Britanske službe na Balkanu i šifra „Belingket“

Naivno je pomisliti da ne postoji tačna evidencija broja ilegalnih migranata i poraženih vojnika ISIL-a i Al kaide koji su se, u prividnom pohodu ka boljem životu, zaustavili na prostorima na kojima žive muslimani a koji se, ne slučajno, graniče s onima naseljenim pravoslavnim hrišćanima. S detaljima porobljavanja politički nestabilnog i ekonomski nerazvijenog Balkana dobro su upoznati stratezi iz Velike Britanije i Turske, dok su Evropska unija (preko Fronteksa) i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (preko Međunarodne organizacije za migracije – IOM) najglasniji, ali beznačajni tumači ovog procesa.

Pokretači nevolja nisu na fonu javnosti. O njima se gotovo ništa ne zna. Da li nekom znači ime Belingket? Teško. Ukoliko je neko i upoznat s njegovim javnim delovanjem, teško bi mogao da ga dovede u vezu s britanskom službom koja neguje ozbiljne i duboke veze s obaveštajnim krugovima i lancem trgovaca ljudima zarad pranja novca i finansiranja terorizma. A upravo o tome se radi.

Majstori manipulacije

Struktura Belingketa snažan je instrument britanske politike na Balkanu. Belingket je osnovao Britanac Eliot Higins, 2014. godine, kao organizaciju koja deli i promoviše destruktivna i snažna antiruska osećanja i prividno je pozicionirana kao nezavisna struktura entuzijasta. Čvrsto povezana s vladinim institucijama, nevladinim sektorom Velike Britanije, ali i pojedinim državama bivšeg SSSR-a, ova organizacija je iskusni majstor manipulacije.

Belingket ima zapaženu ulogu u prikrivanju informacija o upotrebi hemijskog oružja terorističkih organizacija (ISIL-a i Al nusre) protiv Sirijske arapske armije i Asadove vlade u Damasku. Belingket je bio aktivno uključen i u lažno „razotkrivanje“ Rusije i njenog „mešanja“ u unutrašnja pitanja Bosne, Crne Gore, Bugarske, Makedonije. Potpis ove kuće nazire se iza izmišljenih informacija o navodno planiranom državnom udaru u Crnoj Gori, kao i pronalaženja grupe „ruskih agenata“ koji su pokušali da utiču na pregovore Makedonije i Grčke oko, po slovu Prespanskog sporazuma, izbora imena.

Najbliži saradnik jednog od glavnih „istražitelja“ Belingketa, Bugarina Hrista Grozeva je Karl fon Habzburg, koji na Balkanu održava bliske veze s liderima samoproglašenog Kosova, uključujući Hašima Tačija. Pomenuti lobista nezavisnosti Kosova posetio je Libiju 2011, kada je zabeležen njegov susret s militantima iz brigade Misrata.

Fokus Belingketa je na navodno sigurnosnim pretnjama, eksteritorijalnim tajnim operacijama i informatičkom oružju. Nakon istrage identiteta osumnjičenih za trovanje regruta u Velikoj Britaniji 2018. njegov tim dobija Evropsku nagradu za istraživačko novinarstvo.

Kakva je uloga Belingketa u invaziji migranata na Balkan?

Da bi shvatili složenu delatnost ove strukture trebalo bi znati da nakon Bregzita u strategiji Velike Britanije posebno mesto zauzima Turska. Uostalom, direktor MI6, bivši ambasador u Turskoj Ričard Mur osoba je od velikog poverenja Erdogana. U tom svetlu treba razumeti da detalji Sporazuma o vojnoj saradnji Turske s Albanijom nisu isplovili u javnost, ali onaj obelodanjen da će „aktivnosti ministarstva odbrane podrazumevati interakciju na polju sigurnosti i odbrane“ dovoljno je rečit.

Albanski mediji su tada izvestili da između Rame i Erdogana postoji sporazum o preseljenju 30.000 izbeglica i migranata iz Turske koji bi trebalo da nasele Albaniju i područja severnog Epira. Nezavisni mediji otkrili su da je u tajnosti osnovana radna grupa za stvaranje prihvatnih centara za imigrante. O tome kao demografskoj pretnji govorio je svojevremeno i albanski predsednik Iljir Meta. Isti stav zastupa i njegov prethodnik Bujar Nišani koji je optužio vladu Edija Rame da ovim potezima otvara front prema Grčkoj.

Finansiranje terorizma

Ilegalni migranti i izbeglice, odlukom albanske vlade, prebacuju se na albansku teritoriju, u blizini grčke granice, dok lokalno stanovništvo koje čini grčka manjina polako pakuje kofere. Istovremeno teče proces usmeravanja ljudi s Bliskog istoka u Evropu, kroz Tursku. Migrantsko pitanje postalo je glavni instrument pritiska Ankare na Balkan i zapadne zemlje. Nakon zatvaranja granica u Skoplju, Srbiji i Mađarskoj, stiče se utisak da je Albanija izabrana za koridor migracionih tokova u Evropu preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Kad je reč o BiH, po novim, navodno službenim podacima u ovoj zemlji je ilegalnih migranata oko 15 hiljada. Istina je da ih ima oko 100.000. Ilegalci pristižu još uvek, proces nije zaustavljen, čak ni usporen.

Među hiljadama migranata i izbeglica koje Belingket usmerava a Ankara u okvirima taktike „otvorene granice“ koristi za opsadu Balkana i EU, mnogo je onih koji u Albaniju ulaze uglavnom iz Sirije i Palestine. U pozadini ovih aktivnosti ratifikovan je i vojnotehnički i odbrambeni sporazum Republike Turske s Azerbejdžanom. Od 1. aprila nova lična karta omogućava građanima Turske i Azerbejdžana putovanje bez pasoša do 90 dana. Iako ove dve zemlje decenijama održavaju snažne bilateralne veze, iza ratifikacije ugovora stoji turska pomoć oko Nagorno-Karabaha.

U pisanju stručnjaka Belingketa nema ničeg od gorenavedenog. Ukoliko zabeleže nove geopolitičke prekompozicije, to će biti tek iz ugla potrebe da naglase značaj rešavanja migrantskog pitanja. Ovakav „humanitarni“ aranžman, pomenusmo, doneo im je Evropsku nagradu za istraživačko novinarstvo. Novac pak dolazi s druge strane. I on je usmeren na njihov primarni cilj: finansiranje terorizma.

Izvor: Pečat