General osuđen na besmrtnost

22. novembra prošle godine po svemu  nezakonita sudska instanca, poznata kao Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju (MTBJ) pročitala je presudu srpskom generalu Ratku Mladiću. Ako kažemo da je sadržina presude bila poznata unapred – to ne znači ništa. Za famoznu „međunarodnu zajednicu“ za koju MTBJ (u tekstu – haški kazamat) predstavlja olicetvorenje te zajednice, Ratko Mladić je postao  zločinac već od trenutka kada je, ostajući veran vojničkoj zakletvi, pošao u odbranu svoje otadžbine, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. On je tada, krajem juna 1991.godine, poslat u Knin kao komandant 9.korpusa JNA. Ne samo da je uspeo da deblokira kasarne JNA koje su se nalazile u rukama  hrvatskih ustaša, već je  prešao u aktivne ofanzivne akcije, preuzimajući kontrolu   celog niza važnih objekata koji su dotle bili u rukama Hrvata.

(Uostalom, u Knin je Mladić prebačen sa Kosova na kome je rukovodio  operacijom razoružanja albanskih nelegalnih formacija).

Svoju „krivicu“ on je  još više pogoršao u maju 1992.godine  pošto je bio imenovan za načelnika štaba i glavnokomandujućeg Drugog vojnog okruga JNA, čiji je štab bio u Sarajevu. Naravno da njegovu „krivicu“ nije pojačalo samo imenovanje, već činjenica da je Mladić pristupio formiranju redovne armije od boraca srpskih dobrovoljačkih odreda, koje su sačinjavali Srbi, koji su se usudili da „pruže bahat otpor“ (u očima „međunarodne zajednice“) zlu koje je potpuno otvoreno govorilo, pa čak i pokazivalo da mu je namera da uništi srpsko stanovništvo bivše jugoslovenske republike Bosne i Hecegovine. Tako je general Mladić  postao Glavnokomandujući Armije Republike Srpske (ARS) i na toj funkciji je ostao do decembra 1996.godine.

Može da se tvrdi da je presuda Mladiću  potpisana i doneta zvanično još 11.jula 1996.godine kada je „međunarodna zajednica“ koju zvanično predstavlja haški kazamat objavila nalog za hapšenje srpskog narodnog heroja.

* * *

U stvarnu ilegalu Ratko Mladić je bio prinuđen da pređe u leto 2001, pošto je uhapšen i predat Hagu Slobodan Milošević. Rukovodstvo Srbije, otvoreno prozapadno, objavilo je pravu-pravcatu hajku na Mladića. Dovoljno je reći da je njegova glava bila procenjena na1 milion evra. U oktobru 2010. za „informaciju koja bi doprinela hvatanju Mladića“ objavljeno je da  će nagrada iznositi 10 miliona evra. Kolonizatori i njihove pristalice – kabadahije  su uvek vrlo visoko cenili borce za slobodu i nezavisnost.

Naravno da su saborci i pristalice Generala – generali tajnih službi i specijalnih jedinica –  pomagali Mladiću da izbegne neminovno hapšenje i predaju Hagu.  2006.godine  otkrivena je grupa građana koji su u Beogradu napravili mrežu za podršku  narodnom heroju, prinuđenom da se krije od stranih „lovaca na glave“ i srpskih kolaboracionista.

Bez imalo razmišljanja, podrška pomenutih specijalnih službi je Generalu omogućila  da na slobodi ostane tako dugo. Šema postupaka Mladićevih istomišljenika iz tajnih službi je bila vrlo jednostavna. Informacija o operaciji Mladićevog hapšenja (pošto bi se saznalo trenutno mesto njegovog boravka) našla bi se u medijima. Tako je General dobijao signal i zatim je neverovatnom brzinom menjao mesto na  kome se krio.

Zato je još čudnija priča o njegovom hapšenju 26.maja 2011.godine.

U drugoj polovini maja 2011.godine ceo niz novina i žurnala koji izlaze na srpskom jeziku, bilo da su srpska ili strana glasila, saopštio je da je beogradska vrhuška dala „zeleno svetlo“ svim specijalnim službama za početak akcije najširih razmera u potrazi za Ratkom Mladićem. Konkretno, frankfurtski portal koji izlazi na srpskom jeziku  saopštio je da će u toj akciji prvi put učestvovati i saradnici zapadnih tajnih službi.

Nekoliko neimenovanih izvora „Vesti“ saopštilo je tom portalu da se radi o  najširoj mogućoj akciji na traganju za Mladićem i upisalo je  dva moguća datuma u kojima će „potpuno rešenje pitanja“ Mladića biti završeno. To je bio 6. juni kada je glavni tužilac Haškog kazamata Serž Bramerc u UN imati izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, a drugi je bio septembar, kada će rukovodstvo EU  razmatrati kandidaturu Srbije za tzv. „zbližavanje sa EU“.

Tih dana su i beogradske „Večernje novosti“ takođe napisale da će EU da razmatra kandidaturu Srbije na „zbližavanju sa EU“.

Tako je Mladić ponovo informisan da je otkriven. Zašto nije prešao na drugo mesto, kao što je činio do tada? Da li su njegove godine i bolesti odigrali svoju ulogu? Ili se našao neki „dobročinilac“ koji je nagovorio čoveka čije je zdravlje već bilo zaista vrlo narušeno (priznaćemo da postoji takva mogućnost) da se sam preda. Ali, u tom slučaju: pod kojim uslovima? Mogu da pretpostavim, čak i da tvrdim, da je došlo do izdaje u redovima Generalovih rođaka. Neko je došapnuo Generalu da ukoliko on pobegne ili upotrebi oružje (koje je imao uz sebe) – poginuće neko od njegovih najbližih rođaka. Ista sudbina bi čekala i čoveka bliskog Mladiću ukoliko on (Mladić) razglasi da je došlo do izdaje. Ratku Mladiću koji je 1994.godine preživeo ubistvo 23-godišnje ćerke Ane ostalo je da se samo pokorno složi. Drugo objašnjenje za ono što se u rano jutro 26.maja desilo u selu Lazarevu  vrlo je teško naći.

* * *

Posle hapšenja i smeštanja Generala u  haški kazamat  javnost je pokušala da osniva komitete za njegovu zaštitu. Na žalost, zbog izjava predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova o tome da se ono „nada na pravedan sudski postupak“, pokušaji osnivanja takvih komiteta su, ako ništa drugo, postali mutan san, posebno kada se jedan od učesnika ruskog komiteta, poslanik Državne Dume, zakleo da će „dovesti u Moskvu Mladića živog i slobodnog“. Šta više, predstavnik Ruske Federacije u SB UN NI JEDNOM nije glasao za zatvaranje haškog kazamata, tako što se svaki put uzdržavao pri glasanju o produženju „ovlašćenja  MTBJ-u“. Izuzetno negativnu ocenu  čitave tridesetogodišnje pozicije ruske diplomatije o MTBJ dali su 27. marta 2013.godine poslanik K.Zatulin i pravnik  međunarodnog prava A.Mezjajev.

http://www.materik.ru/institute/tv/detail.php?ID=16204

***

Važeće krivično pravo u Evropi je toliko humano da je Ratko Mladić, heroj srpskog otpora,  kažnjen najvećom kaznom, pri čemu je dobio „vrlo ljudski  odmerenu kaznu“, baš kao i njegov najbliži saborac i zamenik, Zdravko Tolimir, sada već pokojni.

Presuda srpskom narodnom heroju predstavlja ne samo završni pečat u dokazivanju krivice Srba koja se ničim ne može oprati, a znači krivicu Srba za otpočinjanje „najstrašnije evropske klanice posle Drugog svetskog rata“. Scenario velike predstave koja se odigravala u Hagu predstavlja ultimatum Srbima – ili da se odreknu  svog oličenja časti, dostojanstva i  posebnosti, kakav je Mladić i da priznaju, zajedno sa celom „međunarodnom zajednicom“  da je on „krvavi mesar, zločinac broj jedan“ jugoslovenskih ratova, ili… Uostalom, neće biti nikakvog „ili“.

U srpskim udžbenicima istorije Ratko Mladić će biti predstavljen baš kao ratni zločinac. I ukoliko zbog određenih okolnosti rukovodstvo Republike Srpske (RS) još uvek dozvoljava sebi da se glasno ne složi sa presudom haškog kazamata po predmetu građanina RS, prvog predsednika te zemlje, Radovana  Karadžića, vrlo lako se moglo predvideti kako će se zvanični Beograd poneti prema situaciji sa državljaninom Srbije Ratkom Mladićem. Predsednik Aleksandar Vučić je već pozvao Srbe da «misle na budućnost»: „Današnji dan nije dan za radovanje,  ni za tugovanje, već za  donošenje  odluke  kakvu budućnost mi želimo za sebe. Pozivam stanovnike Srbije  da od danas počnu da gledaju u budućnost, da misle  gde će i kako živeti njihova deca, kako da se sačuvaju mir i stabilnost u regionu, kako da se otvori što više fabrika…». A predsednik RS M.Dodik pošto je doneta i objavljena presuda nije se uplašio da Generala nazove herojem: «Za srpski narod General Mladić je pravi heroj i patriota, koji je organizovao i vodio Armiju Republike Srpske i zaustavio genocid nad Srbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj».

I sada ono najvažnije, glavno: 22.novembra je doneta presuda poslednjem živom lideru  otpora  američkom  hegemonizmu u svetu. Mladić je više puta u svojim intervjuima o sebi govorio  kao o doslednom borcu protiv američke diktature u svetu, bio je protiv agresivnog širenja NATO-a. U svom poslednjem obraćanju «Ruskim prijateljima» on je rekao da je rasturanje Jugoslavije napravio NATO kao svoj prvi korak svetske američke agresije čiji je konačan cilj posedovanje čitave teritorije Evroazije.

Ali on je na to upozoravao još od samog početka rata u Jugoslaviji, kada još nije bilo došlo  do 24.marta 1999, kada još nisu bili dignuti u vazduh i rastureni Irak i Libija, kada avioni NATO-a još nisu bili na samo sat prilaska Moskvi.

Niste želeli da čujete, odbili ste da podržite, niste hteli da sačuvate… Sada nemojte da pričate  da niste upozoravani!

Istovremeno, 22.novembra u Hagu smo videli nepobedivog srpskog heroja Ratka Mladića s istim osmehom i istim drskim karakterom, tako da je sud bio prinuđen da ga izvede iz sale. A na reveru sakoa neslomljenog generala bila je pričvršćena značka sa cvetom «Ramonda Natalia» ili «Ramonda Serbica“  –  endemskog cveta koji raste samo u Srbiji. Zbog njegove neverovatne snage preživljavanja i ponovnog oživljavanja zovu ga i cvet-Feniks. On je postao simbol obnove srpske armije još u godinama Prvog svetskog rata. Tako je i General, pošto mu je pročitana presuda, preko sina Darka izjavio da će nastaviti svoju borbu za istinu o borbi srpskog naroda u poslednjim balkanskim ratovima.

***

A teza da  bez Ratka Mladića u srpskoj Bosni jednostavno ne bi ostalo Srba (kao što ih je jako malo ostalo u nekada srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija) postala je već aksioma koju, izgleda, čak ni neprijatelji ne pokušavaju  više da negiraju. Odsada će i ime, i rad, i reč generala Ratka Mladića živeti večito – sve dok budu živeli Srbi Republike Srpske!

Izvor: Analitički forum