Agenda 2030 i crnogorski opozicioni kolac… i konopac…

Kad čovek pregladni, osećaj je mnogima poznat.

Isprva si gladan, pa si baš gladan, pa bi onda vola pojeo, a ako hrane nema iz bilo kojih razloga, čovek naposletku pregladni.

I više onaj ko pregladni može da izdrži dalje bez hrane negoli što gladan čovek može bez nervoze koja se uvek sljubi uz prazan želudac.

Rekao bih da je slična situacija i kada je glad za demokratijom u Crnoj Gori sa Bokom u pitanju.

Da je Milo smenjen na izborima pre dvadeset, ili pre deset godina, pa makar i da je smenjen pre pet, još bi se kako tako na civilizovan način zadovoljila naivna ljudska potreba za pravdom, a za koju se takođe naivno veruje da je s demokratijom vezana kao nokat s mesom.

Za ljude verujuće u demokratiju ne bih rekao da su preterano promućurni, jer ako ne pre, na dan pred izbornu ćutnju, hipnotisani su već frazama kojima obiluju predizborni slogani i kampanje koje iza njih stoje. „Da živimo bolje“, „Samo naprijed“, „Promjene za pravi život“, „Sigurnim korakom“, „Za budućnost Crne Gore“… samo su neke od adaptacija ispraznih verzija koje postoje širom sveta.

Čovek bi sa strane rekao kako je narod u Crnoj Gori konačno spreman da ustane i skine Đukanovića i sa foteljama sraslu mu kliku.

Narod koji je konačno spreman da ustane od sve silesije predizbornih fraza prenebregava kako nova politička garnitura neće sedeti na panjevima. Nego će takođe u foteljama.

Demokratiju danas valja zamisliti kao nekadašnju lepoticu Šeherezadu izoperisanu po trista puta koja zaudara na kilometar i kazuje na svim televizijama i na svetskim jezicima jedno te isto: „Brojevi govore da danas živimo bolje!“, „Ulažemo sve napore!“, „Iskorenićemo korupciju!“, „Vratićemo poverenje u institucije!“, „Učinićemo našu zemlju ponosnom!“…

Na naše se oči u Crnoj Gori događa fenomen po kome bi narod telima i na rukama nakon 30. avgusta mogao da u Skupštinu uvede ginisovske rekordere u nesposobnosti – jer su ginisovski opozicioni lideri do te mere bezidejni da sami, svojim kvalitetima, nikad na izborima ne bi mogli da pobede, niti bi mogli da savladaju protivnika koji ih otvoreno krade naočigled izbezumljenog puka kome je tokom leta 2020. vlast Mila Đukanovića prekinula finansijsku pupčanu vrpcu sa Srbijom.

Glasati za režim Mila Đukanovića svakako je u ovom trenutku skaredno, jer je čovek pokazao da je spreman da zarad ostanka na vlasti žrtvuje ekonomiju cele zemlje – u trenutku kada ne samo Hrvatska nego kada i Albanija oberučke prihvataju sve koji imaju onaj papirnati šit od korona testa.

Crna je Gora ponovo u istoriji ostala među najzatucanijima.

Ako je sav sezonski lebac predviđen za dugu zimu žrtvovan iz kabineta predsednika od Montenegra, neka njemu bude na istorijsku čast i osudu. On će već znati kako da, kreditima koje će vraćati naša deca, podmiri lojalne feudalce – njegove veletrgovce i njegove hotelijere – zakinute političkom odlukom da se Montenegro* deboto hermetički zatvori.

I umesto da fraza nad frazama u doba korone „To je sve za vaše dobro“ (s maskama na + 40), omiljena kod nacista u Nemačkoj dok su istrebljivali Jevreje, postane metaforička lopta dobačena na opozicioni volej, niko od opozicije da pisne, niko da bekne ni da zucne šta će prvo uraditi kad Mila pošalju u ropotarnicu istorije.

Razjedinjena crnogorska opozicija (ne računamo li režimske trojanske konje) do te je mere već sada, na pragu preuzimanja vlasti, prevaziđena za najmanje nekoliko decenija, što opet i opet potkazuje Crnu Goru kao geografiju koja će kaskati i dalje, što Daleki istok bude tehnološki i ekonomski odmicao brže.

Pazimo…

Opozicioni birači, kao sirota žena koja jedina ne vidi da ide u zagrljaj siledžiji i bitangi, žele da poveruju prevarantima koji će takođe doći.

Svima se žuri. Samo da Milo ode. „Mi ili On.“ Dogorelo je. Želja da bilo ko dođe umesto sumalo doživotnog predsednika Crne Gore jeste vera u demokratiju, što jeste vera u iluziju, što jeste vrsta sektaštva. Jer su sve partije političke sekte.

Mene kao Bokelja s pravom glasa vređa to što se sve partije dodvoravaju najnižem sloju. Većina birača je posvuda funkcionalno nepismena, a po zvaničnim izveštajima objavljenim 2019, Crna Gora, za razliku od npr. Slovenije koja ima IQ 99, ima državni IQ 86 (istraživanje svetske inteligencije sprovedeno je u 203 države).

Možda je crnogorski IQ od 86 objašnjenje fenomena Mila Đukanovića? Možda je IQ 86 predikcija nove pobede Mila Đukanovića, sa svim njegovim uračunatim i uhodanim mahinacijama, od kojih jedna od poslednjih (?) kruži Jutjubom od prošle sedmice: kolone Albanaca, da li samo kosovskih, čekaju pred podgoričkim MUP-om da dobiju dokumenta kojim će „legalno“ izaći na izbore 30. avgusta 2020. Razjedinjena opozicija, ili eufemistički „u nekoliko kolona“ i „na nekoliko dana od pobede“ nemoćno snima i u mobilne telefone kazuje sve u 16: Pogledajte šta rade!, Pogledajte šta rade!

Dok ovi nesmetano rade li rade.

Dodvoravajući se većinskoj ciljnoj grupi, nisam opazio da je bilo koja opoziciona stranka progovorila u vezi sa temama u odnosu na koje jedino mogu da dobiju moj glas. Ja ne bih u EU, podrivao bih NATO dok sam živ, gnušam se LGBT+ ideologije, za trobojku sam, za ujedinjenje srpskih zemalja, da Crna Gora povuče priznanje Kosova*. Izričito tražim od svih stranaka koje u sebi imaju i gram političkog srpstva da se negativno odrede u vezi sa obaveznim vakcinisanjem, transhumanizmom, i u odnosu na pitanje svih pitanja:

Da li ste vi, opozicioni lideri, a sutra političari iz vlasti i možda državnici – spremni da stavite život na kocku i učinite Crnu Goru časnom opet? Jer ako jeste, mogu vas ubiti. Da li težina vaših belih bubrega, zanemarimo li činjenicu da ćete ipak sa ideološkim đavolom koalicione tikve saditi – znači da ćete spasti narod od prisilnog vakcinisanja kad mu dođe vreme?, da ćete formirati crnogorsku razvojnu banku?, da ćete stimulisati poljoprivredu?, marikulturu i turizam?, da ćete reke koje su zamenjene cevima zameniti opet rekama?, da ćete pod pretnjom LGBT+ anateme proskribovati LGBT+ ideologiju?, da ćete se na koljenima za sva montenegrinska nepočinstva izviniti Srbiji sa šlagom i sa trešnjom na vrhu?, da li ćete se zalagati za samostalnu spoljnu politiku a sa saznanjem da bez samostalne spoljne politike nema prave samostalnosti i suverenosti?

Hoćete li? Danu, zinite?

Ili ćete, na mitropolitove oči, otvorene ili sklopljene, lamentirati kako ipak niste mogli da odolite pritiscima?

Sram vas, bre, bilo, izdajice u futuru.

Otkuda mi pravo da vas tako nazovem? Po tome što svime što delate dokazujete kako suštinski nemate izlaza već danas.

Trideset godina političke impotencije vam je napravilo višedimenzionalne analitičke dosijee u zapadnim ambasadama.

Ako vam siti Đukanovića oni ipak priznaju pobedu, te ako narod Crne Gore povedete u pravcu bilo koje fraze iz bilo kog vašeg slogana, kuku ideji o slobodi, i samostalnosti, i suverenosti Crne Gore.

Nasilno vakcinisanom Crnogorcu možda će vlast Mila Đukanovića jednog dana izgledati bolja od vlasti na sve spremnih, poturenih današnjih opozicionara koji, svesno ili ne (IQ 86), revnosno kane da ispune Agendu 2030.

Šta je to Agenda 2030? Gle, opozicioni nam lideri o tome tokom kampanje što nas čeka, glasali mi koga glasali, reč nisu rekli.

Ili ne znaju, ili se pak kao politički iluzionisti istrenirani da govore pred narodom prostim – nisu dohvatili tema koje će postati aktuelne čim zađe, ako zađe, Milovo sunce, te zasija njihovo, kada će i oni moći da lažu na državnim medijima. Ako misle da prežive, druge im nema. Nama koji laviramo opoziciono, što potom Bog da.

Fotografija autora: Matija Krstić/Laguna

Izvor: Pečat