Crna Gora je u NATO, predsedniče-premijeru!

„Vlast u Crnoj Gori pobedila je svoj narod pomoću drugih nacionalnih zajednica. Te zajednice redovno joj napominju kako je zahvaljujući njima izborila svoju nezavisnost… s njihovom pomoću promenila je i ime, pismo, jezik, istoriju…”(1)

Matija Bećković

Teško je prenebregnuti reči svakako najumnijeg živućeg Crnogorca, koje podsećaju i opominju, u trenutku kada osioni režim Mila Đukanovića ne vodi već gura svoj narod u nepromišljenu NATO-avanturu zarad očuvanja svojih vlastodržačkih interesa.

Za Srbiju, dan kada se NATO zastava zaviorila na Cetinju, zaklanjajući pogled male Milice Rakić na nebesko prostranstvo srpskih zemalja, od velike je simbolične i istinske važnosti. Ne samo zato što sada na svojim granicama i formalno ima još jednu globalističku batinu više, već pe svega zato što se poslednjih meseci, u par navrata, nedvosmisleno pokazalo da je novoizabrani srpski predsednik, Aleksandar Vučić, pod velikim uticajem crnogorskog apsolutiste i da je za pet godina vlasti njegovog režima Srbija pretvorena u zonu pod punom kontrolom Đukanovićevih krajnje sumnjivih  političkih, finansijskih i poslovnih interesa.

Ono što je pri tome posebno opasno jeste gotovo otvoreno neprijateljski odnos Bosa Đukanovića prema srpskom narodu u ovoj nekada ekološkoj, a sada NATO-državi. Suzbijanje prava na veru, jezik i pismo, otvorena diskriminacija prilikom zapošljavanja samo su neki od oblika šikaniranja populacije koja čak i po falsifikovanom popisu broji trećinu stanovništva. Na sve to Vučićev režim ne samo da ćuti, već svojim izjavama o nikad boljim odnosima sa odnarođenim crnogorskim vlastodršcem, kao i otvorenom podrškom koju mu je pružio u manipulativnim radnjama prilikom neregularnih izbora, direktno pomaže progon sopstvenog naroda.

Nedvosmisleni politički uticaj Đukanovića na našu političku scenu pokazao se ne samo kroz naturanje Edija Rame kao srpskog prijatelja i dovođenja sumnjivih arapskih „investitora“ u Srbiju (on je Včića povezao sa svakim od njih), već i kroz kampanju i organizaciju predsedničkih izbora u Srbiji, koji su održani po crnogorskom modelu upravljanja tzv. „sigurnim glasovima“, koji podrazumeva destimulaciju visoke izlaznosti sopstvenog naroda, disciplinovanje birača strahom i obavezne glasove manjinskih nacionalnih zajednica čija se izlaznost, pak, dodatno stimuliše. Sve to imali smo ovoga puta u Srbiji, gde su manjinske zajednice listom glasale za Vučića.

Otuda, postoji realna opasnost, da novoizabrani srpski predsednik, uhvaćen balkanskom hidrom Mila Đukanovića, primeni i neke druge „crnogorske modele“, odnosno „rešenja“ za cementiranje svoje vlasti, poput ovog o članstvu u NATO. Pritisci u tom smeru već su otpočeli, jer dok su još Milo i njegovih 46 glasačkih šrafova proslavljali svoju „istorijsku odluku“ u Srbiji su se oglasila dična imena poput Vuka Draškovića, Dragana Šutanovca i samozvanog vojnog analitičara Aleksandra Radića, da njima čestitaju a nama poruče da nam sada nema drugog puta do u NATO. Nema sumnje, uskoro će se oglasiti i ostali NATO lobisti. Puna ih je Srbija! A dobro se i plaća.

Ali, ne slušaj ih Vučiću, premijer-predsedniče. Bolje oslušni umnog  Matiju koji na gore nevedene reči dodade:

„Rekli su da Montenegro nije ratovala i da nije bombardovana. I to je istina. Ratovala je i bombardovana je srpska Crna Gora. Držeći taj trend, ostalo je još samo da promene pol“

Narod će to umeti da ceni. A, znamo, ti vrlo držiš do svog naroda. Ako ništa, a ono zato što smo za tvojih pet godina četri puta izlazili na izbore. Zna se i to da bar dva puta dnevno osluškuješ javno mnjenje. I zato, distanciraj se na vreme od Đukanovića, biće bolje i za tebe i za sve nas. Jer, Milo je prešao prag posle koga nema povratka, ti još nisi. Još imaš šanse…

______________________

(1) rs.sputniknews.com/politika/201704291110984897-beckovic-crna-gora-reagovanje-/

Izvor: Fond Strateške Kulture