Pohvala Vučiću – čudotvorcu vunenih vremena

Jedan je Aleksandar Vučić. Čudo neviđeno. Idealan spoj svega što treba zemlji i svetu, Novom svetskom poretku i patriotama, običnom čoveku i narodu. I posle Tita – Tito. I posle Tadića – Tadić.

On je nerazumljiv u svojoj genijalnosti, ali svima, nekako, jasan. Neponovljiv u svojoj izuzetnosti, ali svima, nekako, običan. Neprirodan u svojoj „prirodnosti“, ali svima, nekako, prihvatljiv.

U njemu se spajaju Veber i deda Miloje, Rusija i Nemačka, Srbin i Šiptar. Sve što nikada nije bilo, i mislili smo da ne može biti, sa njim je moguće! Od kako je Mojsije razgrnuo more, nijedan narod još nemaše takvog vođu kao Srbi danas.

A birali su ga neprijatelji naši, da nas dokusure. No, prevarili su se. Neće on to, mada je i nas i njih  pustio da verujemo kako upravo to hoće. Poput sfinge, uzvišen i ponosan, stao je ispred njih, neprijatelja naših, spojio prste u tajni znak i pogledao u oči njihove, neprijateljske. I desilo se čudo! Neprijatelji su nam postali prijatelji. Onako, preko noći. Amerikanci su zaboravili sve naše zločine, Nemci su nam oprostili što smo ih nervirali u dva svetska rata, islamski fundamentalisti se odrekli Bosne i Muftije i počeli da nam daju pare…

Sve zbog njega, dabome!

I svi ti, neprijatelji naši vekovni, jurnuli su da nam pomažu i spasavaju nas od nas samih. Jejl je dao Krstića, budućeg Teslu neoliberalizma, a Trilaterala Zoranu Mihajlović, ženu za sve. NATO je svog budućeg sekretara, Fratinija, poslao ovde na privremeni rad, Hrvati nam prepustili državnog tajkuna Todorića da nam zameni Miškovića, Austrijanci pozajmili Guzenbauera, regionalnog eksperta za pranje para preko Hipo-banke, a MMF Stros-Kana da dobrovoljnim radom u Srbiji okaje svoje hotelske grehe…

I sve to džabe, i sve to zbog njega… Vučića!

Jer, oni su sagledavši njegovu suštinu spoznali sve nas. I zaključili – Srbin je promenljiv! Zato je on simbol srpske evolucije i arhetip Srbina budućnosti.

Da, tako, baš kao on, izgledaće svi Srbi kada nam promene svest, napune usta i poklone naočare bez dioptrije. On je primer DANAS da to što sve nas čeka SUTRA nije ništa strašno. Naprotiv! Bićemo uvek mirni i samozadovoljni, nikada nećemo ratovati ali ćemo slaviti samo pobede, odreći ćemo se svega NAŠEG za obećanje da ćemo jednom biti NJIHOVI, a umesto žvakaće gume žvakaćemo jezik.

I zato ćemo sa svima biti prijatelji. Sa Hrvatima ćemo snimati istorijske filmove, sa Šiptarima obavljati medicinske eksperimente, sa Mađarima sejati GMO žitarice po Vojvodini, sve u slozi, sreći i veselju.

Pa, može li biti većeg čuda od toga?! Nikako. I sve to zbog njega… Vučića.

Ali, sem tih velikih, podario nam je Vučić i niz drugih, manje glamuroznih, ali vrlo značajnih čuda.

Zar neko misli da je pretvaranje vlasnika pečenjare u uspešnog direktora Železnice jednostavna stvar? Ili, da bi baš svako mogao i smeo da sedište srpske nacionalne avio-kompanije postavi u Abu Dabi?! Nije, bogami, lako ni one koji po čitavom svetu zidaju samo džamije ubediti da baš u Beogradu dignu grad na vodi.

O efikasnosti oživljavanja političkih mrtvaca da i ne govorim. Ne skakuće li, nakon sastanka sa Vučićem, Vuk Drašković sa medija na medij kao da ima preko trideset, a ne ispod tri posto biračkog tela?! I ne pušta li na nas aveti svojih, po Srbe pogibeljnih, misli i ideja sa još jačim elanom nego nekada, dok je stvarno bio politički živ?!

A tu su i slepi koji politički progledaše slušajući njegov tužno-preteći glas. Koliko je samo odbora DS-a, DSS-a, URS-a i drugih partija kolektivno pohrlilo pod njegovu rastuću harizmu, prosvetljeni vizijom njegove vizije?!

Ali, avaj! Narod ko narod. Neobrazovan i nepoverljiv. Ne ume da razlikuje čudotvorca i vizionara od prevaranta i šićardžije. I zato je obazriv. Podiže obrve, kolači oči i stalno nešto zapitkuje. Te, zašto je Guzenbauer lobirao za nezavisno Kosovo, te što Zorana guši Južni tok, te zbog čega pre svakih izbora na lokalu dolaze SNS-ovci sa džipovima i toljagama, a nekom iz suprotnog tabora napukne lobanja, te ovo, te ono. Prost svet. Ne razume da je to što su nam Šiptari sada dobri susedi, a Nemci prijatelji, mnogo važnije od toga šta piše u ugovoru sa Etihadom i sličnih običnosti.

I nije narod samo nepoverljiv, nego je nekako i nerazuman. Niti razume zašto ne mogu da mu se overe knjižice kada mu je već poslodavac država, niti shvata zašto mu je Todorić korisniji od Miškovića, niti mu se može objasniti kako se može naplaćivati carina na delu sopstvene teritorije. A ne zna ni da ceni ovolika Vučićeva čudesa. Daš im prevoz, sendvič, dnevnicu, a oni kliču mlako i preko volje, pa skupovi liče više na sahrane nego na slavljenje „najuspešnije Vlade u istoriji“ i PPV-čudotvorca.

Zato se on oseća usamljenim i tužnim. I govori o tome narodu svom nerazumnom. Ali, narod samo ćuti i gleda u prazno. A kada je čudotvorac tužan, kada oseća onu samoću „odabranih“, on dobija energiju za nova čudesa. I tako se desilo sledeće čudo. Najnovije. Zanemeli su progovorili.

Nakon svih tih godina ćutanja, nakon toliko objavljenih knjiga u kojima nije ništa natuknuo, ni Legija nije odoleo harizmi Vučića čudotvornog. Progovorio je i to, o slava Oku Svevidećem, baš ono što čudotvorcu treba da ispuni obećanje i reši slučaj. Ničim pritisnut, ništa ne tražeći, rešio je Legija da svoju veliku tajnu podeli sa Radisavljevićem. Sa Veranom Matićem. Sa Srbijom. Tajna je obznanjena, obećanje ispunjeno, slušaj rešen. Ali, nije progovorio samo on. Još četvoro njih obasjala je čudotvorna milost prisećanja i raspričavanja. Neki od njih su iza, neki ispred rešetaka, ali svi kredibilni kao svedoci, nema dileme. I, zamislite, svi govore isto na zadatu temu. Kad je čudo, nek je i čudeso!

Evropa je zanemela od ushićenja i divljenja. Bramerc je počeo da prebrojava koliko bi još Srba osudio da je imao u timu nekog ko tako čudotvorno deluje na svedoke, da kažu šta, kako i kada treba. Kacin je već zatražio da se otkrije politička pozadina svih ubistava, a Vestervele se ponosno prisetio onog zagrljaja na aerodromu u belim košuljama…

Ali, avaj! Narod ko narod. Opet se nešto iščuđava. Ne veruje šta mu se kaže, nego podiže obrve i opet zapitkuje. Te kako to da baš sad progovori, te zašto Radisavljević sada Legiji veruje, kada je svaki njegov raniji iskaz proglašavao za lažan, te otkud da su specijalci prvo krenuli u stan bolesne babe (ko da je sad pa to važno), te kako ovo, te zašto ono…? !

Pusti Srbin, nikad mu nije dobro i nikad mu nije dosta. Zato je čudotvorac opet tužan, usamljen, neshvaćen. A kad je takav opet mu dolaze vizije i čuda se šire oko njega. Eto, tek što je pre neki dan obznanio da nema dokaza da su zločin u Peći 1998 izvršili albanski teroristi, već se javljaju svedoci koji kažu da su taj zločin izvršili operativci srpskih tajnih službi kako bi pridobili javno mnjenje za napad na nedužne Šiptare. Kredibilni svedoci, razume se. Inspirisani Vučićevom vizijom nove Srbije koju će svi voleti i koja neće imati neprijatelja, budući da će sva zla činiti i podmetati sama sebi.

I zato neka Oko Svevideće čuva svog i našeg čudotvorca Vučića i njegove političke legije koje će ognjem i mačem svoje političke čistote pročistiti sve grehove naše prošlosti, dati nam novu svest i novu Zemlju koja će biti kraj svih naših nevolja, nadanja i traganja.

Zemlju u kojoj ćemo svi biti mirni i samozadovoljni. I žvakati sopstveni jezik.

Izvor: CEOPOM-Istina