Veliki Petak i Pravoslavlje

Onaj koga Isaija propoveda kao Jagnje hodi dragovoljno na zaklanje; pleća svoja izlaže udarcima, obraze šamarima, lice ne obrnu pred sramnim pljuvanjem, i na smrt nakaznu biva osuđen. Sve primi Bezgrešni dragovoljno, da bi svima darovao vaskrsenje.

Iskupio si nas od praroditeljske kletve, časnom Krvlju Svojom Gospode, na Krstu si razapet i kopljem proboden, da bi nama ljudima izlio besmrtnost, Gospode Bože, Spasitelju naš, slava Tebi i Tvom Bespočetnom Ocu i Duhu Svetome koji život daje, sada i uvek i u vekove vekova“. Amin.

+ + +

Sveti Vladika Nikolaj

IZ JERUSALIMA NA VELIKI PETAK

Osvanuo je dan najvećega zločina, što ga je sunce videlo na zemlji. Dan straha i stida za savest ljudsku do kraja vremena. Običaj je za poklonike, da toga dana prođu nogama i mislima Put Bola. To je put kojim je Gospod pod krstom hodio na Golgotu. Krenuli smo iz Getsimanije pa na više. Svratili smo u dom Joakima i Ane, roditelja Roditeljke. Mislili smo na nju, majku velikoga bola. Da li je ona bila u onoj groznoj povorci? Nije. Videćemo docnije.

Palata Pilatova. Kao da gazimo po pepelu ugašenog vulkana. No oganj strasti i smrad nepravde još se oseća. Tu je Učitelj pravde suđen i osuđen. Tu je Čovek Nevinosti bičevan od bezakonika. Nije bilo na Njemu ni jednog kajiša zdrave kože. Jevreji su se bili potrudili prethodne noći, da toga ne bude. I rimski vojnici su bičevima samo udubljivali iste rane na istom telu. Oni koji uče rimsko pravo i rimske zakone treba da dođu na ovo mesto, da bi se za uvek zgnušali nad tom nečovečnom truleži.

Mesto gde je Gospod pao pod krstom. Kako da ne padne? Teško je bilo nositi i ćutanje kroz celu noć punu lažnih optužaba, kleveta i krivokletnika, a kamoli sav smrad pljuvački na licu i onoliko rana koliko je On dobrih dela učinio ljudima. O Gospode, kam da smo mi bili tu i tada: da prihvatimo krst Tvoj, i Tebe da podignemo na ruke svoje i ponesemo! Tako smo mi mislili lijući suze po ovom Putu Bola, koji bi se pretvorio u Reku Bola, kad bi sve izlivene hrišćanske suze provrile iz njega. Blago Simonu iz Kirineje, koga je blaga sudba nanela tu toga dana, da uzme krst Gospodnji na sebe i olakša muke Onome koji se mučio za sve ljude.

Pred kućom svete Veronike. Sa prozora svoje kuće spazila je Veronika užasni sprovod. Unakaženo lice Hristovo izazvalo je sažaljenje u njenom devojačkom srcu. To nije više ličilo na lice čovečje nego pre na parče platna uprljanog od smešane krvi, pljuvačke, znoja i prašine. Sažali se devojka; istrča pred osuđenika i čistom maramom obrisa mu lice. Ćutljivi Mučenik ne može da joj kaže hvala, ali joj na druga način nagradi tu uslugu: na onoj marami ostade slika lica Hristova.

Evo nas sad na mestu gde se susrela Bogorodica sa Sinom. Tražeći Ga tamo amo ona je iskrsla iz jedne sporedne ulice i na jedanput se našla licem u lice sa Njim. Jedva Ga je poznala. Zar je ona rodila To? Tu veliku ranu u veličini čoveka? No od te Rane isceli se zatrovani rod čovečji. Ništa joj nije rekao. Ništa Mu nije rekla. Ali su se duše njihove razumele i pozdravile. Čedo moje, jecala je duša majčina, proleće moje krasno, kako iščeze krasota tvoja!

Najzad tu smo. Pred krvavom stenom. Pred Golgotom. Podne je. Tačno vreme kad je dignut na krst. Kucanje čekića odjekuje u dušama našim. Tu smo stajali do tri sata po podne, duše naše u podnožju krsta Njegovog; ah, neka ih kupa krv Njegova! U tri sata on je izdahnuo. U tom času priroda se uzbunila protiv zločina ljudskog: zemlja se zatresla, stene popucale, sunce pokrilo crnom maramom lice svoje.

Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti.

Izvor: Sveti Vladika Nikolaj, Misionarska pisma, pismo trideseto.

+ + +

VELIKI PETAK

 ISUS PRED PILATOM

Pošto su Jevreji bili pod rimskom vlašću, to oni nisu mogli sprovoditi smrtnu kaznu bez potvrde rimskog namesnika. Zbog toga oni odmah sutradan, u petak izvedoše Hrista pred Pontija Pilata, rimskog namesnika. Prvosveštenici ponovo iznesoše mnoge lažne optužbe na Hristov račun, ali On im ne odgovori no ponovo ćutaše. Kada Ga i Pilat upita koji je Njegov odgovor na prvosvešteničke optužbe On ne reče ništa. Kako nije nalazio nikakve krivice kod Hrista Pilat htede da Ga oslobodi, ali prvosveštenici i okupljena svetina se tome usprotiviše tvrdeći kako Isus buni narod svojim učenjem.

ISUS PRED IRODOM II ANTIPOM

Da bi razrešio ovu situaciju Pilat šalje Isusa kod Iroda II Antipe, koji iz Galileje dođe u Jerusalim, zbog praznika. I Irod poče da ispituje Hrista, ali Isus ni njemu ništa ne odgovori. Isusovo ćutanje razgnevi Iroda, i ovaj da bi Mu se osvetio poče ismejavati Hrista, i oblačiti mu kneževsko odelo, belu haljinu. Potom Ga vrati Pilatu, ne bi li ovaj razrešio nastalu situaciju.

PILAT OSUĐUJE ISUSA NA SMRT

Kako je svake godine, o prazniku namesnik oslobađao jednog sužnja, kog bi narod izabrao, to Pilat upita okupljeni narod koga da pusti Hrista ili Varavu (jedan od trojice razbojnika koji, takođe, behu zatočeni u Pretoriji). No, prvosveštenici i starešine narodne nagovoriše okupljenu masu da traži da Varava bude oslobođen, a Isus pogubljen. Pilat ponovo upita koga da pusti, i opet dobi isti odgovor, Varavu. Onda upita šta da radi sa Isusom, a narod povika: “raspni ga”. Kada Pilat upita kakvo je zlo Hristos učinio narod ne odgovori no ponovo povika: “raspni ga”. “A Pilat videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovog pravednika; vi ćete se brinuti. Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu decu” (Matej 27;24,25). Pilat pusti Varavu, i naredi da išibaju Hrista, i da Ga raspnu na krst. Namesnikovi vojnici vratiše Isusa u Pretoriju, gde Ga svukoše i ogrnuše crvenom kabanicom. Na glavu mu staviše venac od trnja, a u desnu ruku trsku. Zatim Mu se počeše rugati, i klanjati uz reči: “zdravo, judejski care, i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga po glavi. I kada mu se narugaše, svukoše sa njega kabanicu i obukoše ga u njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu. ” (Matej 27;29,30,31).

RASPEĆE

Vojnici natovariše Gospodu Krst na rame te krenuše ka brdu Golgota (Brdo lobanje), ulicama Jerusalimskim. Isus pade, posle nekog vremena pod teretom Krsta, te vojnici nađoše jednog čoveka, po imenu Simon, da on ponese Krst Gospodnji. Kolona nastavi svoj put ka Golgoti. U koloni beše mnogo ljudi i žena, koje sažaljevaše i oplakivaše Isusa, a “Isus se obazre na njih i reče: kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom decom. ” (Luka 23;28). Kada su stigli na Golgotu raspeše Gospoda, i dvojicu razbojnika sa Njegove desne i leve strane. “A Isus je govorio: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine” (Luka 23;34). Zatim rimski vojnici baciše kocku da bi podelili Isusovo odelo. Nad glavom Hristovom, po Pilatovoj naredbi, postaviše natpis na tri jezika: jevrejskom, grčkom i latinskom, “Isus Nazarećanin Car Judejski”.

Pod stenom na koju je bio postavljen Krst nalazila se glava praoca Adama, koju na to mesto donese Melhisedek. Kako je časna Krv Hristova kapala sa Krsta na stenu pod njim, tako stena poče pucati. Krv Hristova slivala se niz stenu na glavu Adamovu i tako spirala praroditeljski greh.

(Melhisedek – car i prvosveštenik Pravde i Mira, čovek koji je kod grada Salima (kasnije Jerusalim), u zemlji Hananu, dočekao sa hlebom i vinom Avrama u čast njegove neustrašivosti i pravednosti. U Svetom Pismu stoji da je Hristos prvosveštenik po redu Melhisedekovom, tj. car i prvosveštenik, baš kao i ova mistična i veoma zagonetna ličnost.)

Pod Krstom Isusovim stajale su Njegova majka, Presveta Deva Marija, njena sestra Marija Klopina, kao i Marija Magdalina. Sa njima beše i najverniji od učenika Sveti Jovan Bogoslov. “Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci ženo, eto ti sina. Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.” (Jovan 19;26) Mnogo se sveta skupilo da bi gledalo Isusovo stradanje, a starešine narodne rugaše Mu se govoreći zašto ne spase samoga sebe ako je Sin Božji. I jedan od raspetih razbojnika hulio je na Isusa govoreći zašto ih sve ne spase ako je On Hristos. Drugi razbojnik, po imenu Dismas, ukori prvog razbojnika zato što huli na Boga, a zatim se obrati Isusu: “Isuse, seti me se kad dođeš sa svojim carstvom. A on mu reče: zaista, kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju.” (Luka 23;42,43). ( Dismas je, po Predanju, bio vođa grupe razbojnika koja je presrela Svetu porodicu prilikom bekstva u Misir. Videvši lepotu Bogomladenca Hrista on je rekao: “kada bi sam Bog, uzeo lik čovečiji, ne bi mogao biti lepši od ovoga deteta” i umesto da ih opljačka on ih još bogato dariva. Bogomajka mu reče da će ga to dete spasiti. Što se i dogodi.)

Ubrzo posle toga pade tama na zemlju, iako je bio dan. Prošlo je šest sati od kako je Hrist raspet, kad On povika: “Ili, Ili, lama savahtani” (Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi) (Matej 27;46). Tada jedan od okupljenih uze sunđer natopljen sirćetom i nataknu ga na trsku, pa prinese Isusovim ustima. “Tada Isus povika veoma glasno i reče: Oče, predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reče izdahnu” (Luka 23;46) “I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše, i grobovi otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetitelja posle njegovog vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima. A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božji sin” (Matej 27;51-54).

Kako je bio petak, pa da tela ne bi ostala na krstu do subote, koja beše veliki dan, Jevreji zamoliše Pilata da se raspetima prebiju goleni (cevanice), i da se skinu sa krsta. Pilat usliši njihovu molbu. Rimski vojnici prebiše raspetim razbojnicima cevanice, a kad dođoše do Isusa videše da je već mrtav te Mu ne prebiše cevanice, no jedan od vojnika probode Mu kopljem rebra. Odmah, iz rane, poteče krv i voda. “Sve se ovo, naime dogodilo, da se ispuni Pismo:“Njegova kost se neće prelomiti”. I još drugo Pismo kaže: “Gledaćete onoga koga su proboli”.”. (Jovan 19;36,37).

(U knjizi Hadži Dragana B. Popovića, ISTINA O SVETOJ ZEMLJI – PRAVOSLAVNI JERUSALIM nalazimo detaljan opis patnji kroz koje su prolazili raspeti na krstu: “Patnje raspetih na krstu su bile nadljudske. Žrtve su pre svega, osećale strahovitu žeđ. A da će Mesija pri stradanju biti mučen žeđu nagovestio je Starozavetni prorok (Ps. 68,21).

Zatim, krv im se slivala u listove, pritom, puneći pluća; tako su se polagano gušili od sopstvene krvi. Lestvica na donjem delu krsta – supedanej, služila je kao oslonac. Od nje su se odupirali prema gore, pa se krv na taj način vraćala iz listova u telo, a žrtve ostajale u životu. Bilo je slučajeva, da su na krstu razapeti ostajali i do šest dana.” Kada su hteli da okončaju muke raspetih dželati bi im prebijali cevanice (goleni), i ovi bi ubrzo umirali, od gušenja, jer nisu više mogli da se odupiru nogama o lestvicu. Hristos je ostao živ na Krstu šest sati.

UČENICI SAHRANJUJU ISUSA

Tajni učenici Hristovi, pošto su bili članovi sinedriona, Nikodim i Josif iz Arimateje tražiše od Pilata dozvolu da skinu Isusa sa Krsta i da Ga sahrane. Pilat im to dozvoli, te oni skinuše Časno Telo Gospodnje sa Krsta i položiše Ga na kamenu ploču. Zatim pomazaše Telo Hristovo, koje je imalo preko petsto otvorenih rana, sa oko sto litara mira ( pošto je petak bio na izmaku, a subotom se nije smelo raditi, nisu imali dovoljno vremena da Ga okupaju, već su Ga pomazali po Jevrejskom običaju, kao Cara). “I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno, pa ga stavi u svoj novi grob koji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide.” (Matej 27;59,60).

Ovim se završi najtužniji i najtragičniji dan u čitavoj ljudskoj istoriji, dan kada su zli ljudi razapeli Boga na Krst, Veliki Petak. (Veliki Petak je petak uoči Vaskrsa (Uskrsa). Na ovaj praznik hrišćani odlaze u crkvu na molitvu sećajući se Hristovih muka i patnji na Krstu koje je dobrovoljno pretrpeo da bi nas oslobodio od naših nevolja i grehova. Na ovaj praznik se strogo posti ceo dan, a pobožniji ceo dan ne jedu ništa (neki ne piju ni vodu), jedino pred kraj dana uzmu malo hleba. Na Veliki Petak se u hramovima, popodne, iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov) ispred ikonostasa, pred oltarom. Na ovaj praznik najčešće se peva: “Slava dugom trpljenju Tvojemu, Gospode.” Ko ne doživi tugu i tragediju Velikog Petka, teško da će osetiti svu duhovnu radost i veličinu Vaskrsa.

Izvor: Borba za veru