Bolest Zapada ili besmisao sopstvenog smisla

Nemački pisac i rodoljub iz HH veka Ernst Jinger (Ernst Jünger) jednom je zapisao da „živimo u vremenu gde je teško razlikovati rat od mira“. Ovaj nedostatak razlike primenjiv je ne samo na rat i mir, već na sve aspekte modernog života. Jingerove reči zvuče proročanski kada se posmatra tzv. rat (so-called war) Vašingtona protiv tzv. Islamske države u Iraku i Siriji (IDIS). Uprkos hvalisanju Obamine vlade o uspesima u operacijama protiv gnusnog terorističkog entiteta, običnom posmatraču teško je da razluči da li se ta kampanja uopšte i vodi. Osim nekoliko bombardovanih tojota i povremenih vesti o civilnim žrtvama, napad na IDIS zasad ostaje nevidljiv.

To je dakle nepostojeći rat, patvoreni medijski cirkus protiv patvorenog neprijatelja; da se poslužimo rečima Žana Bodrijara (Jean Baudrillard): „rata u stvari i nema“. IDIS ne bi ni bilo da SAD nisu pokrenule i podržale takozvanu sirijsku pobunu. Od Magreba do Levanta, od Kavkaza do centralne Azije, Amerika kao agente haosa u evroazijskoj Velikoj igri podržava iste one radikalne islamiste koji su je napali pre samo desetak godina.

Pošto je IDIS sama po sebi ispala fantomska opasnost, globalistički oligarsi i njihovi medijski poslušnici već su preusmerili pažnju masa na druge navodne probleme. Pažnju medija i javnosti u SAD privukao je dolazak ebole iako se broj žrtava u zemlji od trista miliona može izbrojati na prste jedne ruke. Za to vreme granice Amerike su širom otvorene, a avioni iz zapadne Afrike pristižu svakodnevno. Poput cirkusa sa IDIS, paranoja oko ebole koju promovišu elite služi da se mase bave fantomskim problemima, a ne stvarnim stanjem sopstvene propasti.

Bolest u srcu modernog Zapada nije ebola ili bilo koji drugi medijski izvikani izgovor za histerisanje. Samu dušu naše kulture zahvatila je teška bolest, koja udara na sam smisao zapadnog čoveka. U nemilosrdnoj potrazi za utopijskom tehnokratijom i fanatičnoj primeni obesvećenog humanizma, pri čemu smo odbacili duhovno uzdizanje na „smetlište istorije“, našli smo se na crnom putu sa samo jednim krajem. I bez lečenja ova bolest će biti smrtonosna.

Otac Justin Popović, srpski pravoslavni hrišćanin, razumeo je katastrofalnu prirodu zapadnog humanizma, koji u bezgraničnom ponosu proglašava čoveka za meru svih stvari. Kao što je otac Justin predvideo, ovo slavljenje čoveka završiće se vampirizmom i ljudožderstvom, gde će najveća vrednost postati samoodržanje:

„Pošto nema ni Boga ni besmrtnosti, čoveku je za samoodržanje dozvoljeno sve. Dozvoljen je greh, ali i zlo i zločin.“

EKSPLOATACIJA PARAZITSKIH ELITA

Ideologija je postala oružje. Vladajuće elite svesne su posledica humanizma, i s tim u skladu se i ponašaju. Iskorišćavaju duhovni bankrot društva, kojim vladaju kroz kombinaciju plitkoumne zabave usmerene na najprizemnije ljudske nagone i stalnog straha od terorizma, bolesti iz trećeg sveta i ostalih strašila prizvanih po potrebi. „Oslobođeni“ tradicionalnog morala, mogu slobodno da obmanjuju i porobljavaju zarad gole moći.

Zahvaljujući tehnokratskom društvenom inženjeringu, zapadni čovek je postao „proziran“, kako je to opisao mađarski filosof-tradicionalista Tomas Molnar u studiji o porivu utopizma:

„…njegova praznina više ne predstavlja prepreke ispitivačima i manipulatorima. Na neki način, čovek živi van sebe, kao da je sav površina, bez centra gravitacije… Ne primećuje da je postao igračka (vladara), njihov obezdušeni saučesnik.“

S tugom konstatujemo da je zapadni čovek učesnik u sopstvenoj manipulaciji i eksploataciji, koju sprovode parazitske elite. Svojevoljno je prigrlio bolest bezdušnog humanizma i skrenuo sa božanskog puta koji mu je odredio Gospod.

Ni IDIS ni ebola nisu vesnici naše propasti. Umesto da dozvolimo da nas nosi svaki vetar masovne panike i straha koji proizvode korporativni mediji i cinični ratoborni političari, trebalo bi da se bavimo stvarnom bolešću od koje trune duša našeg društva i civilizacije – i pokajemo se.

Preveo – Nebojša Malić

_________________________________________

Danijel Spolding (Daniel Spaulding) je diplomirao englesku književnost u SAD. Trenutno živi u Seulu, Južna Koreja. Polja njegovog interesovanja uključuju filosofiju, istoriju i politiku; autori koje rado čita su o. Serafim Rouz, Osvald Špengler, K. S. Luis, Vladimir Solovjev i Nikolaj Berđajev

Izvor: Soul of the East/Stanje stvari