Bosna i Hercegovina u ventru pažnje Saveta Bezbednosti UN

Prošle nedelje je u SB UN održano redovno razmatranje situacije u Bosni i Hercegovini. Razmatran je novi izveštaj o delatnosti Valentina Incka, Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu i doneta je specijalna Rezolucija SB.

Nije se baš svako razmatranje situacije u Bosni i Hercegovini završavalo donošenjem Rezolucije, međutim, ovaj put je doneta[1]   nova Rezolucija SB UN № 2123.[2]   Ova Rezolucija ponovo je potvrdila podršku Mirovnom sporazumu od strane SB UN, kao i Dejtonsko-Pariskom sporazumu o ispunjenju naloga o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine (1995) i pozvala je strane da strogo po tim sporazumima izvršavaju svoje obaveze. Potvrđeno je da glavna odgovornost za primenu Mirovnog sporazuma leži na samim vlastima u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, ponovo je istaknuto da je finansijska pomoć čvrsto vezana sa ispunjenjem svih uslova BiH, između ostalog i sa potpunom saradnjom sa MTBJ i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale.[3]   Rezolucija sadrži ukazivanje na potpunu podršku ulozi Visokog predstavnika UN, ali je ukazano da se njegova uloga svodi na to da “prati primenu Mirovnog sporazuma, a takođe i da daje ukaze građanskim organizacijama i ustanovama, koje pomažu stranama u ispunjenju odredbi Mirovnog sporazuma i da koordinira njihovu delatnost”. Potvrđeno je da u skladu sa prilogom 10 Mirovnog sporazuma Visokom predstavniku pripada završno pravo tumačenja građanskih aspekata u ostvarivanju mirovnog sporazuma i da u slučaju spora on može da iznese svoje tumačenje i svoje preporuke kao i da donosi odluke koje su obavezujuće za izvršenje koje on smatra neophodnim, po pitanjima koja je razradio Savet za ispunjenje Mirovnog sporazuma u Bonu 1997. godine. Rezolucija takođe napominje da se Bosna i Hercegovina nalazi pod “zakonitom” NATO okupacijom[4]   i snage NATO mogu preduzeti svako dejstvo koje bude neophodno, uključujući i primenu sile, radi obezbeđenja poštovanja aneksa 1 i 2 Mirovnog sporazuma i Rezolucije SB UN. Važna tačka Rezolucije je tačka 10 koja produžava dejstvo operacije “Alfeja”[5]    Evropske Unije na još godinu dana.

Prilikom razmatranja izveštaja Visokog predstavnika UN za BiH Valentina Incka u SB OUN, ponovo je Rusija bila jedina država koja je objektivno ocenila taj izveštaj. Predstavnik RF je potvrdio da se Rusija dosledno zalaže za strogo poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i njime predviđeno državno ustrojstvo Bosne i Hercegovine, njeno jedinstvo i teritorijalnu celovitost, međutim ne vidi razlog za njenu dramatičnost i ne primećuje bilo kakve temeljne pretnje stabilnosti. Rusija je ponovo ocenila da je izveštaj Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka “ponovo nedovoljno objektivan”. Istaknuta je pristrasna kritika rukovodstva Srba u BiH, kao i toga da su navodno oni krivci za sve nevolje u BiH i da oni podrivaju temelje Mirovnog sporazuma. Ozbiljnu uznemirenost izaziva radikalizacija islamskih krugova u Bosni i Hercegovini, uključujući i regrutovanje boraca u redove antivladinih trupa u Siriji. Rusija je istakla da Visoki predstavnik u svom izveštaju o tome ne kaže ni reči. Uz sve postojeće probleme u BiH očigledno je da institucije srpskog entiteta rade efikasno. I u privredi ima ohrabrujućih znakova – industrijska proizvodnja i izvoz su u porastu.

Rusija je pozvala sve učesnike u regulisanju problema da se uzdrže od kontraproduktivnih emocija i polemika u korist pokretanja unutarbosanskog dijaloga, posebno izrazivši zabrinutost zbog poziva Predsednika Prezidijuma Bosne i Hercegovine Komšića o javnom pozivanju na uzimanje oružja u ruke. Što se tiče reforme ustava Federacije BiH, Rusija smatra da je to pitanje odavno sazrelo, međutim, prema tom pitanju se treba odnositi oprezno, delujući strogo na bazi konsezusa unutar entiteta. Na današnjoj etapi regulisanja situacije u BiH, glavni zadatak međunarodne zajednice po Rusiji jeste predaja odgovornosti za sudbinu zemlje samim građanima Bosne i Hercegovine. U vezi sa tim, Rusija je ponovo istakla da se zalaže za ukidanje Kancelarije Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu i u tom smislu i povratak realizacije programa “5+2” koji je usaglasio Rukovodeći komitet Saveta za primenu Mirovnog sporazuma. Između ostalog problem državnog vlasništva potrebno je rešavati kompleksno, ne izbacujući iz nje pojedine članove, nego pooštravajući paketne dogovore strana.  Sa tačke gledišta Rusije, situacija u oblasti Brčko povoljno se razvija u duhu Dejtona, što potvrđuje ispravnost prekraćivanja misije supervizora 2012. godine, kao koraka na putu ukidanja protektorata u Bosni i Hercegovini. Rusija je podržala podelu položaja Visokog predstavnika i Specijalnog predstavnika EU, uz nepokolebivi uslov za rad, da te dve međunarodne ustanove u BiH strogo poštuju svoj mandat. One ne smeju jedna drugoj da ulaze u sferu delatnosti, pogotovo ne smeju da dupliraju funkcije. To se u prvom redu odnosi na pitanja koja se tiču daljeg pokretanja strukturnog dijaloga Bosne i Hercegovine sa EU po pitanju pravosuđa, saradnje na izgradnji nezavisnih i nepristrasnih organa sudstva i tužilaštva na svim nivoima u BiH, ispravljanju ozbiljnih antisrpskih izobličavanja po pitanju istraživanja vojnih zločina u periodu konflikta 1992-1995. godine. Po mišljenju Rusije, glavno što danas stoji pred regulisanjem situacije u BiH – jeste jačanje punopravnog unutrašnjeg dijaloga u BiH, traženje opšteprihvaćenih opcija socijalno-ekonomskih i strukturnih reformi od strane samih strana u BiH bez nametanja izvana, u strogoj saglasnosti sa mehanizmima koji su prihvaćeni u Dejtonu. Paralelno treba raditi na skraćivanju Kancelarije Visokog Predstavnika, uključujući nastavljanje sa praksom redovnih godišnjih budžetskih i kadrovskih skraćenja, čvrsto se orjentišući na plan “5+2” i ne dozvoliti ubacivanje novih kriterijuma za prekidanje režima protektorata.

Rusija je još jednom jasno i nedvosmisleno istakla da sve odluke o ključnim pitanjima regulisanja ne treba da donosi Visoki predstavnik, EU ili NATO pakt, već na usaglašenoj međunarodnoj platformi SB OUN i Rukovodećeg komiteta po pitanju poštovanja Sveobuhvatnog mirovnog sporazuma i to na principima konsenzusa.

____________________________

[5]  U svojstvu naslednika SZS pod jedinstvenom komandom i upravom, koje će ispunjavati svoje zadatke u vezi sa ostvarenjem aneksa 1-A i prilogom 2 Mirovnom sporazumu o saradnji sa prisutnim u zemlji štabom NATO u skladu sa dogovorima koji su usaglašeni sa NATO i EU.

Izvor: Fond Strateške kulture