se doda snaga topova britanske srednjovekovne flote, svi su ga prihvatili.

Godine 1816. Argentina okupira ovu teritoriju, a 1820. proglašava suverenitet nad ostrvima. Britanija vraća ostrva 1833. i praktično od tada traje spor Britanije i Argentine oko suvereniteta nad njima, bez obzira što je gotovo do kraja prošlog veka jedina privredna aktivnost na ostrvima bilo ovčarstvo (tek devedesetih započela su istraživanja nafte).

U jeku velike ekonomske i društvene krize argentinska vojna hunta na čijem čelu se nalazio general Leopold Galtijeri (vršilac dužnosti predsednika), 2. aprila 1982. godine izvršila je invaziju na foklandsko ostrvo Južna Džordžija i ponovo objavila suverenitet nad Foklandima.

„Ljudi sa Malvinasa: Oslobođeni ste od nelegalnih kolonijalnih vlasti. Narod i oružane snage Argentine vas prihvataju i pozdravljaju kao svoju braću: Pridružite nam se u kovanju bolje budućnosti za ostrvo”(3), obratili su se argentinski vojnici stanovništvu prilikom zauzimanja glavnog grada koga su preimenovali u Puerto Argentino.

Iznenađenje u Britaniji, ali i u svetu bilo je ogromno. Iako je britanska vlada imala informacije iz obaveštajnih izvora da je tako nešto moguće, praktična politička logika odbacivala je ovu opciju kao besmislenu. Zašto bi neko rizikovao rat da bi dobio tri hiljade ljudi i desetak hiljada ovaca? Slično je razmišljala i argentinska vojna hunta, pre svega admiral Horhe Anaja koji je bio glavni zagovornik zauzimanja Foklanda (Malvina) i tvorac same operacije. Zašto bi neko udaljen gotovo 13.000 km dolazio da ratuje za nešto što mu u praktičnom smislu ništa ne znači?

Ali, prevario se. Već narednog dana britanska premijerka, Margaret Tačer je naredila vojni odgovor na preuzimanje ostrva, a UN usvojio Rezoluciju br.502 kojom se osuđuje argentinska invazija. Dva dana kasnije, 5.aprila, iz luke Portsmaut isplovila je flota od preko 100 britanskih brodova na put dug blizu 13.000 km, kako bi povratila suverenitet nad Foklandima. Ministar spoljnih poslova, čuveni lord Karington, podneo je ostavku kao moralni čin zbog toga što je dozvolio da ga akcija argentinske hunte iznenadi.

Bitka za Foklande (rat nijedna od strana nije zvanično objavila) trajala je 74. dana i donela znatne ljudske žrtve i materijalne gubitke obema stranama. Argentina je imala 649 ubijenih i više od hiljadu ranjenih vojnika, a izgubila je 5 brodova i 98 letelica, među kojima i krstaricu Belgrano. Britanija je imala 258 stradalih i 746 teško ranjenih vojnika, a izgubila je ponos svoje mornarice, nosač aviona HMS Šefild, uz još 5 brodova i 34 letelice.

No, Britanija je povratila vladavinu i ostrva su ostala pod njenom kontrolom. I danas su. Argentinska vojna vlada generala Galtijerija svrgnuta je 1983., nakon protesta grupa za ljudska prava i veterana(4), tek da ne mislite da su „obojene revolucije“ savremeni američki proizvod.

Zašto ovo pišem? Zato što nikom u britanskoj vladi, posebno premijeru ili ministru spoljnih poslova, te 1982. godine nije padalo na pamet da pokreće unutrašnje dijaloge, daje predloge o podeli arhipelaga, ili računa koliko košta pomorska desantna intervencija na 12.700 km udaljenoj teritoriji. Nije bilo Britanca koji se pita “zašto ratujemo”, niti političara koji bi uvažavao “stanje na terenu”, ili bio toliko real-političan da kaže da su Foklandi davno izgubljeni, još one 1820 kada je Argentina nad njima proglasila suverenitet. Zamislite, nije bilo ni akademika koji bi britanski suverenitet dovodili u sumnju, bez obzira što smo već rekli koliko mu je osnov besmislen.

Da su oni tada imali Vučiće, Dačiće, Ljajiće, Tadiće i ostale “real-političare”, Argentinci bi, a ne Britanci 15 godina kasnije započeli istraživanja i pronašli znatne rezerve nafte i zemnog gasa na tom prostoru…

Jer, suverenitet je suverenitet, srpska politička “elito”, nastala od tuđih para i stranih interesa. Pa, kad Vam Mekalister kaže, ili Bler savetuje, da se odreknete suvereniteta na Kosmetu vi ne pitajte “za koliko”, već “zašto se Vi, Britanci, niste odrekli suvereniteta nad Foklandima?”

Neka Vam objasne!

_____________________________________

(1)​ – www.nspm.rs/hronika/cedomir-jovanovic-vucic-i-brnabic-da-momentalno-stave-tacku-na-ponasanje-dacica-i-njegove-navode-o-podeli-kosova.html

(2)​ sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0

(3)​ – www.politika.rs/scc/clanak/213732/Foklandski-rat-oziljci-ostaju-i-posle-30-godina

(4)​ sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

Izvor: Fond Strateške Kulture