Božićna poslanica Patrijarha Kirila

Vaše Eminencije arhipastiri, uvaženi Oci i đakoni, duboko poštovani monasi i monahinje, draga braćo i sestre!

U ovoj svetoj noći, upućujem iskrene čestitke svima vama i iz dubine duše vam čestitam  veliki praznik Rođenja Hristovog: praznik ispunjenja obećanja starih za spasenje ljudskog roda, praznik neopisive ljubavi Stvoritelja prema njegovom stvaranju, praznik dolaska na svet Sina Božijeg, koji je Mesija.

Oci su govorili mnogo tokom vekova o misteriji inkarnacije Boga. I sada mi, kao Oci pre nas, slušamo reči crkvenih molitvi i himni, uz poštovanje slušamo Pismo koje nam govori o ovom veličanstvenom događaju i ne prestajte da se oduševljate ovim čudesnim čudom.

U svojim razmišljanjima o Hristovom rođenju, Sveti Simeon Novi Bogoslov, piše sledeće: „Bog, otkada je došao u svet … ujedinio je božansku prirodu sa ljudskom prirodom, tako da ljudsko biće može da postane Bog, i da Presveto Trojstvo može tajnovito boraviti u ovoj osobi, koja je postala bog po milosti” (Deseta propoved). A Sveti Efraim Sirijski ovako govori o Bogu:

„Danas se Božanstvo zapečatilo nad čovečanstvom, te je, tako, Božanski pečat ukrasio čovečanstvo“ (Himna povodom Rođenja Hristovog).

U prisustvu ovih mudrih reči, pitamo se: na koji način nas ovaj Božanski pečat može krasiti?   Kako možemo postići sličnost sa Bogom, na koga se svi ljudi pozivaju, još od stvaranja sveta?  Kako da živimo, a da „stvorimo Hrista u nama“ (Gal. 4:19)? Odgovor je jednostavan: da razmotrimo Spasiteljove zapovesti. Zajedno sa apostolom Pavlom, svima vam se obraćam voljeni moji: “Ponesite teret jedan drugome i tako ispunite Hristov zakon (Gal.6:2) Prekrijte sve stvari ljubavlju i naći ćete mir i spokoj duše. Budite darežljivog duha kada oproštate sve – i u srcima vašim će vladati radost koju „niko neće uzeti od vas“ (Jovan, 16:22). „Strpljenjem ćete doći u posed svoje duše“ (Luka 21:19) – i, nasledićete večni život.

Koliko je važno da mi, Hrišćani, ne samo pozivamo druge da slede uzvišene moralne ideale, toliko je važno i da nastojimo da otelotvorimo iste te ideale u svakodnevnom životu iprvom kontaktu sa našim susedima. A, onda, po Božijoj milosti, možemo u sebe primiti prave plodove duha: „ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrotu, veru, pokornost, umerenost“ (Gal. 5:22-23).

„I, da nam je da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela“ (Jevr. 10:24). Kada prevaziđemo sukobe i podele, ubedljivo govorimo o svetu Spasitelja, koji je rođen, a svojim delima svedočimo o neobičnoj lepoti i duhovnoj snazi Pravoslavlja.

Započinjemo Novu, 2017. godinu. Tačno stotinu godina nas deli od događaja koji su radikalno promenili život Rusije – velike višenacionalne zemlje, nakon kojih je utonula u ludilo građanskog rata, kada su deca ustala protiv svojih roditelja, a brat protiv brata. Sledeći gubici i nevolje, koje su naši ljudi preživeli, na mnogo načina su određeni uništavanjem naše hiljadugodišnje državnosti i borbom protiv narodne vere, stvarajući duboku podelu u društvu.

Sa strahopoštovanjem i poštovanjem sećamo se velikih nastojanja Novih mučenika i ispovednika Crkve Rusije, zbog čijih molitvi, verujemo da Gospod nikada nije napustio naš narod i koji mu je dodelio snagu da ostvari mnoge velike radničke i vojničke podvige koji nas vode do pobede u najstrašnijem od svih ratova, u obnavljanju zemlje, do dostignuća koja podstiču divljenje.

Zahvaljujemo Bogu za čudo koje je otkrio svetu – vaskrsnuće vere i pobožnosti u našem narodu, za obnovu ranije uništenih svetinja, za nove crkve i manastire, čija izgradnja ukazuje na  vidljiv znak duboke promene koje su se dogodile u ljudskim srcima.

Tokom poslednjih decenija bilo je raznih problema i poteškoća, kojih ima i danas. Ali je sve to prolazno, i zato se mi toga ne bojimo. Iskustvo nas je u prošlom veku naučilo mnogo čemu i  služi kao upozorenje na mnogo šta.

Hajde da neustrašivo gazimo stazama spasenja, „jer, Bog je uz nas.“ Budimo jači u veri, „jer Bog je uz nas.“ Neka nam se nada nametne u nama, „jer Bog je uz nas.“ Da gajimo ljubav i postižemo dobro, “jer, Bog je uz nas.“

Da sve naše nade položimo u Gospoda, jer je on „večno snaga“ (Is. 26: 4) i, kao što Apostol Petar svedoči, „nema spasenja ni u čemu drugom“ (Dela, 4:12). Neka svetlost Hristova osvetli sve naše zemaljske staze, i neka nas ovaj put dovede do carstva nebeskog, koje je Gospod pripremio za one koji ga vole.

Kao što se danas radujem duhom, zajedno sa svima vama koji živite u različitim zemljama, gradovima i selima, ali koje činite jednu Crkvu Hristovu, moja molitvena želja je da svako od vas uživa zdravlje duše i tela, mir u vašim porodicama i uspeh u vašim poslovima. I, neka Gospod i Spasitelj, koji je rođen u Vitlejemu, svima nama dâ priliku, obnovljenu snagu, da svim  svojim srcem osećamo Njegovo prisustvo u našim životima.

Amen.

Izvor: Katehon