Stoilković intervju – Makedoniji preti „ukrajinski scenario“

Politička kriza u Makedoniji, otišla je toliko daleko, da je možemo porediti sa „ukrajinskim scenarijom“, ili kao uvođenje međunarodnog protektorata u Makedoniji, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti lider Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u makedonskom sobranju Ivan Stoilković.

Poslednjih nekoliko godina mi u Makedoniji skoro svaki dan imamo neki mini-protest protiv vlade za šta se bira svaka prilika. Mi živimo u situaciji stalnog puča. Opasnost je u tome, što situacija u zemlji postaje sve oštrija. Jer kada imate mnogo manjih protesta, oni mogu da se spoje i da se pretvore u jedan veliki. I ako se to ne zaustavi, biće samo dva izlaza — ili „ukrajinski scenario“ (podrazumeva nasilno osvajanje vlasti), a drugi — uvođenje međunarodnog protektorata u Makedoniji (slične ideje već su vidljive u javnom prostoru Makedonije među albanskim političarima)“, — rekao je Stoilković.

„Ja razumem da je sada u to teško poverovati, sunce sija i restorani u Skoplju su puni ljudi, ali tačno u 18:00 (početak opozicionih akcija u Skoplju) vampiri izlaze na ulicu. Znate, ja sam, takođe, bio u Kijevu uoči Majdana, i ništa, naizgled, nije nagoveštavalo događaje koji su posle usledili“, — rekao je lider najjače srpske stranke u Makedoniji.

Po njegovoj proceni, „proces obojene revolucije u Makedoniji, pretvorio se u neku vrstu hibridnog rata protiv naše zemlje, i mi sada vidimo njenu radikalizaciju“.

Prema rečima Stoilkovića, ovakva politika predstavlja opasnost po interese srpske zajednice u Makedoniji, a za dešavanja u Skoplju i protestima krivi su zapadni politički krugovi, „koji žele da završe proces na Balkanu“.

„Ako Makedonija bude podeljena kao jedinstvena zemlja, to će rešiti deo problema na Balkanu. Problem Albanaca će biti rešen. Postoji još jedan razlog takođe koji nije ovde  (u Makedoniji) — oni žele da zadovolje zahtev Grčke da se promeni ime Makedonije“ — rekao je Stoilković.

Grčka iz više razloga ne priznaje sadašnji naziv Makedonije. Prvo, 1913. godine, deo Makedonije ušlo je u sastav Grčke, a sada ona strahuje od teritorijalnih potraživanja od strane Makedonije. Drugo, posle Drugog svetskog rata, Grčka je iz zemlje proterala oko 200 hiljada Makedonaca i sada se plaši tužbe za naknadu štete. Konačno, sećanje na carstvo, koje je stvorio Aleksandar Veliki, je važna komponenta grčkog identiteta. Priznajući Makedoniju, Grci onda neće imati pravo na taj deo svoje istorije. U međuvremenu, uprkos svojoj očiglednoj neozbiljnosti, ovaj problem ometa integraciju Makedonije u strukture EU i NATO.

Prema makedonskoj politici, poslednja šansa za spas Makedonije ostaje održavanje vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 5. jun  — sada opozicija zahteva da se oni ne održe.

„Ako je čovek bolestan, on ide kod lekara. Ako u demokratiji postoji neki problem, rešava se na izborima…  Ako odložimo izbore, Makedonija definitivno postaje protektorat kao na primer tzv. Kosovo. Ako je na tzv. Kosovu međunarodni protektorat bio zasnovan na rezoluciji 1244, onda će se ovde zasnivati na nekim tajnim sporazumima. Jer, na Balkanu je sve moguće“ — upozorava Stoilković.

„To što naše političare pozivaju na međupartijske pregovore u Beč, već liči na međunarodni protektorat… Nema nikakvog pravnog osnova za to da izbori budu odloženi, osim u vandrednim slučajevima. Dakle, ako strane ambasade primoravaju predsednika da odloži izbore, to se već može smatrati međunarodnim protektoratom“ — rekao je lider Demokratske partije Srba u Makedoniji. Stoilković je takođe naglasio da njegova stranka ne podržava u ovom sukobu ni vlast, ni opoziciju, a nalazi se između dvije vatre. On je takođe potvrdio spremnost Demokratske partije Srba u Makedoniji da učestvuje na parlamentarnim izborima 5. juna.

U Beču 22. aprila trebali su da počnu pregovori između četiri vodeće makedonske stranke. Partije iz vladajuće koalicije su bile spremne da dođu na pregovore, ali je u poslednjem trenutku sastanak osujećen zbog iznenadnih uslovljavanja opozicionog SDSM — stranke koja je još pre pregovora zahtevala da predsednik države povuče odluku o amnestiji za 56 političara i otkaže već prevremene parlamentarne izbore  već zakazane za 5. jun. Umjesto toga, u Skoplju se održavaju redovne demonstracije kako za, tako i protiv sadašnje vlasti, koji samo čudom nisu prerasle u sukobe.

Izvor: RIA Novosti, Princip