Руског гаса има довољно за све

Говор Алексеја Милера, председника Управног одбора “Газпрома”, одржан 26. јуна на годишњој скупштини акционара, представљао је хладан туш за све оне који су рачунали на одлазак Русије са гасног тржишта у Европи. Без обзира на то што је знатан део извештаја био посвећен “далекоисточном” правцу у раду “Газпрома”, подаци које је изнео Милер потврдили су узалудност прорачуна да ће Русија бити истиснута из европског енергетског биланса. Штавише, у наредним годинама ће удео руског гаса у енергетској безбедности Европе непрекидно расти.

Кључни фактор представља објективна статистика. Она сведочи о томе да је у Европи последњих година приметна тенденција смањења потрошње гаса. У последње четири године (2010-2014) то снижење је износило скоро 20%. Али се истовремено значајно смањило и снабдевање гасом Европе, укључујући и природни гас. “У том периоду само су `Газпром` и норвешки произвођачи успели да повећају испоруке, притом је индекс повећања испорука `Газпрома` пет пута већи од норвешког“, истакао је Милер. „Међутим, још карактеристичнија је“, наставио је шеф `Газпрома`, „чињеница да је при смањењу тражње гаса у Европи `Газпром` повећавао своје испоруке.на гасном тржишту Европе већ 10 година. Само у периоду 2010-2014. тај раст је износио 7%. То је дугорочна тенденција која ће деловати у корист `Газпрома` независно од стања у европској и светској привреди.”

С обзиром на пад домаће производње у Европи – ЕУ ће морати у наредним годинама да решава проблеме са попуњавањем одређених `опадајућих` капацитета. Због тога “капацитети испоруке руског гаса у апсолутном смислу и његова улога на европском тржишту, могу само расти”, подвукао је шеф “Газпрома”.

Ако говоримо о дистрибуцији руских испорука гаса у Европу по маршрутама, онда је 2014. године отприлике 35% укупних капацитета било испоручено гасоводима “Плави ток” и “Северни ток”. И подаци о капацитетима у скорије време се могу повећати, узимајући у обзир уговор који је “Газпром” потписао са компанијама E.On, Shell и OMV, о изградњи трећег и четвртог крака гасовода из Русије у Немачку по дну Балтичког мора, капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Планира се да се и компанија BASF/Wintershall прикључи овом пројекту.

Увођење у експлоатацију гасовода који је већ добио назив “Северни ток – 2”, планирано је током 2019. године. За то време, на “јужном крилу” енергетских маршрута прорадиће гасовод “Турски ток”. Први крак овог гасовода рачуна на испоруке на унутрашњем тржишту Турске, а кренуће пуним капацитетом у децембру 2016. године.

“Повећање капацитета транспорта на Балтику и изградња `Турског тока` представљају диверсификацију извозних канала за руски гас и јачање енргетске безбедности Европе”, уверени су у ”Газпрому”: “Ове године смо се још једном уверили да ни економска криза, ни спољнополитичке тензије, не могу омести наше планове за кретањем напред”.

Нема сумње да ће пројекат “Турски ток” бити реализован независно од састава нове владајуће коалиције у Турској. Аналитичар турског фонда политичких, економских и социјалних истраживања (SETA) Ердал Танас Карагољ сведочи да политичка ситуација која је настала у Турској после избора од 7. јуна, а такође и процес формирања коалиционе владе, не може уопште негативно утицати на “тако свеобухватне енергетске пројекте” као што је “Турски ток”.

Са њим се слаже и Хусну Озегин, шеф турске компаније FİBA Holding. Он истиче неопходност да његова земља настави такве заједничке  “гигантске” пројекте са Русијом, као што је модернизација нуклеарке “Акују” и изградња “Турског тока”, независно од процеса формирања нове коалиционе владе у Турској. “То нису пројекти било које партије, него целе земље”, подсећа Озегин.

Да ли се може игнорисати тако важан фактор као што је успостављени конструктивни однос лидера Русије и Турске? Сусрет председника Владимира Путина и Тајипа Реџепа Ердогана који је одржан средином јуна у Бакуу на “маргинама” дао је моћан импулс билатералној сарадњи. Председник Ердоган и Министар енергетике и природних ресурса Турске Танер Јилдиз, после сусрета у Бакуу истакли су да је потребно што пре потписима ојачати заједнике пројекте. Како је с тим у вези изјавио Танер Јилдиз: “Русија и Турска су незаменљиве једна другој”. И Председник Ердоган је истакао потребу што скоријег превазилажења “периода неизвесности” и да је потребно урадити све неопходно да би се у оквирима одговарајућих међувладиних споразума изградио гасовод “Турски ток”.

И на крају, још један фактор који говори у корист изградње гасовода “Турски ток” јесу – ма колико то парадоксално споља изгледало – грчко-турске противречности. Обе земље су у овом тренутку, из различитих разлога али једнако јако, заинтересоване за сарадњу са Русијом – и притом љубоморно гледају на успех друге. Грчки одговор на преговоре Русије и Турске у Бакуу представљало је потписивање у Петрограду, на економском форуму, руско-грчког међувладиног меморандума о “Турском току”. Чак су и турски медији, попут газете Radikal на пример, морали признати да учешће Грчке омогућава да се направи “гигантски корак напред” у реализацији пројекта. Па и Бугарска је последњих недеља послала сигнал Русији да је заинтересована за нови пројекат – посебно предложивши да на својој територији изгради гасно складиште за обезбеђење функционисања “Турског тока”. Тако да нова архитектура енергетске безбедности Европе на основу стабилних, јефтиних и растућих испорука руског гаса и опсежне регионалне инфраструктуре, добија све реалније обрисе. “Без обзира на све политичке аргументе у корист енергетске безбедности, главна детерминанта остаје цена гаса која стиже у Европу”, истиче с тим у вези турско издање DUNYA.[1] И са те тачке гледања, Русија нема конкуренцију.

[1] http://www.dunya.com/turk-akiminin-rakibi-kim-160435yy.htm

Извор: Фонд Стратешке Културе