Svedoci odbrane Karadžića optužuju Haški Tribunal

Protekle dve nedelje na suđenju Radovanu Karadžiću Bile su ispunjene interesantnim svedočenjima. Svedoci su bili interesantni i njihova svedočenja su se ticala praktično svih tačaka optužnice koje su iznete protiv bivšeg Predsednika Republike Srpske.

Dragan Kapetina

Svedočenje D. Kapetine, bivšeg zamenika Ministra odbrane BiH, trebalo je da opovrgne tačke od 3 do 8 optužnice MTBJ. [1]   Svedočenje je pokazalo kako je posle izbora 1990. godine, došlo do progona Srba iz organa vlasti Republike, pa tako i Ministarstva odbrane BiH. Novo rukovodstvo Ministarastva odbrane počelo je rad na rušenju JNA, počelo je da sebi prisvaja funkcije federalnih organa u oblasti odbrane, pretvarajući tako organe teritorijalne odbrane u lokalnu armiju. Sve je to, naravno, bilo u suprotnosti sa federalnim zakonodavstvom. Osim toga, novopostavljeni ministar odbrane Doko je naredio svedoku da obezbedi učešće srpskih majki u protestima koje organizuju bošnjačke i hrvatske majke, kako bi se sprečilo regrutovanje novih vojnika u JNA. Odbijanje da se ispuni to zločinačko naređenje, postalo je razlog za udaljavanje svedoka sa posla u Ministarstvu odbrane. Istovremeno, svim saradnicima Ministarstva odbrane sa izuzetkom Srba, podeljeno je oružje.

Dragan Kapetina je opovrgao tvrdnju Tužilaštva da je cilj Srba bio priprema za rat. Svedok je svedočio kako je čitavo to vreme cilj Srba u Bosni bio obezbeđenje bezbednosti srpskog stanovništva, a takođe i pokušaj da se nađu putevi za rešavanje problema, koji će biti za sve prihvatljivi. Odluka o stvaranju Vojske Republike Srpske doneta je u maju 1990. godine – nekoliko meseci pošto je oružani konflikt već počeo i čije su žrtve bili Srbi. Svedok je izjavio da je njegova porodica bila prinuđena da se iseli u Srbiju, međutim, njegovi roditelji su ostali na teritoriji pod kontrolom muslimana. U novembru 1992. godine, otac svedoka je umro od posledica mučenja u koncentracionom logoru “Silos” u Tarčinu.

General Svetozar Andrić

Svedočenje Svetozara Andrića koji je od 1992 do 1995. godine bio komandant Biračke brigade Republike Srpske, opovrglo je tačke 2 – 8 optužnice MTBJ.[2]  Svedok je izjavio da je tokom 1992-1993. godine bošnjačka armija praktično u potpunosti “očistila” rejon Srebrenice od Srba. General Andrić je govorio o tome kako je u maju 1992. godine sprovođena akcija u cilju premeštanja muslimanskog stanovništva u rejonu Birča. Cilj operacije je bilo obezbeđenje bezbednosti stanovništva, a ne vršenje zločina “nasilnog premeštanja” ili “deportacije” kako tvrdi Tužilaštvo, jer su se premeštali samo oni koji su to želeli. General Andrić je svedočio kako su muslimani primirje od decembra 1994 do aprila 1995. godine iskoristili za ubrzano naoružavanje uz pomoć niza muslimanskih zemalja, a potom, ne sačekavši kraj tog primirja, započeli ofanzivu na Majevicu, Ozren i Vlašić. U junu 1995. godine, armija bosanskih muslimana je počela ofanzivu u pravcu Srebrenice i Žepe (za vreme te ofanzive potpuno je spaljeno rodno selo svedoka). General Andrić je izjavio da, bez obzira na to što su od strane Ujedinjenih Nacija Srebrenica i Žepa proglašene “zaštićenim zonama”, UNPROFOR nije učinio ništa kako bi razoružao bošnjačku armiju. Bez obzira na sporazum koji su 8. maja 1993. godine potpisali generali R. Mladić i S. Halilović i koje je kategorički zabranjivalo sprovođenje bilo kakvih vojnih operacija, na očigled UNPROFORA bosanski muslimani su planirali i sprovodili svoje vojne operacije – kako unutar “zaštićenih zona”, tako i van njenih granica. Bošnjačka armija je čak preuzimala oružje od snaga “mirotvoraca UN” kako bi ga koristila protiv Srba. Svedočenje generala Andrića je dokazalo da ni Srebrenica ni Žepa nisu bile nikakve “zaštićene zone” i Armija Republike Srpske jednostavno je bila prisiljena da nešto učini.

Istina, u vezi sa svedočenjem generala Andrića i nekih drugih svedoka, postaje jasno zašto su neki visoki (i ne sasvim visoki) rukovodioci UNPROFORA odbijali da dođu na svedočenje u procesu protiv Radovana Karadžića. A to se pre svega odnosi na činovnike UNPROFORA iz niza islamskih zemalja.

Profesor Radovan Marko Karadžić

Svedočenje profesora R. M. Karadžića, savetnika Predsednika Radovana Karadžića, trebalo je da opovrgne tačke 2-6 optužnice MTBJ.[3]    Svedok je svedočio kako je Predsednik RS pokušavao da spreči konflikt, svedočio je o njegovim pregovorima sa Izetbegovićem i Zulfikarpašićem povodom potpisivanja sporazuma o stvaranju nove federacije. Svedok je posvedočio kako je Izetbegović prekršio sporazum koji je bio u skladu sa Kutiljerovim planom i o tome kako je muslimanska strana optužila Srbe za provokacije koje je sama činila.

U celini, deo iznošenja odbrane u procesu protiv R. Karadžića nastavlja da postavlja pitanja ne samo po delu bivšeg Predsednika RS R. Karadžića, nego i u odnosu na sam MTBJ. Da li su u Haškom tribunalu čuli za optužnicu protiv onih koji su stvorili koncentracioni logor “Silos” u Tarčinu i druge koncentracione logore protiv Srba? Da li je neko tamo čuo za rušenje federalne armije Jugoslavije i stvaranje svoje lokalne armije, koja je započela oružani konflikt u toj zemlji? Da li su oni čuli za optužbe protiv otvorenih nacionalista i rasista, koji su mnogo pre dolaska na vlast tvrdili da muslimani ne mogu da žive zajedno sa nemuslimanima u jednoj zemlji? Ne, ti konclogori i ti rasisti ne interesuju MTBJ.

[3]   Vidi fus-note1 i 2.

Izvor: Fond Strateške kulture