Bankarski sistem Novorusije

Osim zastave, grba i himne u atribut svake suverene države spada i sopstvena valuta, kao i sopstveni bankarski sistem koji emituje tu valutu. Odmah pošto je 12.maja objavljeno da su formirane Donjecka (DNR), kao i Luganska Narodna Republika (LNR), rukovodioci samoproglašenih republika  su počeli da se bave formiranjem sopstvenog monetarno-kreditnog i finansijskog sistema.

Finansijsko-bankarska blokada Novorusije

Prva tri meseca postojanja DNR i LNR te dve republike su nastavile da koriste ukrajinsku valutu – grivnu, mada je u republikama u opticaju široko korišćena i ruska rublja. Prema podacima Nacionalne banke Ukrajine (NBU), u Luganskoj i Donjeckoj oblasti početkom maja je radilo 694, odnosno 1590 ekspozitura ukrajinskih banaka. Međutim, već se kroz ceo april o.g. moglo primetiti konstantno oticanje sredstava sa bankarskih depozita u Donjeckoj, Luganskoj i Harkovskoj oblasti. Tamo je obim depozita smanjen za 4,6%, 4,4% odnosno 4,0%.

Sredinom maja je NBU, pozivajući se na potrebu da zaštiti svoje radnike privremeno obustavila rad svojih ekspozitura u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, obustavljeni su i međubankarski  obračuni, prekinuto je dopunjavanje ukrajinskih banaka  gotovinom. To je odmah dovelo do socijalne napregnutosti i u krupnim preduzećima tog regiona stvorilo probleme. Rad ekspozitura NBU je u navedenim oblastima nastavljen posle dva dana. Niz komercijalnih banaka je, ne čekajući na naloge NBU, i u maju i junu nastavio da smanjuje svoje operacije. Jedan od razloga za tu razboritost   bankara je  bila činjenica da su se banke plašile da mogu biti optužene za „finansiranje terorizma“ i sankcija te iste NBU.

U drugoj polovini juna   je u Donjeckoj i Luganskoj oblasti blokiran rad trezora Ukrajine, po odluci koju su usaglasili Ministarstvo finansija Ukrajine i NBU. Tako je paralisan i rad organizacija na budžetu, prekinuta   je isplata penzija i socijalnih primanja stanovnika regiona. Između ostalog, u te dve oblasti ima oko 1,2 miliona penzionera  U regionu je počela da se oseća humanitarna katastrofa, jer je Kijev  socijalno nezaštićene grupe stanovništva pustio niz vodu. Istina, bilo je banaka u regionu koje su nastavile da rade, što je unekoliko ublažilo snagu problema. Oni penzioneri koji su imali bankarske kartice su još i mogli da preuzmu svoje penzije. Značajno je da je bilo budžetskih ustanova i organizacija koje su, kako bi mogle da nastave svoje finansiranje, morale   da  kod banaka dižu kredite.

8.avgusta je napravljen još jedan korak kada je NBU blokirala rad ukrajinskih banaka koje su ostale u Donjeckoj i  Luganskoj Narodnoj Republici. U odluci NBU je rečeno: „Banke Ukrajine privremeno obustavljaju sve finansijske operacije u naseljenim mestima koje ne kontrolišu ukrajinske vlasti“. Dok se situacija ne reši  NBU je preporučila finansijskim institucijama da usluge klijentima daju preko mobilnog opsluživanja. Istovremeno je Narodna banka obavezala i „Ukrajinske pošte“  i ostale nebankarske ustanove da na teritorijama koje ukrajinske vlasti ne kontrolišu obustave finansijske operacije, između ostalog prijem i izdavanje novčanih sredstava.  Spisak teritorija je bankama  svakodnevno slat iz generalnog deparatmana za regulisanje prometa novca.

Čak i oni koji su posedovali kartice nisu mogli da dižu novac ni u bankomatima, kojih je i tako bilo ostalo vrlo malo. Bilo je mnogo stanovnika kojima je bio onemogućen čak i prijem doznaka  iz drugih regiona Ukrajine i iz Rusije.

Formiranje bankarskog sistema Novorusije

Sve te odluke Ministarstva finansija Ukrajine i Narodne banke Ukrajine  nisu mogle a da ne aktiviraju napore  Donjecke NR, kao i Luganske NR da formiraju svoj poreski, finansijski i monetarno-kreditni sistem. Obe republike su u oktobru oformile specijalna nadleštva za oporezivanje i odredile vrste dažbina i način na koji će fizička i pravna lica da ih plaćaju. Međutim, da bi se dažbine plaćale, neophodno je da postoji i bankarski sistem. Posebno  za pravna lica. Skoro istovremeno je doneta i odluka o formiranju svojih centralnih banaka. U DNR je početkom oktobra ustanovljena i Centralna republička banka (CRB).

Pri donošenju odluka o formiranju CRB premijer DNR Aleksandar Zaharčenko je saopštio sledeće detalje koji se odnose na valutu kojom će se DNR koristiti:

1.    U ne tako bliskoj budućnosti DNR može da pređe na sopstvenu valutu, čiju će osnovu činiti ugalj i metali.

2.    U najbližoj budućnosti DNR nije spremna za uvođenje svoje valute i zato će koristiti i grivnu i rusku rublju.

3.    U toku 3 – 4 meseca DNR računa da će potpuno ukinuti korišćenje grivne i preći na većinsko korišćenje rublje.

4.    U nešto daljoj perspektivi planira se prelazak na isključivo korišćenje ruske rublje.

Svoj rad CRB je počeo sredinom prošlog meseca. Pojavio se veliki problem kadrova. Na zvaničnom sajtu Donjecke Narodne Republike bila je postavljena objava da se pozivaju lica koja imaju iskustvo u radu  u bankama za rad u CRB. Centralna banka je već otvorila ekspoziture u Donjecku i u 10 gradova. Lica koja plaćaju porez (registrovana pravna lica)  treba da otvore  u njima račune. Preduzeća treba da prva plaćanja izvrše do kraja novembra o.g.

Ministarstvo finansija DNR je predložilo da se registruju i preregistruju preduzeća i organizacije Republike. Između ostalog, i banke. Odatle može da se zaključi  da bankarski sistem DNR neće da se ograniči samo na centralnu banku, već pretpostavlja  i postojanje drugih banaka. Za sada postoji već takva jedna banka.  To je Ošadbank. Početkom novembra u Donjecku je već bilo otvoreno 109 ekspozitura te banke preko  kojih stanovnici grada mogu da plaćaju komunalne usluge. Ali za sada operacije te banke ne izlaze izvan granica grada.

Izlazak banaka Novorusije u međunarodnu arenu

Postavlja se pitanje da li donjecke banke mogu da idu izvan granica Republike, da li preko njih mogu da se obavljaju međunarodni obračuni i plaćanja?  Većina stručnjaka na to pitanje odgovara „ne mogu“ , jer je Republika u međunarodnoj izolaciji. Odatle sledi zaključak da banke drugih zemalja, plašeći se sankcija Zapada, teško da će rizikovati da donjeckim bankama otvaraju korespodentne račune i da sa njima posluju na drugi način.

Ipak, prvo, ne boje se baš sve banke drugih zemalja takvih sankcija. Dovoljno je da se setimo komercijalne banke „Rusija“ kojoj je Zapad objavio sankcije još u martu 2014. Danas ta banka radi isključivo unutar Ruske Federacije. Donjecke banke bi mirno mogle da sarađuju sa bankom  „Rusija“ u onom delu koji se odnosi na obračun organizacija i preduzeća te dve države. Osim „Rusije“ ima još dosta banaka koje rade samo u granicama Ruske Federacije.

Drugo, za donjecke banke se u toku leta pojavio prolaz koji one mogu i treba da koriste. 27.06.o.g. predsednik Južne Osetije Leonid Tibilov je potpisao ukaz o priznanju nezavisnosti DNR. Na taj događaj je malo ko obratio pažnju. A trebalo je. Jer tu može da se napravi lanac za vršenje obračuna. DNR je priznala Južna Osetija, Južnu Osetiju su priznali Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela i Ruvalu. Ja tu misao dalje neću da razvijam, a donjecki bankari mogu taj lančić da koriste za izlaz iz međunarodne izolacije.

Novoruska valuta

Donjecke banke mogu da koriste iskustvo Aphazije, Južne Osetije, Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR). Poznato je da je PMR formirala bankarski sistem koji se oslanja na sopstvenu novčanu jedinicu – pridnjestrovsku rublju. Ali Abhzija i Južna Osetija, pošto su objavile da formiraju sopstvene bankarske sisteme koriste isključivo rusku rublju.

Novorusiji bi više odgovarala druga varijanta. O tome govore i rukovodioci DNR i LNR, koristeći termine „integracija u ruski bankarski sistem“, „integracija u prostor rublje“. Ta varijanta ima ceo niz prednosti. Želim samo da skrenem pažnju na glavni argument političke prirode. Suštinu tog argumenta je tačno formulisao kazahstanski javni radnik i biznismen, pobornik što tešnje integracije Rusije i Kazahstana, Ermek Tajčibekov: „Ako mi zaista iskreno želimo da idemo putem brisanja granica i spajanja Novorusije i Rusije, u tom slučaju ne treba da se trudimo da se odvojimo ni od Ukraine, ni od Rusije, tako što ćemo formirati svoju valutu, tj. imati sve svoje. Umesto toga treba da pravimo korake koji će dovesti da se kod posmatrača sa strane stvori osećaj da uopšte nema nikakve posebne i  principijelne razlike između Rostova i Donjecka, između Voronježa i Luganska. I tamo, i ovde je Rusija. I onda će vremenom donošenje upravljačke odluke Kremlja o vraćanju Novorusije u sastav Rusije postati samo formalni, birokratski čin.“

Izvor: Fond Strateške Kulture