Leonid Ivašov – Erdogan je samo oruđe

U razgovoru s generalom Leonidom Grigorjevičem Ivašovom – stručnjakom za geopolitiku i međunarodne odnose – dotakli smo se niza aktuelnih pitanja koja su se pojavila u vezi s najnovijim događajima: pogibijom ruskog pilota kojeg je oborilo tursko RV i pogoršavanjem rusko-turskih odnosa. Bilo je reči i o eventualnom daljem scenariju razvoja situacije u svetu.

Leonide Grigorjeviču, posle našeg susreta prošle su samo dve nedelje, ali se situacija u svetu veoma ozbiljno promenila. Prvo pitanje je u vezi s tim: da li je uopšte moguće voditi određenu politiku u svetu koji se tako brzo menja? I da li na bilo koji način možemo da utičemo na ove procese ili je politika posao samo stručnjaka: diplomata i ljudi na vlasti?

— Pre svega, to treba da bude ujednačena i dosledna politika – upravo takvu politiku Rusija vodi poslednjih godina. Prvi pravac je formiranje nove strukture sveta: Evroazijski savez, Šangajska organizacija i grupa zemalja BRIKS. Ovu politiku treba nastaviti, samo što je treba aktivnije sprovoditi.

Kao drugo, Rusija danas treba da pojača svoje napore na očuvanju međunarodno-pravnih mera, posebno sistema međunarodne bezbednosti, da se vraća u pravno polje, u realnu politiku, i ne samo tako što ćemo učestvovati u bombardovanju terorističkh organizacija, već treba i da održavamo međunarodne konferencije o budućem uređenju sveta.

Treći pravac jeste propagiranje naših duhovnih vrednosti i u politici, i u ekonomiji, i u svetskoj zajednici u celini. Treba da osuđujemo ono što čini Zapad (ima već mnogo činjenica) i da pre svega propagiramo pravoslavno-slovenske i u celini ruske kulturno-civilizacijske vrednosti, da popravljamo unutrašnje stanje ruske države i društva.

I poslednja stvar jeste jačanje oružanih snaga. Napokon smo postali svesni da nemamo samo prijatelje, već i konkurente, imamo i protivnike, imamo i otvorenih neprijatelja. Zato treba da ojačamo pozadinu – nacionalnu bezbednost i oružane snage.

I to nije stvar samo političara i diplomata. Obični ljudi takođe treba da budu angažovani u ovom procesu. Kako? Treba da podržavaju pozitivne korake i aktivnosti koje Rusija sprovodi na međunodnoj sceni; treba da zaustavljaju one koji se zalažu protiv ovakve politike, posebno liberale. Ponegde je moguće vršiti pritisak na naše strukture vlasti ako politika koju sprovode ne odgovara interesima društva. Treba aktivno nastupati: organizovati manifestacije i mitinge protiv politike koja breme sankcija prebacuje na pleća običnih ljudi, a pritom ne dira oligarhat, visoke činovnike koji su često vrlo imućni. I naravno, treba prenositi mišljenje naroda organima vlasti i predsedniku kako bi bili upoznati sa raspoloženjima u društvu.

Posle incidenta s ruskim avionom koji je izdajnički oborilo tursko RV naglo su se pogoršali odnosi između Rusije i Turske. Da li biste mogli da date ocenu ponašanja Turske, Evrope i SAD u ovoj situaciji? I kome ide na ruku takvo stanje stvari?

— Treba imati na umu da iza dejstava predsednika Erdogana stoje druge strukture, koje pokušavaju da izgrade i sačuvaju svetski poredak koji njima odgovara. Gospodin Erdogan je samo instrument u rukama većih sila.

Da li imate u vidu SAD?

— Navikli smo da za sve krivimo SAD i politiku koju sprovodi predsednik ove zemlje. Međutim, predsednik SAD nije figura koja deluje samostalno. U datoj konkretnoj situaciji predsednik Obama Turskoj nije dao „signal“ da deluje protiv naših aviona. Ali postoje moćne strukture finansijskog kapitala u senci koje pokušavaju da vladaju svetom.

Rusija treba pažljivo da bira saveznike, da traži prave drugove – pre svega po duhovnom zajedništvu. Imajući u vidu i lekcije koje nam je dala istorija. Da traži one koji nas ni ranije nisu izdavali; da zna ko je uvek bio naš protivnik iako bi se ponekad našao među našim drugovima. Još je Petar I govorio da ne veruje Turcima i cela istorija tursko-ruskih odnosa pokazuje: uvek smo bili protivnici, neprijatelji. Setimo se samo koliko je Rusija ratova vodila s Turskom i kako su bili teški i krvavi. I dan-danas Erdogan i njegova klika čine sve što je moguće kako bi naškodili Rusiji, kako bi negde oštetili naše nacionalne interese i oslabili ili sveli na nulu naš uticaj. A mi smo ga iznenada svrstali u prijatelje!

Želeo bih da antiturske mere koje je vlada donela ne budu kratkoročnog karaktera. Ako sad uvedemo sankcije, a sutra ih ukinemo, u svetu će prestati da nas poštuju.

Ono što se dešava na Bliskom istoku jeste rezultat politike SAD i evropskih zemalja, a Turska je član zapadnog društva. Tako da svu odgovornost za trenutno stanje stvari u svetu danas snose elite SAD i Evrope.

Turska Evropu ucenjuje izbeglicama. Ali sami Evropljani su učestvovali u rušenju «kuća» bliskoistočnih naroda. Oni su krivi za nastanak ovog monstruma – terorističke države; oni su podržavali agresivni duh Turske. I mi ne treba da obraćamo pažnju na ono što se priča na Zapadu. I ne treba da imamo puno poverenje u njih. Iako možemo da sarađujemo – s Francuzima i s Nemcima.

Svet se danas kardinalno menja i Rusija se usrdno trudi na poboljšanju svetskog ekonomskog i političkog sveta i pokreće mnoge pozitivne procese. Ali se globalni oligarhat plaši ovih promena i u borbu protiv njih uključuje različite snage: čas ukrajinske nacionaliste, a čas, evo sad, Tursku.

Šta se može očekivati u budućnosti? Ne isključujem mogućnost da Turska napadne Siriju.

Ali treba da shvatimo glavnu stvar: snažne države ljudi ne samo da se plaše, već je i poštuju. Pre svega treba da budemo duhovno jaki; ali treba da budemo i snažna država s odgovarajućom vojskom.

Nedavno su poslanici Državne dume predložili turskim vlastima da kao gest dobre volje vrate konstantinopoljsku Svetu Sofiju pravoslavcima.

— Da vrate Svetu Sofiju pravoslavcima? To je samo pi-ar i ništa više. Danas to nije moguće.

Može se sanjati o povratku Konstantinopolja pravoslavcima, mogu se praviti projekti za slučaj da Turska počne da se zahuktava – a ova varijanta je verovatna. Međutim, treba imati u vidu da nam tako važnu geopolitičku i stratešku tačku kao što je Konstantinopolj, Zapad neće dati dok je jak. Između ostalog, Englezi i Francuzi su nam još u Prvom svetskom ratu obećali Konstantinopolj i moreuze. Ne, zasad je još rano uključivati ovaj projekat u realnu politiku.

Sveti Kozma Etolski i Pajsije Svetogorac su govorili o tome da je moguće izbijanje rata između Rusije i Turske, koji će zatim dovesti do globalnog rata. Mnogi pravoslavci se veoma ozbiljno odnose prema predskazanjima ovih vrlo poštovanih svetaca. Šta možete reći ovim povodom? Da li je zaista moguć rat Rusije i Turske? Do čega to može dovesti? Šta će biti sa svetom u budućnosti?

— Rat žele određene snage u Americi i Evropi – to su bankarski kapital, naftni i vojno-industrijski kompleksi. Oni žele rat, zato što na ratovima zarađuju ogromnu dobit. Ali vidimo: Obama nije „potapšao po ramenu“ Erdogana zbog našeg aviona, i Turska nije dobila podršku NATO-a. Evropa je izgubila volju za život, ali se plaši rata i shvata: ako započne klanica između Rusije i Zapada, glavna ratna dejstva će se odvijati u Evropi. Mislim da danas još uvek nema reči o ratu. Možda će biti provokacija, ali velikog sukoba ne bi trebalo da bude. Jer, sukob s Turskom će uvući NATO (pri čemu on ne želi da ratuje) da započne dejstva protiv Rusije. Kakva će ona biti? Ne mislim da će biti većih razmera ako ih bude bilo.

Zato ću ponoviti: treba da budemo jaki, to je kao prvo, a kao drugo, treba da budemo elastični u vojnoj diplomatiji.

Da li se sad zaista vodi rat protiv terorizma ili sve vodi ka raspravljanju odnosa između Rusije i Zapada, a IDIL, Turska i Sirija se koriste samo kao pioni u šahu?

— Terorizam nije samostalna pojava, već je veštački stvoren instrumentarijum kako bi se pre svega uništila islamska civilizacija, isto kao što se u Ukrajini i na Balkanu uništava pravoslavno-slovenska civilizacija. Danas se odvija sukob svetskih civilizacija. O tome smo govorili u svom prvom razgovoru. Svet je već podeljen: postoji zapadna civilizacija, postoji koalicija nezapadnih civilizcija – ona je još uvek slabo formirana, ali se već suprotstavlja zapadnoj. A unutar zapadne civilizacije se jasno izdvaja anglosaksonski prostor i romansko-nemački – kontinentalna Evropa. U njihovim odnosima nije sve baš tako glatko, o čemu svedoči sednica Saveta NATO-a.

Izvor: Pravoslavie.ru, Borba za veru