Mađarska i sindrom ukrajinskog „proleća“

U Budimpešti nema mira. Nije prvi put da poslednjih nedelja mađarski glavni grad postaje mesto održavanja antivladinih demonstracija pod parolama «Više demokratije!» i «Dole Orban!» Poslednja je održana 2.januara, a sledeća je planirana za 1.februar kada   Mađarsku treba da poseti Angela Merkel. Protivnici Viktora Orbana izjavljuju da nameravaju da nemačkoj kancelarki pokažu da Mađari biraju Evropu, a ne Aziju (pod «Azijom»  podrazumevajući  Rusiju).

Opozicionari optužuju mađarskog premijera ne samo za ekonomske promašaje, već i za «geopolitičku samovolju», pod kojom podrazumevaju reči Viktora Orbana o okretanju Mađarske ka Istoku i o planovima za razvoj saradnje sa Rusijom i Kinom.

Rusija za Mađarsku predstavlja najvažnijeg trgovinsko-ekonomskog partnera među zemljama koje nisu članice EU. Prema    rusko-mađarskom međuvladinom sporazumu o izgradnji dva nova energetska bloka za nuklearku «Pakš» koja se nalazi 100 km od Budimpešte, Rusija izdvaja za Mađarsku kredit od 10 milijardi evra sa rokom otplate od 21 godine . «Pakš»  proizvodi 42% struje od ukupne količine koja se proizvodi u Mađarskoj.

Mađarska je u početku bula uzdržana po pitanju sankcija SAD i EU protiv Rusije. Kako je jednom rekao Orban, za Evropu je uvođenje antiruskih sankcija isto što i pucanje  u sopstvenu nogu.

Mađarski premijer se zalagao i za podršku projektu izgradnje «Južnog toka», izražavajući žaljenje  što je taj projekat postao taoc u geopolitičkim igrama. Orbanu pripada i niz oštrih izjava, kao ona da je «projekat koji se zove Evropska unija ućutao», i da će Mađarska  biti «država sa tradicijom». Katolik – vernik i otac petoro dece, Orban se bori za očuvanje tradicionalnih porodičnih vrednosti i protivi se  širenju diktature seksualnih manjina, koja je zapljusnula Evropu, u Mađarskoj.

SAD su vrlo brzo odreagovale na pravac koji je izabrala vlada Viktora Orbana. Tako je senator Džon Mekejn, koji je   Mađarsku nazvao «Važna zemlja», izjavio da je Orban u svojim rukama skoncentrisao previše vlasti. Takođe je šestorici mađarskih političara iz kruga saradnika  Viktora Orbana zabranjen ulazak u SAD, pod izgovorom da su umešani u korupciju.

Negativnu reakciju Vašingtona na pravac koji sprovodi Orban izazvalo je i zbližavanje Budimpešte sa Pekingom. Posle izjave šefa Ministarstva za inostrane poslove Narodne Republike Kine Vang Lija da Mađarska predstavlja polazište za kinesko-evropsku saradnju, da je ona među zemljama Centralne Evrope  dobila najviše kineskih investicija  (skoro 4 milijarde $), da politika Orbana predstavlja politiku «okretanja prema Istoku», što  harmonično ide uz kinesku diplomatiju kineskog Puta svile, da je od 2003. do 2013.godine trgovinska razmena između Kine i Mađarske povećana 6 puta, u Vašingtonu su zaključili da Budimpešta krši subordinaciju koja postoji u evro-atlantskom svetu i da izlazi iz podčinjenosti.

Organizatori su se ponadali da je antivladin pokret u Mađarskoj usmeren ka ličnosti bivšeg premijera i milionera Ferenca Đurčana (Gyurcsány Ferenc),  vođe takozvane Demokratske koalicije. Đurčan svoje planove ne krije: «Ukoliko Orbanov režim ne bude svrgnut – on će nas sve sahraniti. Jedino što nam ostaje, to je direktna demokratija i otpor.»

Među onima koji u Budimpešti protestuju je primećen i  poverenik za poslove SAD u Mađarskoj Andre Gudfrend. Komentarišući slučaj sa zabranom ulaska na teritoriju SAD šestorici mađarskih političara, A.Gudfrend  se izjasnio da  je  Orbana okružilo  previše korupcionaša a to, kao, ne može, a da ne pogorša američko-mađarske odnose.  Zapadni mediji otvoreno pišu da Mađarska može da bude sledeća posle Ukrajine kao kandidat za smenu režima, jer Orban iskazuje diktatorske navike i previše ozbiljno  shvata vlast.

Svoju liniju u odnosu na Mađarsku ima i Nemačka, koja pretenduje da bude regionalni lider Centralne i Istočne Evrope. Po svemu sudeći, poseta Angele Merkel, ugogovorena za početak februara,   predstavljaće nov korak u istom pravcu.

Doktrina atlantizma koja je preovladala u američkom i evropskom establišmentu tera države Centralne i Istočne Evrope – Mađarsku, Češku, Bugarsku, Srbiju i Slovačku da odbacuju evroazijski pravac saradnje čak i ukoliko bi ta saradnja značila neospornu ekonomsku korist. Države navedene regije moraju da se potčine zahtevima američke prevlasti u Evropi, za   čiji novi instrument se proglašava sporazum o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP).

Sudeći po svemu, Mađarsku u sledećim nedeljama i mesecima čekaju burni događaji. Očigledno da evropskim zemljama koje su se udružile sa NATO i EU  ni članstvo u  tim strukturama   ne garantuje da  u njima neće možda doći do pokušaja svrgavanja zakonite vlasti,  posebno ukoliko ta vlast pretera sa korišćenjem dozvoljene joj  političke samostalnosti .

Izvor: Fond Strateške Kulture