Nagrada ili Amerika, Amerika zemlja velika

Premijer Srbije juče je doputovao u Sijetl gde je imao razgovore sa čelnicima kompanije „Majkrosoft“. Ovi razgovori predstavljaju nastavak kontakata između Vlade Srbije i svetskog informatičkog giganta a premijer ističe da je njihov cilj višestruk. Najpre, da „Majkrosoft“ u bilo kojoj varijanti dovedemo u Beograd, odnosno Srbiju, drugo da se obezbedi uvođenje savremenih informativnih tehnologija u Vladu i njene službe, kao i da se u Beogradu otvori moderan informatički edukativni centar. „Želimo da reformišemo i modernizujemo javni sektor i državnu službu pravljenjem informativne mreže koja bi omogućavala da se, svakog trenutka, svaki podatak, koji je važan za donošenje odluka, nalazi na toj mreži” istakao je premijer…

Zvuči vam aktuelno i poznato?! Naravno, slušali smo dosta o tome prethodnih dana, dok je premijer Ivica Dačić, a za dobro naše dece, obilazio američki IT sektor.

Samo što, prosto mi je malo nezgodno da vam to otkrijem, gore navedena novinska vest nije o Dačićevoj već o Đinđićevoj poseti Americi, a objavljena je u “Blicu” i ostaloj dnevnoj štampi pre skoro 12 godina, tačnije 07.08.2001.

Prvo što ćete, verujem, pomisliti (i biti u pravu), jeste da bi namesnici gospodara naših sudbina mogli pokazati malo više kreativnosti u zaluđivanju naroda, ali to nije njima ni na kraj pameti. Uostalom, kome još treba kreativnost kada je poznato da je “copy-paste” najkorišćenija alatka svekolikog majkrosoftovog softvera.

Pa, o čemu onda ja zapravo pišem?

O nagradi!

Za one koji to, možda, još uvek ne znaju, prvo želim da istaknem da IT sektor kako mu je sadašnje konspirativno ime, predstavlja najvažnije i najmoćnije oružje novog svetskog poretka, odnosno globalističkog preuređenja planete. Shodno tome na njegovom čelu mogu se naći samo ljudi totalno odani globalističkim idejama, koji su uvek i visoki posvećenici tajnih i polu-tajnih organizacija koje upravljaju savremenim svetom. S toga, kontakti sa čelnicima sektora informatičkih tehnologija (IT sektor), uvek predstavljaju više od posla i imaju određeni simbolički i ritualni karakter. Za političare malih zemalja, poput Srbije, one znače neku vrstu kapije za ulaz u svet istinski moćnih i obično su vidljivi deo nagrade za služenje novom svetskom poretku. Sve ovo podrazumeva i neke druge radnje, otuda je poseta toliko dugo trajala, ali to nije tema ovog članka.

Da se vratimo IT sektoru, odnosno nagradi. Svestan sam da, posle „neodmerenog“ Atanasijevog istupa, nije mnogo zahvalno porediti bivšeg i sadašnjeg srpskog premijera u bilo kom kontekstu, ali ovde se paralela numitno nameće sama od sebe. Jer, ako izuzmemo vremensku distancu, sve ostalo je gotovo isto. Iste firme, ista očekivanja, iste izjave, pa čak i novinski izvešaji. Ista je i nagrada, promocija u viši rang, gde se znatno podiže prag moći, bogatsva, nedodirljivosti i ostalih zemaljskih blagodeti.

Takođe, sve i da hoćete nemoguće je prenebreći činjenicu da je bivši premijer u posetu američkom IT sektoru otišao odmah posle isporuke Miloševića Hagu, a sadašnji ubrzo po potpisivanju briselskog Sporazuma.

Normalno, postoje i razlike. Uz novac, koji se podrazumeva, ambicioznog Đinđića interesovala je pre svega moć, a Dačiću je sada najpotrebnija nedodirljivost. A ONI, poslušnima i zaslužnima, ispunjavaju želje.                                                                                   

S toga, možemo biti sigurni da je u Ameriku otišao jedan, a vratio se drugi Dačić. Ovaj, koji se vratio, više ne mora da brine ni zbog Banane, ni zbog Barselone, niti zbog izbora. Jedino o čemu mora da vodi računa jeste da se zvezdana kapija kroz koju je tamo ušao zatvorila i da više nema povlačenja, niti promene gspodara.

I baš zbog toga, najviše razloga za brigu imaju građani Srbije. Jer, ova Vlada, kako zbog kadrovske nesposobnosti, tako i zbog svojih tajnih ciljeva, toliko krši logiku društvenih zakonomernosti (od ekonomskih do socioloških) da to, jednostavno, ne može ostati bez odgovarajućih posledica, ma koliko bilo poznato da te zakonomernosti deluju „ex post“ (unazad). A te posledice, neminovno, na kraju će se sručiti na glavu građana Srbije.

S obzirom na beskurpuloznost srpske političke elite i njenu spremnost da u nedostatku druge hrane jede sopstveni narod svašta se, tada, može očekivati.

Jer, ovde više ne postoji pozicija i opozicija, levica i desnica, principi i ideologija. Postoje samo oni koji vladaju ili su deo mehanizma vlasti i oni kojima se vlada. Ovi prvi, spremni su da učine sve, baš sve, samo da nikada više ne postanu oni drugi. Nije ni čudo, jer politika je, u Srbiji, jedino zanimanje gde možete nekažnjeno lagati, otimati, reketirati, prodavati tuđe, zloupotrebljavati položaj, bogatiti se bez da išta ulažete, a uz put glumiti žrtvu i neshvaćenog genija.

A za sve to jedino je važno da vas prihvate oni koji previše i ne kriju da geopolitički žele da pregaze vašu zemlju i vaš narod. Naša „politička elita“, ne samo Dačić ili Vučić, nema problem da to proguta i zato je spremna na svaki ustupak, svaku obmanu i manipulaciju kako bi ostala u tom čarobnom svetu gde uzimate sve šta vam treba a dajete laž. Predaće Kosmet, potpisaće Sandžak i Vojvodinu, otpisaće Srpsku. A mi ćemo i nakon svega toga, još uvek čekati datum boljeg života.

S toga, samo neupućenima moglo je biti čudno kada nam je, onomad, predsednik Nikolić otkrio, kako je našim pregovaračima u Briselu prećeno da „mogu da zaborave na bavljenje politikom, ako ne potpišu Sporazum“. Dakle, to je bila „strašna“ pretnja Ketrin Ešton odnosno nekog iz njenog tima, to su bili ti „neviđeni“ pritisci!

Kakva izolovanost, datum ili nasilan upad šiptara na sever Kosmeta! Kakve žrtve i budućnost naše dece! Političke karijere su bile cena!

Ali i nagrada je bila blizu. Onaj, koga zanima samo zamaljska Srbija, odabrao je, dabome, nagradu. Siguran sam da je neće podeliti s nama.
A sigao je još, krstareći Nebom Amerike, zemlje velike, da oslušne i Amfilohija i Atanasija i da nas, valjda kao Srbe, zapita „čime li je to naš dragi Bog zaslužio da ga ovakvi predstavljaju na zemlji…?“

Omah mi je sinuo odgovor – Time što nas, kao narod, iskušava ovakvim premijerom…!

Izvor: Vidovdan