Buđenje nacionalne svesti ruskog naroda

Profesor Igor Frojanov o rezultatima ankete tokom koje je većina Rusa negativno ocenila devedesete godine prošlog veka…

Kako je saopšteno, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, većina Rusa period devesetih godina prošlog vela doživljava negativno. Rezultate sociološkog istraživanja prokomentarisao je doktor istorijskih nauka, profesor Igor Jakovljevič Frojanov u intervjuu “Ruskoj Narodnoj Liniji”…

VCIOM je u periodu od 31.10 – 01.11. tekuće godine organizovao ispitivanje koje se odnosi na devedesete godine prošlog veka, koje se danas nazivaju “gubitničkim”. U istraživanju je uzelo učešće 1 600 ljudi iz 46 oblasti, regija i republika Ruske Federacije. Statistička greška ne premašuje 3,5%. Rezultati ispitivanja su zadivljujući. Oni se mogu i najverovatnije moraju smatrati započetim buđenjem društvene svesti ruskog naroda koje podseća na mamurluk posle razuzdane pijanke – ljudi konačno počinju na pravi način da shvataju šta se desilo sa njima i zemljom, a takođe i da shvataju ko je za to kriv. Zato je više od polovine ispitanika (53%) negativno ocenilo devedesete godine. Pritom ih te godine asociraju na kriminal (50%), raspad (39%), siromaštvo (34%), korupciju (30%), nekažnjivost (26%). Drugim rečima – kriminal i siromaštvo – eto po čemu naš narod pamti mukotrpne godine s kraja HH veka. Da tome dodamo i osećanje “novog života” (2%), “smenu vlasti” (2%), “demokratiju” (7%) i “trijumf slobode” (5%). Pred nama je, kako bi rekao jedan filmski heroj, “ulje na platnu”. Postavlja se pitanje koliko istorijskoj stvarnosti odgovara “glas naroda”? Ima li ovde nepravde ili ostrašćenosti?

Ma kako to izgledalo čudno, sadašnje vreme nam omogućava da proverimo ispravnost narodne ocene devedesetih godina: ekonomski i duhovni raspad, siromaštvo, kriminal, korupcija, nekažnjivost (uz određene konjukturne izuzetke) – sve su to zla moderne stvarnosti koja se veoma teško leče uprkos proklamovane borbe vlasti protiv tog zla. O čemu se ovde radi? Mislim o tome da ukazana pojava socijalnog života nije imala u devedesetim godinama epizodni ili slučajni karakter, već sistemski – namerno se stvarao sistem zasnovan na tim antidruštvenim pojavama, sistem čiji je cilj bio da se što je moguće pre sruši socijalističko ustrojstvo učinivši rušenje nepovratnim procesom jer kod rušitelja nije bio potpune uverenosti ni u pravednost svojih poduhvata niti u njihovu uspešnost. Oni su se plašili narodnog otrežnjenja, povratka u prošlost i zato su kao mahniti žurili, ne libeći se ni antinarodnih mera i sredstava, često i zločinačkih po svojoj suštini. Taj smrdljivi sistem smo dobili od demokrata Jeljcinovog tolka.

Nije nimalo jednostavno osloboditi se poroka tog sistema pošto su oni projektovani od strane arhitekata takozvane nove Rusije. Biće potrebno mnogo snage i vremena da bi se situacija promenila nabolje. Pored toga, u odgovorima ispitanika na pitanja  VCIOM o smeni vlasti i demokratiji u postsovjetskoj Rusiji ogledaju se i prepreke za pozitivne promene koje su takođe povezane sa devedesetim godinama – u prvo veruje samo 2% ispitanika, a u drugo samo 7%, čime se u suštini negira postojanje i jedne i druge paradigme. Treba reći da narodni osećaj u ovom slučaju ne obmanjuje. Iz organa vlasti izašle su samo po pravilu omražene ličnosti poput Čubajsa, Koha i sličnih. Drugi delatnici liberalnog usmerenja do dan danas se nalaze u strukturama vlasti: u vladi, Centralnoj banci, Sberbanci, na položajima finasijsko-ekonomskog bloka najvažnijim za život države, nalaze se učenici i poštovaoci Gajdara koji je osiromašio milione ruskih građana. Postoji i napreduje Institut ekonomske politike nazvan Gajdarovim imenom, čije usluge koriste državne institucije Rusije. Organizuju se gajdarovske konferencije, debate i forumi, podižu se spomenici “velikom” reformatoru, utvrđuju se stipendije za studente koje nose njegovo ime. Rečju, delo Gajdara prema poznatom nam vokalbularu “živi i pobeđuje” bez obzira na neprekidne proteste opozicije.

Što se tiče demokratije, jeljcinisti su za obrazac uzeli zapadnu buržoasku predstavu o demokratiji koja je daleko od istinske neposredne demokratije, demokratije u kojoj se sve prodaje i kupuje, gde u vlast zajedno sa pristojnim ljudima, proniču i svakojaki karijeristi, spekulanti i nitkovi koji brinu samo za svoje sebične inetrese, a nikako za istinske potrebe naroda i države.

O trijumfu slobode u društvu koje je izgrađeno devedesetih godina može se govoriti samo u kontekstu reči koje je izgovorio još F.M. Dostojevski – “da bi stvar bila još smešnija”. Prema mišljenju velikog pisca, u buržoaskom društvu je slobodan samo onaj koji ima milion. “Kada stekneš milion, ti si slobodan da radiš sve što zaželiš i nad kim zaželiš. No, ukoliko ti nemaš milion, onda će sa tobom činiti sve što želi onaj koji ima milion”. U sličan socijalni “raj” su nas uveli “reformatori” iz devedesetih godina. Ući u njega je (kao i u zatvor), veoma lako, a izaći veoma teško. Jasno je zašto je ispitivanje dalo negativan odgovor ogromne većine na račun slobode u jeljcinskoj Rusiji.

Ako uzmemo u obzir ove komentare (po mom ubeđenju njih ne treba zanemarivati) onda moramo priznati da se negativna ocena devedesetih godina od strane Rusa u istraživanju VCIOM, posredno dotiče i današnjeg stanja u Rusiji i odnosi se i na današnji dan. To je svojevrstan upozoravajući alarm, obraćanje vlasti koje ukazuje na nestabilno tlo ispod njenog “visokog rejtinga” koje se prikazuje na TV ekranima, časopisima i žurnalima. Ne treba zaboravljati dokazanu istoriju hirovitosti i prevrtljivosti raspoloženja masa – danas te hvalim a sutra obalim – tako je često bilo u prošlosti, pa i sasvim nedavnoj. Setimo se Gorbačova i Jeljcina koje su ljudi u početku na sve načine hvalili, a potom su ih proklinjali dok su se još nalazili na Olimpu vlasti. Dakle, ovde se ne treba zavaravti oslanjajući se na “visok rejting” kao konstantnu i večnu kategoriju.

Među negativnim događajima iz perioda devedesetih, ispitanici su u prvi red stavili rasturanje SSSR-a (24%). Upravo rasturanje, a ne raspad ili razlaganje i smrt. To je suštinski detalj, pošto je reč rasturanje povezana sa delovanjem političara i u njoj je sadržan smisao namernog delovanja. Danas samo predrasude, slepilo i tvrdoglava glupost sumnjaju u namerno rasturanje Sovjetskog Saveza. Eto zbog čega je teško sa respektom prihvatiti Jeljcinove reči: “Čuvajte Rusiju!”. Nas podsećaju da cela zemlja zna za te reči. To je istina, ja to ne sporim. Međutim, cela zemlja zna i nešto drugo – da je Jeljcin sa svojim rusofobskim okruženjem uništio istorijsku Rusiju kakav je bio SSSR. I nikakve “ispovedničke reči”, nikakvo pokajanje, neće sa njega skinuti krivicu i odgovornost za gnusna dela kojima nema sličnih u ruskoj istoriji.

I poslednje – ja sam sklon da rezultate ispitivanja VCIOM razmotrim između ostalog i kao odgovor ruskog naroda na postavljanje spomenika Jeljcinu u Jekaterinburgu, na izgradnju i otvaranje Predsedničkog centra do koga je došlo krajem prošlog meseca (25. novembra).

Izvor: Ruska narodna linija