Čime se zapravo bavi OEBS na teritorijama bivšeg SSSR-a

Poslednjih meseci  su diplomatska predstavništva i misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) u post-sovjetskim zemljama redovno   u centru pažnje. Informacioni povodi zbog kojih do toga dolazi su više nego skandalozni. Naime, rad OEBS-a je sve dalje od zvaničnih ciljeva te organizacije.

Tako je u prošlu nedelju nekoliko stotina stanovnika Luganska blokiralo predstavništvo Misije OEBS-a protestujući protiv njene neobjektivnosti, između ostalog i zbog odbijanja da   na odgovarajući način reaguje na pucnjavu ukrajinske vojske, koja redovno krši sporazume iz Minska.

Formalno OEBS služi  kao mehanizam za regulisanje niza postsovjetskih konflikata, konkretno Nagorno-karabaškog. Prostorije organizacije OEBS-a  su smeštene u Jerevanu, a doskora – u Bakuu. U junu ove godine pres-služba  OEBS-a je saopštila da je vlada Azerbejdžana odlučila da povuče svoj potpis na memorandumu o uzajamnom razumevanju sa OEBS-om u vezi sa  načinom funkcionisanja te organizacije u Bakuu. Vlasti zemlje su zahtevale da se prostorije zatvore u roku od mesec dana.

Andrej Kelin, stalni predstavnik Rusije pri  OEBS-u, izjavio je da je takva odluka doneta kao odgovor na odbijanje OEBS-a da produži ugovor sa rukovodiocem svog predstavništva u Bakuu, francuskim diplomatom Aleksisom Šahtahtinskim. „On je radio po prioritetima koje je određivala vlada Azerbejdžana, a nije se bavio proradom i jačanjem opozicije. Zbog toga je nastradao, – rekao je Kelin.

Azerbajdžanske zvanične ličnosti su otkaz Šahtahtinskom objašnjavale pritiskom SAD-a.

Najzad, praktične posledice odluke Bakua o prekidu važenja memoranduma  kojim se određuje status koordinatora projekata OEBS-a u Azerbajdžanu ne vredi komentarisati. Najverovatnije je da imamo posla sa elementima političkog cenjkanja u koje osim „demokratske“ retorike spadaju za Evropljane mnogo važnija  pitanja o energetici, kao i problem Nagorno-Karabaha, koji uznemirava Baku.  Međutim, junski demarš Bakua prema OEBS-u poseduje i simboličan značaj i govori o nezadovoljstvu radom organizacije, ako ne nekog drugog, ono, sasvim sigurno,  jednog dela lokalne elite. Osnovni razlog za nezadovoljstvo je fokusiranost lokalnih kancelarija OEBS-a  na monitoring unutarpolitičke situacije, a na štetu razvoja međuvladinih odnosa u oblasti obezbeđenja bezbednosti.

Pokušaji Vašingtona da u potpunosti sebi potčine različite međunarodne institucije, počev od sportskih, preko humanitarnih, sve  do diplomatskih, preduzimaju se odavno i sistematski su. Što se tiče OEBS-a, ti pokušaji znače i smanjenje vere u tu organizaciju. Od nezavisnog arbitra on se pretvara u instrument za probijanje interesa SAD-a na teritorije nekadašnjeg SSSR-a.  To se u punoj meri iskazalo  u toku „krimskog proleća“ 2014. kada je presečen pristup na teritoriju autonomije grupi lica koji su posedovali dokument  da su „posmatrači OEBS-a“ , što je doprinelo da se izbegnu provokacije. A u periodu borbenih dejstava protiv Donjecka i Luganska od proleća i leta prošle godine, gospoda iz OEBS-a su svaki čas davala nerazumljive izjave koje su uglavnom značile isto –   njihove simpatije prema kijevskom režimu.

Rad monitoring-misije OEBS-a koja ne preduzima potrebne napore u cilju mirnog razrešenja krize na Donbasu odavno je izgubio čak i izgled objektivnosti. To pokazuje i: odbijanje da se nadziru izbori u DNR i LNR u novembru prošle godine; neodređena tumačenja  kršenja ljudskih prava u zoni takozvanih ATO; slučajevi odbijanja  praćenja izvođenja teškog naoružanja Ukrajinaca, što je takođe bilo dogovoreno sporazumima u Minsku. Sve to OEBS iz faktora sa smanjenje napregnutosti duž linije dodira pretvara  u nešto direktno suprotno.

Ovakvo postupanje OEBS-a uopšte ne predstavlja novinu. Svojom popustljivošću prema gruzinskom upadu ta organizacija je ostavila lošu uspomenu o sebi u Južnoj Osetiji. Sprečavajući da se sprovede odbrana na zaštiti Chinvala i drugih naselja u Republici Južnoj Osetiji, posmatrači Misije  su zatvarali oči na osvajanje najvažnijih planinskih vrhova od strane gruzinskih oružanih formacija, njihovo dovlačenje teške tehnike u zonu konflikta, politiku državnog terora protiv Južne Osetije i t.d. „OEBS redovno sprovodi takozvani monitoring čiji je cilj da se iz zone konflikta izvede naoružanje (pa čak i odbrambeno) osetinske strane i njeno potpuno razoružavanje, što je stvaralo isključivu prednost  Gruzinima.  Osim toga, posedujući insajderske informacije o pripremanju vojnog  prekršaja  predstavnici OEBS-a su samo tri sata pre napada na Chinval reaktivnom artiljerijom napravili prekršaj ništa manji: kukavički  su napustili grad“ – podseća politikolog  Genadij Kokojev. Kako nas to potseća…

Uostalom, na teritoriji koju je Rusija priznala kao  nezavisne države „Južna Osetija“ i „Abhazija“ od 2009.godine Misija  OEBS-a nije radila, za šta, kako mi shvatamo, postoje ozbiljni razlozi.  2013.godine su u Pridnjestrovlju pored ruskih skladišta municije zadržani oficiri misije OEBS-a  koji su bili prijavljeni u Velikoj Britaniji i Poljskoj. Kako se ispostavilo, to su bili oni isti doušnici  koji su radili u Misiji OEBS-a u Južnoj Osetiji pred napadom jedinica Mihaila Sakašvilija na Chinval. U oba slučaja oni su se bavili poslom na koji su bili navikli – špijunažom.

Bivši poslanik Bundestaga, štat-sekretar Ministarstva odbrane Nemačke i potpredsednik OEBS-a  Vili Vimer je u nedavnom intervjuu izjavio da su prethodnih  godina  „Amerikanci učinili sve što je zavisilo od njih kako bi onemogućili da se na azijskom delu kontinenta formira organizacija tipa OEBS-a  jer   takav oblik međunarodne saradnje  ne odgovara američkim interesima. I ogromna je zasluga N.Nazarbajeva što je jedna takva organizacija stvorena i počela da živi kroz Šangajsku grupu za saradnju…

Jugoslovenski konflikt je otkrio nekoliko momenata koji danas mene upozoravaju da moram da budem izuzetno oprezan  kada govorim o misiji OEBS-a u vezi s Ukrajinom. U to vreme posmatrači na Kosovu su bili pod komandom Amerikanca, a unutrašnja praksa OEBS-a  je pokazala  da ukoliko misijom rukovodi Amerikanac uopšte nije važno šta posmatrači registruju. Objavljivaće se samo ona informacija koja će koristiti američkim ciljevima. To znači da smo mi u Jugoslaviji – nemačka vojna lica, predstavnici naše ambasade – saopštavali potpuno objektivne informacije. Ali je ono  što je pisano u izveštajima OEBS-a pod uticajem Amerikanaca, bilo potpuno suprotno, a to je Fišeru, Šrederu i Šarpingu  dalo bazu za počinjanje rata. Odnosno, u OEBS-u je bila formirana praksa da postoji razilaženje sa realnošću i mi znamo da su se posmatrači iz prethodnih Misija ne jednom koristili kao obaveštajci, a to može da se dogodi i u Ukrajini…“

Obezbeđenje kolektivne bezbednosti u Evroaziji ne može da se prepusti organizaciji koja je u svojoj suštini proamerička, i koja uz to ima i sumnjiv pravni subjektivitet. Formiranje mehanizama koji su alternativa OEBS-u mogu da izgledaju kao posao dug i težak, ali je zaista neophodno potrebno da o tome počne da se razmišlja odmah, i da se krene prema tom cilju.

Izvor: Fond Strateške Kulture