Борба за Грчку је борба свих нас

Догађаји у Грчкој попримили су историјске димензије. Пред грцима је Endkampf. Референдум који је поводом ултиматума Тројке (Европска комисија, ММФ и Европска централна банка) расписао премијер Алексис Ципрас одржаће се 5. јула. Од његовог исхода зависи – ни мање, ни више – судбина целе Европске уније. Ако Грци одбаце ултиматум, Грчка ће изаћи из еврозоне и највероватније из ЕУ, а то ће бити крај либералне и атлантистичке Европе, коју су Американци и проамеричке елите правили током протекллих 30 година.

Европска унија се – уместо да буде нови самостални и суверени геополитички играч са сопственим „дневним редом” – претворила у послушни инструмент светске финансијске олигархије и америчке хегемоније. Евробирократија је наметнула европским земљама своју догматску политику, усмерену на уништавање независних суверених економија. Утонуле у дугове и зајмове, везане кредитима и отплатама камата на камате камата – европске земље (нарочито медитеранске, а у првом реду Грчка) дошле су у лавиринтима те каматне паучине до логичног краја.

Постојање Грчке као независне државе и структуре ЕУ постало је неспојиво са животом. Управо на том таласу изборе је добила антикапиталистичка партија Сириза, која је предложила народу да донесе фундаменталну историјску одлуку: бити или не бити? Ово питање ће бити коначно решено 5. јула. Ако Грци одлуче да Грчка постоји, тада неће бити ЕУ. Ако кажу „да” опстанку ЕУ, тада неће бити суверене Грчке. Ако народ буде гласао за мере ЕУ, тада у Грчкој више неће бити ни суверенитета, ни социјалне политике, ни пензија, ни олакшица, ни економских права. Та земља ће бити распродата. Ако народ буде гласао против, Грчка ће – али не само Грчка него и цела Европа, па и цео свет – ући у нову епоху, а правила игре ће бити радикално измењена.

Једна врата ће се затворити, али ће се отворити друга – за Евроазију, Русију и Исток. То не значи да ће бити лако. Биће тешко, али ће Грчка победити, као што увек побеђују слобода и национално достојанство. „Не” Тројки заиста ће значити да „Грчка опстаје”.

Евробирократија је на све могуће начине притискала грчку владу да она цео проблем не изнесе на референдум, да прихвати диктат Тројке у кулоарским нагодбама иза леђа нације. Ципрас је одбио да тако поступи. То је, само по себи, било изазов антидемократском тоталитарном систему, који је постепено и неприметно успостављен у Европи. Јер све одлуке доноси светска финансијска олигархија, Ротшилди и Рокфелери са ослонцем на јуришне одреде Џорџа Сороша (све могуће НВО, ескадрони гендерне политике итд.), само не народ. Ципрас је нарушио та правила игре. Зато ће бити референдума 5. јула.

Видећи да су јој планови поремећени, Светска Влада је пошла на све или ништа и престала да бира средства. Зато је The Financial Times, лист тесно повезан са британским специјалним службама, објавио „патку” да је имао увид у Ципрасово писмо Европској комисији у коме пристаје на све о сновне захтеве Тројке. Штампање такве лажи било им је потребно ради дискредитовања грчког премијера, који је на свом Твитер-налогу написао да позива Грке да спасу национално достојанство и да гласају „против”. Ципрасов твит се прећуткивао, а лаж даље ширила.

Зато су у игру биле убачене и фалсификоване анкете. Bloomberg је активно ширио резултате анкете коју је преко Efimerida ton Syntakton финансирала транснационална олигархија јер се преко ње пласирала отворена лаж: наводно је проценат Грка спремних да гласају на референдуму против мера поверилаца последњих дана опао са 57 на 46 одсто. Ови подаци нису у складу са стварним расположењем: све утицајне социолошке агенције грчке и независне компаније објавиле су да је проценат Грка спремних да кажу „не” сигурно изнад 60 одсто и да се не колеба ни навише ни наниже изнад пет одсто.

Био је то дакле психички напад Запада на Грчку, са амбицијом да се утиче на резултате Референдума и да се Грчка сачува у европском финансијском либералном концентрационом логору, да се натера да добровољно изврши самоубиство. Сасвим природно, почеле су да се све гласније чују и претње да ће у Атини бити поновљен украјински Мајдан и да ће се Грчка наћи на пучини крвавог грађанског рата (за то су управо и потребни геј-јуришници Сороша). Све је то било урађено „као секиром”, а то говори о паници у Светској Влади, која није била спремна на цео низ смелих корака грчког руководства.

Ово је преломни моменат. Медији у Русији умањују значај догађаја у Грчкој, често непромишљено и некритички копирају отворену антигрчку пропаганду. Грађани Русије морају знати истину: ако Грчка одлучи да опстане, либералној проамеричкој Европи је дошао крај, а то би нама – Русији – дало шансу да опет уђемо у историју и постанемо активан играч европске политике. Русија је одувек била такав играч и биће то убудуће. Победићемо у Грчкој, победићемо у Новоросији, а затим и у Украјини, која се нашла у истим мрежама као и нама братски православни грчки народ.

Данас од сваког зависи много: треба помагати да се разбије информативна блокада Грчке. Треба кроз интернет преносити информације о реалном стању ствари и о развоју ситуације у Атини и другим градовима Грчке уочи референдума. Грци би требало да виде да су Руси на њиховој страни, да их нећемо оставити саме са невољом у којој су се нашли, да ћемо им притећи у помоћ и дати сву могућу подршку.

Брисел и либерална хегемонија настоје да униште Грчку. Ми желимо да је спасимо. Ми смо од Грка примили веру, писменост и културу. На нама је одговорност за грчки народ, који је историјски учитељ Русије, оснивач наше духовне и писане културе. Ми носимо одговорност и за Европу и морамо постати гаранти њене слободе, независности и суверености. Петог јула може почети фундаментални процес европског ослобађања од диктатуре Новог светског поретка. То је наша борба.

Извор: Факти