Arapski Kemp-Dejvid i bezbednost Bliskog Istoka

Prošle nedelje je Barak Obama u svojoj prigradskoj rezidenciji u Kemp-Dejvidu održao zasedanje  sa predstavnicima rukovodstva zemalja-članica Saveta za saradnju arapskih država   Persijskog zaliva. Istina, do samita SAD – zemlje Persijskog zaliva nije došlo: od šest predsednika tih  zemalja četvorica su otkazala svoje učešće i u Kemp-Dejvid su poslala  svoje zamene.  Tako su arapski monarsi pokazali Beloj kući  neslaganje  sa američkom  bliskoistočnom politikom. Među glavnim razlozima za  jačanje napregnutosti u odnosima Vašingtona  i saveznika iz Persijskog zaliva je pozicija Obamine administracije na pregovorima s Iranom. Arapi se plaše da bi potpisivanje sporazuma o iranskom nuklearnom programu  omogućilo Teheranu da aktivnije stupi u borbu za uticaj na Arabijskom poluostrvu.

Posle tog susreta je postalo mnogo jasnije da će za Vašington biti sve teže   razdvajanje pregovora o iranskom nuklearnom programu i diskusije o uticaju Irana u regionu. Pojavio se i problem novih garancija za bezbednost arapskih saveznika u Persijskom zalivu od strane SAD, ali se  istovremeno radi o odbijanju Vašingtona da nastavi  svoje konfrontiranje sa Teheranom. Za sada Sjedinjene Države ne uspevaju da reše taj dupli zadatak. Neprijateljski odnos arapskih monarha u suštini ne ostavlja prostor za strateško manevrisanje Obame. Kao i Izrael, i Saudijska Arabija insistira na izboru: ili  mi, ili Iran.

Posle sastanka Obama je izjavio: „Potvrđujem naše najčvršće obaveze o obezbeđenju bezbednosti naših partnera – zemalja Zaliva“. U zajedničkoj izjavi koju su donele učesnice sastanka obećana je ubrzana procedura za isporuke oružja, povećanje broja zajedničkih vojnih vežbi, korišćenje armije SAD za zaštitu teritorijalne celovitosti zemalja – članica Saveta arapskih zemalja Persijskog zaliva. Posebna pažnja je posvećena formiranju sistema protivraketne odbrane sa funkcijom ranog upozorenja napada. Arapski predstavnici u Kejp-Dejvidu su kao  glavnu opasnost videli Iran, ali se Obama o Teheranu izjašnjava  uvijeno i zamagljeno. Kralj Saudijske Arabije je vrlo nezadovoljan, on je već priznao da u Kemp-Dejvidu nisu uspeli da sa domaćinom Bele kuće postignu konkretne dogovore koji bi njih zadovoljili.

Status Teherana u kome neće postojati nuklearni program, za koji se Obama svojski trudi, neće zaustaviti jačanje iranskog  uticaja. Iran  već sada ima dovoljno jaku vojnu snagu, a kada izađe iz sankcija  i međunarodne izolacije on će po svom ekonomskom i vojnom potencijalu prevazići  sve arapske monarhije Persijskog zaliva zajedno. SAD su podržale vojnu operaciju Saudijske Arabije protiv husita u Jemenu, ali im to  nije  obezbedilo uspeh u borbi sa Teheranom za dominaciju u regionu. Rijad nije uspeo da reši jemensku krizu u svoju korist. Bliski Istok je dobio još jedan dugotrajan oružani konflikt, u koji su u ovoj ili onoj meri uvučene mnoge zemlje regiona. Kao i u Siriji, ishod tog rata će u mnogome  zavisiti od Irana.

Ajatola Hamenei,  vrhovni vođa Irana, je u vreme dok je održavan sastanak u Kemp-Dejvidu, izjavio: „Saudijska Arabija je u Jemenu napravila veliku grešku i nesumnjivo je da će za svoje zločine platiti“. Ta izjava je izgovorena na njegovom sastanku sa predsednikom Iraka Fuadom Masumom koji je u to vreme bio u dvodnevnoj poseti Iranu. Ocenjujući iransko-iračke odnose, predsednik iranske republike je izjavio da su oni „izuzetno duboki i bratski“. Pozdravljajući dalji razvoj odnosa Teherana i Bagdada on je podvukao da se „sadašnji bilateralni odnosi nalaze na visokom nivou koji nema presedana“. Da konstatujemo da se radi o saradnji dve najveće zemlje Persijskog zaliva, o čijoj je bezbednosti diskutovano u Kemp-Dejvidu, bez  njihovog prisustva. Ali Teheran ima saveznika i u samom Savetu arapskih zemalja. To je Oman, sa kojim Iranci imaju vojni sporazum. Iran podržava stabilne odnose sa Kuvajtom, a Ujedinjeni Arapski Emirati i dalje ostaju jedan od glavih  trgovinskih partnera Irana.

Pravac u kome se razvija jemenska kriza ukazuje na stratešku grešku Saudijske Arabije koja je prihvatila jačanje iranskog uticaja. U Libanu, Palestini i Siriji, grupe koje kontroliše Iran su nadjačale organizacije koje se trude da proture interese Saudijske Arabije. A husiti, koje podržava Iran, u Jemenu zadržavaju svoje pozicije bez obzira na vazdušne napade arapske koalicije.

Pošto je počeo rat u Jemenu, kralj Salman je pretpostavio da će Teheran, zainteresovan da se pregovori o nuklearnom programu uspešno završe, odbaciti svoju podršku husitima. Međutim, ovih dana je grupa iranskih zakonodavaca iznela nacrt zakona koji poziva na momentalni  prekid  pregovora  Irana sa Sjedinjenim Državama o iranskom nuklearnom programu. Do oštre reakcije iranskog parlamenta  je došlo odmah posle izjava američkog potpredsednika  Džoa Bajdena i državnog sekretara Džona Kerija da  SAD ne isključuju  vojna dejstva protiv Irana. Bela kuća i dalje Teheran naziva sponzorom terorizma i okrivljuje Teheran  za podršku sirijskom režimu, kršenje ljudskih prava i t.d. Obama izjavljuje da će SAD nastaviti  politiku sankcija Iranu čak i ukoliko sporazum o iranskom nuklearnom programu bude postignut, jer je „ponašanje Teherana van pameti“. Ali nelogičnije i opasnije za Bliski Istok predstavlja samo ponašanje američkog lidera, i to ne samo u vezi sa Iranom, već i zbog Izraela.

U završnom dokumentu američko-arapskog sastanka u Kemp-Dejvidu se govori o ubrzanoj proceduri za isporuke oružja zemljama Persijskog zaliva. U Tel-Avivu su odmah primetili da Obama grubo krši  tiho pravilo da prioritet u vojnim isporukama Amerike pripada Izraelu kako bi mu se omogućio prioritet u odnosu na njegove arapske susede. Zato se odluka SAD objašnjava komercijalnim interesima korporacija koje su u američkoj vojnoj industriji. Baš kao i u odluci da se u zemljama Persijskog zaliva postavi sistem protivraketne odbrane od balističkih raketa, zajedno sa sistemom ranog upozoravanja o napadu. Realizacija tog projekta može američkim kompanijama da omogući korist od više milijardi dolara. Da nije možda to razlog što Vašington  hrabri  strahovanja arapskih monarhija u vezi vojne pretnje od strane Irana.

Arapski Kemp-Dejvid je još jednom pokazao da postizanje sporazuma o iranskom nuklearnom programu  neće dovesti i do zbližavanja SAD i Irana. Mohamad Zarif, ministar inostranih poslova Islamske Republike Iran, je u intervjuu nemačkom nedeljniku Der Spiegel  potvrdio da će,  bez obzira na to kako će se razvijati događaji, Iran i SAD imati potpuno različite poglede na mir. Progres u pregovorima sa nuklearnom problematikom  bi mogao da postane baza za stabilizaciju Bliskog Istoka, ali Obamina administracija   svojim postupcima koji vode   dogovoru  o nuklearnom programu sa Teheranom rizikuje da to pretvori u  izvor novih regionalnih konflikata.

Izvor: Fond Strateške Kulture