Rešavanje rebusa

Kada su, svojevremeno, upitali Aliju Izetbegovića koga smatra mogućim političkim naslednikom u SDA izbegao je direktan odgovor, ali je jasno istakao da najvećim političkim potencijalom ove partije smatra Harisa Silajdžića i Rasima Ljajića (tadašnjeg generalnog sekretara SDA Sandžaka). Za prvog je istakao da ga odlikuje izuzetan intelektualni potencijal i energičnost koja ga, istina, povremeno vodi u ishitrene reakcije, ali je tako neophodna u teškim vremenima, a kod ovog drugog nahvalio je strpljenje i upornost u ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

Bilo je zanimljivo da vođa jugoslovenskih muslimana, tom prilikom, nije spomenuo Sulejmana Ugljanina (predsednika SDA Sandžaka) čija je zapaljiva retorika konstantno stvarala tenzije u tom delu Srbije, a očekivane reakcije vlasti na takvo ponašanje status nekakvog političkog progonjenika. Ubrzo je postalo jasno i zašto. Pritisnut odlučnošću Miloševića da ne dozvoli ono što su, kasnije, dosovsci dozovolili Zukorliću, Ugljanin je neko vreme nestao sa političke scene i boravio u Turskoj, a Ljajić je od 1994. godine formirao “Koaliciju Sandžak” i nastavio konstantni politički uspon, stvarajući imidž čoveka koji bi najradije nacionalne opcije zamenio građanskim, ali mu okolnosti to ne dozvoljavaju, jer preti opasnost da bi time izgubio uticaj u bazi gde ga, politički protivnici, već dovoljno prozivaju da zapostavlja muslimansko pitanje.

Ovako lagodno politički pozicioniran Rasim Ljajić je u poziciji da bude poželjan saradnik svima i svakome, počev od onih koji sastavljaju lokalne koalicije, pa do onih koji kreiraju globalne političke procese, što je donekle normalno. Ali, nikako nije normalno što, šta god da uradi, ovaj strpljivi i uporni gospodin koji je, sada, čini mi se jedini čovek koji je sedeo u svim Vladama od onog nesrećnog petog oktobra do danas, koji je potpisao tolika haška izručenja, za čije se okruženje (u bazi) može vezati niz nacionalističkih ispada, nikada nije meta kritičnih analiza.

Prosto je neverovatno kako se bez ikakvih političkih posledica izvukao kada je kao ministar u Vladi Srbije, objavio skandaloznu čitulju svom političkom mentoru Aliji Izetbegoviću, koja počinje rečima “Poslednji selam našem dragom predsedniku…”,  dajući pri tom ne samo jeftino, već svakom razumnijem čoveku uvredljivo, objašnjenje kako je sve to propust njegovog prijatelja, novinara “Dnevnog Avaza” (radi se o gospodinu Seadu Numanoviću) koji je, eto, zanemario činjenicu gde živi i kakvu funkciju Rasim obavlja. Zamislite samo!
Iako je svakome ko se iole bavio politikom bilo jasno da se čitulja temelji na tada proklamovanom stavu da je BiH matična država a Alija Izetbegović predsednik svih muslimana bivše SFRJ, iz koga jasno proizilazi aluzija na teritorijalni integritet Srbije, niko od partnera iz DOS-a nije ozbiljno tražio razjašenje ovakvog teksta čitulje, a ni Rasim Ljajić, niti njegova partija, nikada se nisu zvanično ogradili od ovog teksta.

Takođe je prosto neverovatno koliko se ovaj čovek retko pominje kada se analiziraju katasrofalne posledice činjenja i nečinjenja prethodnih vlada, a posebno odnosi sa Haškim tribunalom za koje je bio direktno zadužen. Sumnjive smrti srpskih pritvorenika i korišćenje manipulacija njihovim medicinskim tretmanom kao delom pritiska na njih, lažni svedoci tužilaštva, marifetluci tribunala da obezbedi finansijska sredstva za postupke odbrane, ostajali su bez njegove ikakve značajnije reakcije, ali je zato isporučivanja potpisivao obilato i grlato, a njegovo demonstrativno napuštanje ovog mesta zbog navodne nespremnosti da se uhapsi general Mladić bio je deo smišljene igre za pritisak na Srbiju i uvod u otvoreno prozivanje Vojislava Koštunice od strane žutih profitera.

Zbog svega navedenog, a ima i nenavedenog, samo za one naivne predstavlja iznenađenje vest da je od prvih petoro uhapšenih zbog nošenja transparenta o žutoj kući (“Rešen rebus, srce, bubreg, pluća, živela žuta kuća”) na fudbalskoj utakmici u Novom Pazaru, čak njih trojica obezbeđivalo predizborne skupove Rasima Ljajića. Neće biti iznenađenje ni ako oni budu mnogo blaže kažnjeni od naših momaka iz “Obraza” koji nisu hteli gejeve i pedofile na beogradskim ulicama. Jer, naši momci su huligani i fašisti, a ovo su samo zabludeli nacionalisti, kojima će Rasim mirno i strpljivo objasniti gde greše, pa će i oni, kad i on (za jedno hiljadu godina) postati građanska opcija. A umeće Rasim i javnosti da objasni kako ti momci nemaju političku težinu, ali da uvek treba voditi računa o složenosti političke situacije na tom prostoru.
I krenuće se dalje…

… a možda je trenutak da se Vlasi dosete i da zaista počne rešavanje rebusa …

Izvor: Vidovdan