Bilans srpske vlade i reformi 2012 – 2015. godine

Pre godinu dana, po prvi put posle dvadeset i dve godine, jedna politička stranka dobila je podršku apsolutne većine građana Srbije. Srpska napredna stranka ima parlamentarnu većinu dovoljnu da sama promeni ustav. Osnivač SNS je danas predsednik Republike Srbije. SNS drži sve poluge moći i vlasti izuzev administracije AP Vojvodine i nekoliko ministarstava koja su predali svojim koalicionim partnerima iz SPS-a. Za razliku od prvog saziva parlamenta  Druge republike  (1990-1992) kada su socijalisti dobili manji procenat glasova nego danas  naprednjaci, ali su zahvaljujući izbornom zakonu imali više poslanika, SNS sada nema značajnije opterećene prošlosti, pobedio je na demokratskim izborima, nema snažnu opoziciju, definisanu političku alternativu i uživa punu podršku SAD i EU.

Srpska vlada je još specifična i po tome što nema značajnijih medijskih kritičara i od samog dolaska SNS na vlast ne gubi na popularnosti. Iako populistička, SNS na vlasti zagovara radikalne reforme, istovremeno kritikujući sve prethodne reformske vlade (čak i one u kojima su bili ili su ih podržavali socijalisti) za razliku od antireformskog režima Slobodana Miloševića prema kome se ni ne određuje. Posle više od 1000 dana postojanja naprednjačke vlasti i godinu dana od plebiscitarne podrške koju je dobila na izborima, vreme je za njen prvi politički bilans.

Uprkos navodnim ekonomskim uspesima, čudotvronim minstrima i svetski popularnim savetnicima, prosečna bruto zarada u Srbiji je maja 2012. iznosila 56.206 dinara (496 evra). Prosečna bruto zarada u januaru 2015. bila je  54.208 dinara (448 evra). Pad prosečne zarade delimično je bio podstaknut neveštim i loše vođenim merama štednje koje su sprovođene tako da vlada očuva popularnost. Nezaposlenost je u Srbiji navodno u razdoblju 2013.-2014. godine pala za petinu ! Istina je da je promenjen način statističke analize zaposlenosti, broj nezaposlenih je u stvari za oko 5.000 veći. Broj nezaposlenih bio je 2001. 769.000, a 2014. 741.000. Dakle, tokom 13 godina i sedam vlada broj nezposlenih je smanjen ali za svega 3,64 %.

Ipak, mere štednje nisu dovele do reformisanja penzionog fonda, smanjenja budžetskog suficita, ukidanja agnecija (kako je obećano u kampanji 2012), smanjenja birokratije… Mere štednje nisu dovele ni do umanjenja državnog duga. Naprotiv: krajem juna 2012. dug Srbije iznosio je 15,2 milijarde (15.219.600.000) evra u odnosu na 2008. ova suma je bezmalo udvostručena.  Do  početka 2015. dug je porasta0  na 22, 7 milijardi (22.760.000.000) – dakle, za nepune tri godine, za  7,5 milijardi (7.540.400.000) – za oko 2,5 milijarde godišnje – uvećavši se u ukupnoj sumi za 49,54%. Uprkos merama štednje koje su pogodile većinu onih koji primaju zarade i penzije iz državnog budžeta, ritam zaduživanja nije umanjen. Država se zadužuje oko 300.000 evra po satu !

Budžetski deficit je 2012. iznosio 191 milijardu dinara (u to vreme reč je bila o 1.872.549.000 evra). U odnosu na 2011. taj deficit je povećan za čak 44.8%. U 2014. deficit je iznosio 176,4 milijarde dinara (1.470.000.000 evra). Budžetski deficit za 2015. planiran je na 158,6 milijardi dinara.

Strana ulaganja u Srbiji su 2011. iznosila oko 1,8 milijardi evra. U 2014. su dostigla 1,2 milijarde evra. Jedan od najvažnijih ciljeva vlade – rast izvoza – nije ostvaren u značajnijoj meri.

SNS uglavnom nije ispunila ciljeve i predloge koje je definisala u Beloj knjizi iz 2011. godine.  Izostali su smanjenje troškova države, prestanak zaduživanja, reforma penzionog i zdravstvenog sistema… Izuzetak predstavlja rast izvoza koji u najvećem usponu 2013. nije imao mnogo veze sa nedavno uspostavljenom vladom SPS-SNS, kao i oni ciljevi koji nisu visoko među prioritetima Bele knjige – veća ulaganja u kulturu i monetarna stabilnost… Većina ekonomskih uspeha vladâ SNS bili su posledica trendova koji se odnose na region, a ne velikih reformskih zahvata u Srbiji…

Iako su od građana dobili mandat da poprave životni standard, povećaju zaposlenost i iskorene korupciju, od SNS je iz Brisela i Vašingtona očekivano pre svega da zatvore Kosovsko pitanje i prihvate sve uslove vezane za budući, objektivno neizvesni prijem Srbije u članstvo EU. Tako su najvažniji politički poslovi vladâ SNS-a bili vezani za državnu i nacionalnu politiku. U Beloj knjizi iz 2011. SNS je objavio da će započeti pregovore o statusu Kosova, postići konsenzus oko državne politike prema i prihvatiti sporazum „uz bolne ustupke“ obeju strana. Obavezao se da će svaki važan dogovor u vezi sa tim prihvatiti tek pošto ga narod odobri na referedndumu. Pregovori o statusu nisu otvoreni, konsenzus nije postignut, referendum nije održan. Briselski sporazum svojim slovom različit je od Platforme koju je izneo predsednik republike i prihvatila Narodna skupština…

Obećano približavanje Srbije EU i nova regionalna politika doneli su Srbiji samo poniženja.

Uprkos napretku u borbi protiv korupcije, ništa trajno i sistemski nije učinjeno. Vladu potresaju afere a tendencije ka ograničavanju demokratskih sloboda najveće su posle 2003. i vremena vanrednog stanja.

Debata o uspesima vlade nikada nije ozbiljno pokrenuta u javnosti i to je pre svega posledica političke dominacije SNS koja ugrožava demokratiju u zemlji.

U okviru ovog prikaza Napredni Klub je predstavio i Bilans regormi koji možete pogledati sledećim linkom: Bilans reformi 2012 – 2015

Izvor: Napredni Klub