Ја видим, Вучићу!

На велики православни празник, Дан Пресвете Богородице, 28. августа, у Сувој Реци, ухапшен је седамдесетчетворогодишњи Србин, Богдан Митровић, након обиласка и литургије на остацима порушене цркве у Мушотишту, где је некада живео. Он је од људи у униформама косовске полиције и са фантомкама на главама изведен из аутобуса пуног Срба. Полицијски службеник који је руководио акцијом хапшења и обезбеђивања расељених током посете Мушутишту навео је да је за Митровићем расписана потерница косовског тужилаштва за тешка кривична и ратна дела.(1) Очигледно је да су тражена још нека лица јер су сви Срби у аутобусу били легитимисани и испитивани.

Косовска злочиначка парадржава још једном је показала своје право лице. На српску бруку и трагедију право лице показао је и Вучићев преварантски режим који је поново Шиптарима омогућио да глуме државу по леђима косовских Срба, без икаквих последица.

На хапшење са некаквих тајних оптужница, које су обуставили чак и Хрвати, држава Србија реаговала је са нивоа тако младог, а лажима већ толико излизаног Марка Ђурића, који нам је објавио да је „Полиција данас у Мушутишту, код Суве Реке, постала и отворени инструмент у шовинистичкој политици спречавања повратка расељених Срба“(2), али нам није предочио шта држава Србија намерава да предузме тим поводом. Није ни могао, јер није његов ниво да говори о томе.

Он је још једно непочинство шиптарске парадржаве прогласио за политичку поруку, што је само једна од димензија проблема, коју може закључити сваки политички пубертетлија,  а на том нивоу био је и његов одговор: „Ми смо разумели ту поруку, и још једном политичарима у Приштини али и међународној заједници поручујумо да наше стрпљење није неограничено и да нормализације односа не може бити уколико друга страна то не жели“(3)

Али, његов шеф, председник Вучић, очигледно не мисли тако. Он ради и понаша се као да су грађани Србије креатуре које немају баш ни мало памети, али стрпљења имају на претек. И зато нам је, у понедељак вече, окружен мирисом лексковачког роштиља, пива и неизбежне туцане паприке поручио:  “Идем у Брисел јер је мој посао да бринем о будућности људи у Србији, итекако бринем о Богдану Митровићу, брутално ухапшеном у Мушотишту, а болеће их глава од наших питања?”(3)

Кога ће то болети глава, Вучићу? Федерику Могерини? Хашима Тачија? Мају Коцијанчић? Ко су ти ОНИ, у Бриселу којима, ти задајеш било какве главобоље?

Да имаш главе, образа и главобоље не би о том догађају причао уз заљућену пљескавицу и црни лукац, него би иницирао седницу Владе и прекинуо ту бриселску фарсу. Али, не. Он је, након што је отворио Лесковачку роштиљијаду, рекао новинарима да иде на разговор у Брисел, “јер не види други начин да се решавају проблеми”(4).

Па, Вучићу, пошто ти очигледно видиш све мање када се ради о српским интересима, да не кажем да постајеш слеп код очију, ево шта је други начин у конкретном случају. Ја га видим прилично јасно:

Други начин је да откажеш пут у Брисел и прекинеш сваку комуникацију са својим пријатељем Тачијем, док се Богдан Митровић не пусти из шиптарских казамата и док се не обелодане све тајне оптужнице које злочиначки Тачијев режим, наводно, има. Ако их има да се исте доставе српском тужилаштву и да се процесуирање води пред нашим судовима. Уколико, после свега што си Шиптарима дао, у “преговорима” не можеш да издејствујеш такву ситницу, онда треба да престанеш да се бавиш политиком!

У Бриселу, до сада, није решен ни један једини проблем српском народа на Космету, али их је направљено на стотине. Свака, али буквално свака, бриселска сесија са представницима шиптарске парадржаве Србима на Космету је донела по неки животни, национални, или социјални проблем. Бољитак о коме говори Вучићева медијска мрежа не постоји нигде на терену. Приштина једноставно не спроводи оно на шта се обавеже.

Зато, први корак мора бити прекид било каквог дијалога, док Приштина не испуни буквално све оно на шта се обавезала. Ја знам да су “разговори” са Тачијем уносни за оне који их воде,  али остатку Србије, посебно Србима на Космету, су врло мучни и врло скупи! Прескупи!

И при томе узми у обзир, Вучићу, да је већ свима у Србији јасно одакле ти толико стрпљење за Шиптаре и сва понижења којима нас излажу! Нема то везе са нашом децом…

Ето, то је други начин. А, ако ти се он не свиђа, или мени не верујеш, има и трећи. Замоли господина Звонка Богдана да позове Виктора Орбана и пита га за савет на ту тему. Он изгледа зна како треба решавати ствари у Србији!

_____________________________________

1.  www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/2850927/musutiste-uhapsen-muskarac-iz-grupe-raseljenih-srba.html
2. Исто
3.  www.nspm.rs/hronika/vucic-ici-cu-u-brisel-na-sastanak-sa-tacijem-jer-ne-vidim-drugi-nacin-da-se-resavaju-problemi.html
4. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе