Bagatelna rasprodaja Srbije uoči Vidovdana 2013

Za koliko je kupljena vlast u Srbiji

Sve vlade u Srbiji od 2001. godine do danas rade u korist štete svojih građana i nacionalnih interesa, a za rad moći vladajućih oligarhija i stranih interesa u Srbiji. Srbija ima oko 30 odsto nezaposlenih, oko 30-40 odsto „sive ekonomije“, ima 90 bogatih „teških“ oko 11 milijardi dolara i svaki građanin Srbije ima dug oko 800 dolara i povratak na 1989 godinu tek 2022. godine. Sve je ovo povezano sa alvavošću vlasti, gubitkom državne i političke odgovornosti i siromašenju nacije.

Politčke oligarhije od 2000. godine su se „prodavale“ stranim interesima i bogatim pojedincima koji vladaju Srbijom. Koliko je koštao pad Miloševića? O ovome je govorio Tim Maršal, autor knjige „Igra senki”. Tim Maršal  je  svojevremeno za „Nedeljni telegraf“ kazao : “To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog Kongresa. Ideja da ja tvrdim da je opozicija dobila ili uzela 60 miliona dolara je – pogrešna! To je ukupna suma koja je potrošena u Srbiji, na primer, za štampanje materijala, za obuku, trening. U kreiranju Otpora, na primer, direktno je učestvovao američki pukovnik, koji ih je u Mađarskoj snabdevao svim i svačim, a ponajviše parama.

Bilo je keš isplata. Ne mogu da baratam imenima ljudi iz američke tajne službe CIA ili britanske MI 6 koji su radili u Srbiji, iz razumljivih razloga. No, ko je i kako potrošio 60 miliona dolara pomoći za rušenje Miloševića. ”Pad Slobodana Miloševića i njegove “političke mašine” dakle je manji od 100 miliona dolara u 2000. godini što jasno ukazuje da je oligarhija koja je došla na vlast oktobra 2000. godine bila “na ruke isplaćena” za promenu vlasti. Milošević je oboren s vlasti i kasnije na Vidovdan 2001. godine isporučen Haškom tribunalu bez ikakvih međunarodnih garancija za stabilnost Srbije i temeljnu ekonomsku obnovu po modelu Maršalovog plana.

Sve je izvedeno “prevratnički” i bez garancija. Prevrat u Srbiji bio je pod okriljem tajnih službi i tajnih fondova bez osnova u međunarodnom pravu pa je teško bilo da se računa na veće obaveze finansijera prevrata prema Srbiji. Tako je vlast DOS-a bagatelno izvršila strateške poslove za SAD i NATO uz dalji pritisak na Srbiju u svim sledećim vladama do danas. Prevratnička ekipa uoči dolaska DOS-a na vlast Ekspertske grupe G 17 je 1999. i 2000. godine procenila da su štete od NATO agresije na Srbiju-SRJ oko 30 milijardi dolara dok je državna komisija SRJ procenila štetu od oko 100 milijardi dolara. Ipak je NATO i SAD ali i EU prihvatila štetu od 30 milijardi dolara kao realističnu.

Donacije kao milostinja posle „Milosrdnog anđela“

Podaci govore da je Srbija od 2001. do 2011. godine od  od Evropske unije (EU) dobila 3,6 milijarde evra bespovratne pomoći po mišljenju tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Božidar Đelić. SAD dale 810 miliona dolara Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Meri Vorlik svojevremeno kazala je da njena zemlja podržava Srbiju u nastojanjima da ispuni uslove za prijem u EU i dodala da da su SAD druge na listi pojedinačnih zemalja, sa uloženih 810 miliona dolara u Srbiju. Novčane donacije uplaćene na račun Narodne banke Srbije (NBS) u korist državnih organa i organizacija u Srbiji od 2000. godine do kraja marta 2011. iznosile su 634,7 miliona dolara. Noviji podatak je da je Srbija od EU dobila 4,8 milijardi bespovratne pomoći  što je ravno socijalnom održanju nacije i finansiranju vlasti uz uslove

Da bi se pokazali kao prijatelji Srbije moćne države su Srbiji pružile „milostinju“ uz strategiju zaduživanja kod MMF, Svetske banke. Najbogatije donacije, skoro 660 miliona evra, stiglo je u 2001., dok ove godine ta cifra iznosi 460 miliona evra. Najviše pomoći EU, više od pola milijarde evra, dato je za energetiku, odnosno za remonte elektrana u Srbiji, kao i za zdravstvo, za koje je stigla pomoć od više od 100 miliona evra. EU po veličini donacija prate SAD – 612 miliona evra od 2000. godine, Nemačka – skoro 300 milona evra, Italija – 195 miliona evra, Švedska – 169 miliona evra, Norveška – 140 miliona evra i Švajcarska – 122 miliona evra.

Investicije za okupaciju Srbije

U periodu 2001-2011. godine ukupne strane direktne investicije (SDI) u Srbiji iznosile su oko 17 milijardi evra (ili oko 15 milijardi neto), od čega je oko 40% investirano u procesu privatizacije privrede i sektora finansija. Navedeni iznos ni izdaleka nije bilo dovoljan za vidljiv oporavak privrede, posebno industrije, jer je oko 35% ukupnog priliva SDI bilo usmereno u sektore nerazmenljivih dobara i usluga, a samo oko 15% ukupnih SDI bile su tzv. grinfild investicije. Kada se saberu donacije iz SAD i EU i ukupne strane investicije u Srbiji od 2001-2011. godine može se reći da je cifra oko 22 milijarde evra, što je za oko osam milijardi evera manje nego po proceni G 17 plus oko NATO razaranja Srbije, ili za 4,5 puta manje nego po državnim procenama. Cilj „spasitelja„ iz SAD i EU bio je zaduživanje države. Po statistici Ministarstva finansija javni dug Srbije je u aprilu 2013. iznosio je 19,08 milijardi evra.

„Bagatelizacija“ Kosova za dobijanje datuma EU

Ako sada sve to povežemo onda su NATO i SAD ali i EU dobro prošle u Srbiji sa vlastima od 2000.godine do danas uz daleo manji trošak nego što su utrošili u vojnoj operaciji „Milosrdni anđeo“. Meka moć okupacije i protektorata SAD, EU i NATO nad Srbijom je daleko jeftinija i efikasnija od „tvrde moći“, odnosno od vojne intervencije. NATO je proglasio voju akciju prema Srbiji kao „humanitarnu intervenciju“ a prilikom obnove Srbije delovao je ka „humanitarna misija“.

Sadašnja vlada Srbije u borbi za datum za EU, a u kontinuitetu sa pređašnjom vladom rešila je da poništi rezoluciju 1244 SBUN i da se strateški odrekne svojih geo-ekonomskih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji i posebno na severu Kosova. Zoran Milinković u svojoj studiji KOSOVO – Koncesija kao rešenje za spor kaže: Da bi odvajanjem Kosova i Metohije, Srbija samo na osnovu rezervi uglja lignita ostala bez 400 milijardi evra. Rezerve lignita na Kosovu su pete po veličini u svetu i čini ih oko 15 milijardi tona što je 75 odsto ukupnih rezervi tog uglja u Srbiji. Bez tih kosovskih rezervi, Srbija bi već polovinom XXI veka svoj energetski razvoj morala da zasniva na uvozu.

Rezerve cinka i olova su oko 46 miliona tona, a magnezita osam miliona, što se procenjuje na 8 milijardi, dok rezerve boksita premašuju 1,6 miliona tona. Značajni su i izvori vode, bogata ležišta geotermalne energije, kao i oko 580.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U vlasništvu Srba i Srbije je 58 odsto nepokretnosti na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma vrednih 50 milijardi evra, a imovina 1.358 srpskih preduzeća procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Vrednost ukupne nepokretnosti društvenih i javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, na koju pravo polaže država Srbija, iznosi oko 220 milijardi dolara”. Dakle Srbija se odriče desetina milijardi dolara svojih interesa zarad dobijanja ili čekanja na datum za EU i dobijanja ne više od nekoliko stotina miliona iz pristupnih fondova EU u narednim godinama.

Danas među aktivnim političarima koji su bili na “donacijama” stranih vlada za rušenje Miloševića su Čedomir Jovanović lider LDP, mr Mlađen Dinkić lider URS-a, Vuk Drašković lider SPO. Značajan deo je u DS ali oni su sada deo opozicije i jedan broj NVO. Sada se radi na perfidnom podržavanju političara sadašnje vlasti da obave važne poslove oko Kosova i Metohije i dobiju podršku za dalju vlast uz simbolično ekonomsko prisustvo u Srbiji.

Izvor: Vidovdan