Dug Hristu

Kada vidite da oni koji odlučuju ili to mogu pričaju samo o problemima sa kojim se susreću, kada shvatite da ni za jedan problem nemaju rešenje već samo nalaze krivca u prošlosti, znajte da sa njima nema budućnosti. Onaj ko želi, može da stvori bolju budućnost. Takav prošlost i trenutno stanje vidi samo kao polaznu tačku sa koje će krenuti. Na tu polaznu tačku se više ne vraća ide napred a ono loše ostaje sve dalje i dalje iza njega. Kada se pojavi pravi vođa neće morati da nas rečima ubeđuje u to jednostavno svakog dana će se videti jasan napredak koji će biti neoboriv dokaz da je on taj koga smo čekali.

Neće mu biti potrebni marketing timovi, pristrasnost medija, pomoć svih srpskih neprijatelja, gomila poltrona koja će lagati i njega i nas. Ništa od toga sigurno neće biti potrebno, dela će govoriti sama za sebe jer pravim delima marketing ne treba. Upravo onako kako su ta ista dela govorila za sve one kojima je Hrist bio u srcu: svete Nemanjiće, cara Lazara, Njegoša, vladiku Nikolaja, patrijarha Pavla…

Ne možemo govoriti o uspesima a povećavati nezaposlenost, narušavati školstvo a očekivati napredak, smanjivati plate i penzije a očekivati povećanje proizvodnje, uništavati vojsku i policiju a računati na stabilnost i sigurnost, otuđiti se od vere a očekivati spas od Gospoda. Moramo prestati da se ponašamo kao Alisa u zemlji čuda i prepoznati sa koje se strane ogledala nalazimo. Tada nam neće biti problem da postanemo svesni činjenice da nije uspeh to što strance stimulišemo da nas koriste kao jeftinu radnu snagu. Biće nam kristalno jasno šta postižemo dajući im naše prirodne resurse da bi ih oni plasirali dalje umesto nas i da bi umesto da stvaramo ozbiljne institucije i bogatu naciju stvarali neke nove bogate pojedince u razorenoj Otadžbini. Ono što je u toj nesreći još tužnije, ti pojedinci sve češće i nisu Srbi.

Tako je danas ali nije uvek bilo tako. Onda kada srpskom dušom preovlada pravoslavlje Srbin više ne pravi greške. Tada ga duša nepogrešivo vodi pravim putem. Srbin se tada ne odriče svojih teritorija, svoje svetinje, svog naroda, svoje Otadžbine, svoje vere. Kada se duša napuni verom nema više ničega što je nemoguće. Tada je nemoguće samo takvu dušu usmeriti na stranputicu, bez obzira na sva prerušavanja i trikove zapada. Ne postoje više prepreke ili nešto što će nas naterati da se ne usudimo da branimo svoje, da potomcima ostavimo slobodu i sreću.

Takvom srbinu onom pravom svetosavcu niko ne može oduzeti bilo šta, a pogotovo slobodu i Otadžbinu. Kada to ponovo učinimo sa svojim srcima i dušom, uspemo zauvek da se otrgnemo od zapadnih laži i vratimo istinskim pravoslavnim vrednostima vratićemo i ponos i čast i sreću i okupirane srpske teritorije i opet Otadžbinu učiniti ponosnom. Tada možemo ponovo očekivati i onu neizmernu pomoć Gospoda, koji je uvek i na najmanju iskrenost svog stada davao neuporedivo više blagoslova. Nemojmo nikad zaboraviti šta sve dugujemo Hristu. Moramo duboko u sebi urezati sledeće:

„Dobro je tvoje pitanje. Englezi se često bave pitanjem: šta Englezi duguju Hristu? I odgovaraju jednim dugim spiskom dobara primljenih od Hrista. Sada ti pitaš za svoj narod: šta Srbi duguju Hristu? Zaista ti kažem: više nego Englezi. Jer Englezi duguju ponešto i starome Rimu, dok Srbi za sve i sva duguju isključivo Hristu.

Pre svega Srbi duguju Hristu sve svoje najveće ljude. Samo sveti ljudi i svete žene kod Srba su se uzdigli do veličine, koja se vidi iz dalekih vremena i pokolenja. A svetost je od Hrista Gospoda; od Njegove svete vere. Kad bi se reklo, da Srbi duguju Hristu samo svetoga Savu, duhovnoga kneza i krmanoša života srpskoga naroda do danas, pa bi dug bio neisplativ. A Sveti Sava nije usamljena zvezda, osvetljena Suncem Hristom; oko Save stoji ceo roj sjajnih zvezda, sjajnih svetitelja srpskih.

Još Srbi duguju Hristu osnovna načela života i vladanja. Duguju Mu veru u jednoga živoga Boga, u sud Božiji, u Promisao, u pravdu i milost Božiju, u besmrtni život na nebesima. Hristu duguju i razumevanje prirode ne kroz prirodu nego kroz Boga; i razumevanje sudbe ljudi i naroda ne kroz materijalne uzroke nego kroz moralne i duhovne. Jednom rečju: svu istinu o ovome i onome svetu Srbi duguju Hristu. A u pogledu vladanja sve duguju Hristovoj nauci. Poštenje, uzdržljivost, čednost, bratoljublje, smernost, milostivost, miroljubivost, trudoljublje, vedrina duha, hrabrost u odbrani pravde, požrtvovanje, i sve ostale uzvišene vrline duše – sve je došlo Srbima od vere Hristove.

Još Srbi duguju Hristu blage i krasne običaje svoje. Svi ti običaji su u suštini i po simbolici jevanđelski. Jer ti običaji nisu samo nakit života no pravi i glavni moralno-zakonski poredak, koji čuva život naroda srpskog od raspadanja, zbrke i truleži.

Još Srbi duguju Hristu nadahnuće za umetničke izraze svoje duše i svojih ideala u pesmama, poslovicama, pričama, u tvorevinama uma svoga i ruku svojih. 

Još Srbi duguju Hristu epopeju svoga prvoga carstva, i epopeju robovanja, i epopeju oslobođenja. To jest duguju prve i potonje države svoje, mudrost u stvaranju država, herojsku trpeljivost i vizionarsko nadanje u vreme robovanja, kao i junačku izdrživost i požrtvovanje u vreme oslobođenja.

Jesam li sve pobrojao? Ni iz daleka. Tek sam počeo spisak srpskih dugovanja Hristu. No, mislim, dao sam ti putokaz, po kome ćeš i sam moći računati ostala dugovanja naroda tvoga Hristu Spasitelju. Pa kad budeš uspeo da pobrojiš sva srpska dugovanja Hristu, onda okreni listu i pobroj sva Hristova potraživanja od Srba. Misli i pitaj se: šta Hristos traži od Srba?

Mir ti i radost od Gospoda.“

                          Sveti Nikolaj Srpski   (Kapetanu Petru J. koji pita: Šta Srbi duguju Hristu )

Zbog svog kukavičluka godinama su nas udaljavali od svetosavlja a onda kada je zapad procenio da smo i dovoljno daleko pre nego što smo stigli da se osvestimo i vratimo veri krenuli su na nas. Znajući da nam ne mogu ništa onda kada smo verni sebi, precima i Bogu, odredili su kada je pravi momenat. Očekujući da kada se i osvestimo i vratimo pravom putu dušu će nam toliko već isprljati da nam Gospod to neće moći oprostiti.

Ohrabrena zapadna satana je krenula u svoj vekovni plan, u ispunjenje svog zadatka do konačnog uništenja pravoslavlja. Da bi u tome uspela da bi nestali pravoverni neophodno je uništiti i Srbiju i Rusiju. Na tom putu zla koji vodi zapadne dušmane,  na putu uništenja pravoslavlja svetosavci su uvek prvi. Znaju da kada uspeju da slome Srpski narod mogu da krenu i u završnu fazu koja se može najbolje sagledati kroz poslednje reči nacističkog komadanta Luftwaffe Hermana Geringa, koje je izgovorio na suđenju u Ninbergu:

„Mi nismo uspeli, ali vi koji će te nas naslediti u našim idejama i ciljevima, mislim na zemlje zapadnog sveta a pre svega na Ameriku i Englesku… Morate svom snagom i odlučnošću da uništite glavnog neprijatelja zapadnih vrednosti življenja… morate da uništite Rusiju.“

Upravo mogućnost stvaranja pravovernog poretka kroz nastajanje „Trećeg Rima“. Ono što svakom iskrenom i pravoslavnom srcu daje nadu u pravdu je ono što zapadnu satanu čini posebno nervoznom. Sećajući se Geringovih reči primećujemo da nije slučajno što zapadni Novi Svetski Poredak sve češće nazivaju i Četvrtim Rajhom.

Smemo li zaboraviti ili zaobići činjenicu da je večina nacističkih naučnika na čelu sa Vernerom Fon Braunom tvorcem nacističkog raketnog programa sredinom pedesetih godina sedela u udobnim foteljama CIE. Istraga o atentatu na Džona Kenedija, verovatno jedinog predsednika Amerike koji je pokušavao da kormilo ostrašćenog titanika preusmeri dovodile su najčešće do povezanosti atentatora sa neonacistima i CIOm. Činjenice da je Džordž Buš pripadnik tajnog udruženja (Skull and bones) inaće nemačke crnomagijske sekte … Ovo vodi samo u jednom pravcu možda je nacistička tvorevina Nemačka izgubila rat, ali nacisti nisu bili samo Nemci i oni su samo promenili način delovanja.

Sve to nam jasno govori da je zapadni brod  jasno zacrtao maršutu  pitanje je samo momenta kada će putnici tog broda shvatiti da su na titaniku. Srbija nema šta da traži u toj neljudskoj tvorevini. Ne možemo sebe zavaravati da će nam neko poslati čamac za spasavanje kad titanik počne da tone. Pravoslavni su oduvek u čamcu spasa. Taj čamac nije velik i blještav poput titanika ali zato nikad neće potonuti. Svetosavac zna da ako želi budućnost ne sme napustiti Hristov brod. Svesni smo da je protiv zapadne satane neophodna i Božja pomoć. Nastavimo zato da živimo sa Hristom u srcu, trudimo se da nam dela budu takva da i zaslužimo pomoć Gospoda.

Izvor: Fond Strateške Kulture