Bošnjačke hadžije između Meke i Brisela

„U posljednjih nekoliko godina odlazak na hadž poskupio je za čitavih 3000 KM ili 1500 eura“, alarmirao je onomad sarajevski portal Klix.ba, jer to u BiH za verujuće Bošnjake predstavlja ozbiljan problem. Bar jedan odlazak na hadž tokom života obaveza je svakog muslimana, a šerijat preporučuje i više hodočašća u Meku.

U situaciji kada kompletan aranžman, sa povratnom kartom, smeštajem i hranom košta koliko su i prosečna celogodišnja primanja zaposlenog muslimana u BiH, to postaje ne samo stvar posvećenosti islamu nego i dubine džepa. Neki tu bogougodnu dužnost obavljaju i svake godine, dok većina godinama mora da štedi i za taj jedan obavezni put u Saudiju.

U Bosni to zovu„odlazak na Ćabu“ po ritualnom obilaženju svetog kamena Ćabe, što je, u stvari, samo deo obreda u Meki. Ko bi trebalo da pritekne dobrim muslimanima da bi postali i hadžije? IVZ? SDA? Vlast na teritoriji pet kantona sa bošnjačkom većinom?

Problem pada u nezgodan momenat kada Predsedništvo BiH, navodno, inače diskriminiše muslimane u odnosu na hrišćane. Jedino njima uskraćuje potpis sporazuma sa IVZ-om kojim bi „jedinstvena država“ BiH i sa muslimanima regulisala prava vernika na javno praznovanje, odevanje i ishranu u skladu sa Kuranom i šerijatom. O čemu se radi ?

Bošnjačka politička elita sasvim ozbiljno računa na to da će BiH u dogledno vreme podrškom SAD biti preko reda primljena u NATO i EU, te preustrojena u unitranu državu. Istovremeno, svesni su da „islamofobne“ Francusku, Nemačku, Italiju, kao i Mađarsku, Poljsku i Slovačku, neće pridobiti kada u javnim institucijama u Sarajevu ugledaju službenike sa ahmedijama i u trofrtaljkama, a službenice sa zarovima. A to je upravo ono što je ugovorom, koji je IVZ podnela Predsedništvu BiH, nedvosmisleno predviđeno kao pravo svakog muslimana.

Neoliberalno radno zakonodavstvo, koje širom EU nameće zaposlenima sve duže radno vreme i sve duži staž do sve manje pune penzije, u koliziji je sa brojnim neradnim danima u islamskom kalendaru. Već i samo džuma u podne, koja svakog petka muslimane oslobađa od pola dnevnog radnog vremena, kada se pomnoži sa 48 nedelja u godini daje zbir od 24 neradna dana. Kada se tome dodaju dani Bajrama i hadža, svetovni praznici, godišnji odmori i povezivanje dana pre i posle vikenda, ispada da muslimani u BiH ne rade bezmalo trećinu godine. A Bakir je, biće, svestan da se Merkelova i Makron užasavaju od zaraznog primera takvih „udarnika“ u evropskoj kući, u kojoj se sve više i sve duže radi.

Najzad, sigurno je da ni Ivanić i Čović u Predsedništvu BiH, ali iz sasvim drugih razloga, takođe nisu spremni da potpišu ugovor sa IVZ-om. Radi se o ugovoru po kome bi pravoslavni Srbi i Hrvati-katolici radili znatno više nego njihove kolege muslimani-Bošnjaci. Dva bajrama se neradno balansiraju sa Božićem i Uskrsom, ali džuma i pogotovo hadž unose verski i nacionalni disbalans koji graniči sa diskriminacijom sugrađana, koji po Ustavu imaju jednaka individualna i grupna prava i na rad i na nerad.

Međutim, dobar musliman mora i petkom u podne na džumu i jednom ili više puta na hadž, što uz godišnji odmor i civilne praznike znači četvrtinu godine plaćenog odsustva i 8000 KM troška. Na alarm se nisu oglasili ni IVZ, ni SDA, ni kantoni a ni neka saudijska, turska ili persijska islamska banka koja bi ponudila namenske i po islamu inače beskamatne kredite.

Koliko odlazak na Ćabu doprinosi ugledu među džematlijama, svedoči foto-reportaža u sarajevskim medijima o svojevremenom boravku Alije, višestrukog hadžije, u Meki. Predsednik BiH, omotan belim čaršafom, u društvu sa predratnim urednikom lista „Komunist“ Mufidom Memijom, oduševio je Baščaršiju.

Ali, šta danas da radi prosečan musliman, koji je sve više okrenut džamiji, Kuranu, šerijatu, kada su se i predsednik Bakir i reis Husnija izjasnili da hoće u EU, a eks reis Cerić veli da je „danas Bošnjacima i Meka i Medina u Briselu“? Rešenje problema izgleda da će morati da sačeka postizbornu jesen i dolazak Dodika u Sarajevo.

Verovatni budući predsedavajući Predsedništva u ime izvornog Dejtona u više navrata i varijacija je poručio: „Radite u vašem Sarajevu i kantonima sa bošnjačkom većinom šta god hoćete, ali ostavite nas na miru da u Srpskoj organizujemo život po svom.“ Najzad, Dodik nije naklonjen radnom naprezanju kadrova u zajedničkim organima u Sarajevu, posebno ne bošnjačkih, koji neustavno forsiraju unitarnu državu.

Posvećenost Bošnjaka veri odnosno hadžu i džumi u brojnim neradnim danima srećno bi se udružila sa njegovom željom da što manje rade na reviziji Dejtonskog sporazuma i centralizaciji BiH.

Izvor: Politika