Bogoslovija u službi Darvina ili brže nije moglo

Zašto opet o darvinizmu, koji je već sasvim dovoljno ustalasao srpsku javnost? Svakako da je rok trajanja ovoj temi produžila, između ostalog, i neočekivana reakcija profesora Bogoslovskog fakulteta SPC. Ako ništa drugo, bar je učinila zanimljivijom.

Za mnoge je brzina reakcije od strane zvaničnih lica jedne institucije pri SPC, kao što je Bogoslovski fakultet, bila iznenađenje. Ljudi su se pitali koliko vremena je prošlo od objavljivanja Peticije do sastavljanja i objavljivanja Javnog apela „naučnika“ sa Bogoslovskog fakulteta? Dva dana? Tri? Pet?

Kada se uzmu u obzir i sadržaj ovog apela i brzina kojom je organizovan, sačinjen i objavljen, dolazi se do zaključka da je nekome zaista veoma stalo do toga da što pre i što više diskredituje Peticiju, da zaštiti teoriju evolucije i predstavi je kao „nedodirljivu“ za „obične smrtnike“. Mnogi mediji su se takođe, potrudili u istom smeru.

Opšte je poznato da Srpska pravoslavna crkva, njene institucije, crkveno-jerarhijska i crkveno-samoupravna tela i zvaničnici, ne reaguju tako hitro, samouvereno i odlučno, kao u ovom slučaju: Peticija za reviziju teorije evolucije dostavljena je administrativnoj službi Narodne skupštine u Beogradu 3. maja 2017. (fotokopija), a reakcija profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta na ovu Peticiju (među njima i jednog episkopa iz dijaspore) pod naslovom „Javni apel“, potpisana je takođe u Beogradu, 9. maja 2017.

A koliko je vremena prošlo od neke reakcije bilo koje zvanične institucije SPC, na vest o uvođenju obrazovnih „seks paketa“ u naše vrtiće i škole za svu školsku decu bez izuzetka? Koliko je prošlo vremena od neke reakcije iz SPC?

Nije bila nijedna reakcija? I još uvek je nema!

A koliko vremena je prošlo od vesti koja je odjeknula u pravoslavnoj i drugoj (tradicionalno orijentisanoj) javnosti da se u deset vrtića i škola u Srbiji (valjda za početak, kao probni balon) nad svom decom, i to bez obaveštavanja roditelja, sprovodi sektaški i duhovno opasan program „Majnd ap”, u kome se deca uče da emocije umiruju budističkom meditacijom? Namera finansijera tog programa je da se on uvede u sve škole i vrtiće u Srbiji.

Koliko je vremena prošlo pre nego što se Patrijarh oglasio povodom toga? Koliko je vremena prošlo pre nego što se bilo ko iz Sinoda oglasio? A neko zadužen za versku nastavu u školama? Makar neko iz press službe Patrijaršije? Na Patrijaršijskom sajtu? A neko sa Bogoslovskog fakulteta, bilo ko? Kao na primer, profesori za predmete koji se bave pastirskom psihologijom, katihetikom, hrišćanskom pedagogijom, pedagoškom psihologijom, pastirskim bogoslovljem sa psihologijom… Neko od onih koji se bave sličnim oblastima, kao didaktikom, dogmatikom, apologetikom… i uopšte, predmetima koji svojim naučnim i zvučnim imenima krase program ovog fakulteta (vidi ovde). Eto lepe prilike da se naučno i bogoslovski objasni i analizira „Majnd ap” program koji ima duhovno spornu sadržinu. Ko će to bolje učiniti od profesora sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta? Ali…

Nije bila nijedna reakcija? I još uvek je nema? Hoće li je biti? Niko ne zna! Sumnja se da će je ikada i biti.

Izgleda da su naša deca i njihovo obrazovanje manje važni od majmuna, ameba i prelaznih oblika koje nauka još nije otkrila, a ne verujem ni da će ih ikada otkriti jer je takođe, naučno dokazano da se ono što ne postoji ne može ni otkriti.

Ipak, izgleda kao da nama treba još jedan Darvin, sa još jednom „naučnom teorijom“, kako bi našim episkopima i profesorima PBF-a otkrio da postoji jedna neobična ugrožena vrsta koja se zove: pravoslavni vernici i njihova pravoslavna deca. Za razliku od prelaznih vrsta žabo-zebri, ova vrsta zaista postoji, i možete je sresti svuda u zemlji Srbiji.

Gorka je istina da su pravoslavni vernici, njihove porodice i pravoslavna deca od strane zvaničnika SPC ostavljeni na cedilu. Spominju se samo, kao u čitulji: po neki ponavljajući pasus u poslanicama ili izveštajima nakon Sabora: „Kao i svake godine, posebna pažnja je posvećena nevoljama naše Crkve i našeg naroda… Ne manje pažnje posvećeno je, kao i ranijih godina, pitanjima crkvene prosvete i školstva, verske nastave, naučno-prosvetnih ustanova… Posebna pažnja posvećena je krizi braka i porodice…“ – i tome slično. (Ovde www.spc.rs/sr/saopshtenje_svetog_arhijerejskog_sabora )

A slično saopštenje „kao i ranijih godina“, samo ovaj put od ove godine, možemo očekivati i uskoro.

Neko kaže da Crkva ne može da učini više od toga: da kaže, da saopšti, da apeluje… Ali, gde su njeni apeli, reakcije, gde su njene zdrave reči povodom, na primer, „promene svesti u Srba”, a posebno promene svesti naše dece, koju Brisel i Vašington žele da sprovedu preko svojih poslušnika? Crkveni zvaničnici ne reaguju čak ni kada ih vuku za rukav. A vukli su ih. I ništa.

Na žalost, teško je tako brzo, dovoljno jasno i blagovremeno iskazati stav Crkve, ali je istina i da se može makar malo brže i bolje reagovati.

Inače, pitanje na koje bi „naučnici“ i darvinisti sa PBF trebalo da odgovore, jeste: zašto su rešili da se oglase baš po ovom, a ne po nekom drugom pitanju? Ko ih je naterao da pišu?

Autor je Protojerej-stavrofor SPC

Izvor: Fond Strateške Kulture