„Čanak“ kao mera suverenosti Srbije

Retke su države i društva u kojima su dnevne teme za raspravu, teritorijalna celovitost i suverenost. To je obično slučaj sa državama u nastajanju ili sa državama sa velikim unutrašnjim društvenim previranjima i borbom za očuvanje teritorijane celovitosti i suverenosti, koje su permanentno ugrožene iznutra, kao i spoljnim – stranim nasrtajima. Srbija kao država sa dugogodišnjom istorijom vlastite državnosti i suverenosti, suočena je sa ozbiljnim izazovima očuvanja svoga integriteta i suvereniteta.

Suverenost i teritorijalna celovitost države Srbije su osnovne ustavne vrednosti definisane i zaštićene u prvom delu Ustava – Načela Ustava, i to suverenost u čl. 2. – „Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“; teritorijalna celovitost u čl. 8. – „Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku prediđenom za promenu Ustava“.

Ugrožavanje navedenih ustavnih vrednosti sankcionisano je Krivičnim zakonom Srbije („Sl.glasnik RS“, br.85/2005, 88/2005-ispr.,107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) i to u Glavi dvadeset osam, gde su pobrojana krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i to: ugrožavanje nezavisnosti, priznavanje kapitulacije ili okupacije, ugrožavanje teritorijalne celine, napad na ustavno uređenje, pozivanje na nasilanu promenu ustavnog uređenja, ubistvo predstavnika najviših državnih organa, oružana pobuna, terorizam, diverzije, sabotaže, povreda teritorijalnog suvereniteta, kao i neka druga.

Kao što vidimo reč je o Krivičnom zakonu od 2005.godine, koji je više puta menjan i dopunjavan, zaključno sa 2016.godinom. Ako samo letimično pogledamo nabrojana krivična dela i prisetimo se naše svakodnevne stvarnosti u kojoj se vrlo manifestno ispoljavaju neka od navedenih krivičnih dela, videćemo koliko je ovo sve mrtvo slovo na papiru. Pred našim očima skoro se svakodnevno krši nezavisnost, suverenitet i teritorijalna celina Srbije, sprovodi nasilje nad ustavnim poretkom i nad građanima. Pozivanje na promenu Ustava Srbije i preduzimanje akcija koje bi značile promenu granica Srbije i ključnih odredbi Ustava, smatra se demokratskom raspravom i političkim dijalogom, kako bi se došlo do stabilinog i demokratskog društva, ubrzali evrointegracioni procesi, ostvarilo istorijsko pomirenje Srba i Albanaca itd. U ukupnim društvenim previranjima koja se dešavaju povodom unutrašnjeg dijaloga o KiM a u vezi sa rešavanjem kosovsko-metohijskog problema, dominantno mesto zauzeli su različiti predlozi političkog i pravnog sadržaja, a forma se potpuno izgubila. Traže se i nude različita rešnja, ali bez jasne pravne forme iole zasnovane na važećim ustavnim i zakonskim odredbama.

Suverenitet i teritorijalna celovitost Srbije izneseni su na političku „pijacu“ i njima se bave pojedinci, grupe, nevladine organizacije, državne institucije, međunarodni činioci i dr. Ono što spada u ustavno pravo i nadležnost građana od njih je oduzeto i o njemu odlučuju čak i pojedinci, a najčešće argumenti sile i moći.

Tako je jedan izvesni gospodin gostujući u jutarnjem programu 08.02.2018.godine jedne televizije sa nacionalnom programskom pokrivenošću, bez zadrške i bez prisustva suprotnog mišljenja naširoko raspredao o suverenitetu Srbije, o KiM, NATO agresiji, „srpskoj mitskoj zaluđenosti“, „potpunoj nacionalnoj isključivosti prema Albancima“ i dr. temama. U svom monologu taj gospodin opravdava NATO agresiju na Srbiju, koju on naziva bombardovanjem, jer su za to krive ondašnje državne vlasti oličene u „državnoj kamarili“ koju su činili SPS i SRS, a koje je trebalo odmah posle oktobarskih promena zabraniti, i onako demokratski „lustrirati“ sve njihove kadrove, u prevodu pohapsiti i poslati na robiju i tako isključiti iz javnog života.

Za njega postoji samo jedno referendumsko pitanje, a ono glasi: „Da li su Albanci ljudi?“. U prevodu to znači da je Srpski narod toliko isključiv, ekstreman, mrzitelj svih drugih naroda a posebno Albanaca, koje čak i ne smatra ljudima Iz ovoga pitanja sledi odgovor da KiM nisu i ne treba da budu deo Srbije, to je deo nove države Kosovo. Taj gospodin je na ovaj način rešio teritorijalne sporove između Srba i Albanaca, kao i granice i suverenitet Srbije. Prema ovakvom shvatanju srpski narod je sam sebi oteo deo teritorije svoje države i da je priznanje nezavisnosti Kosova pravedna stvar.

Međutim kada je reč o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, to pomenutog gospodina posebno muči. Taj centar, kako on kaže, „ugrožava suverenitet države Srbije“, jer nekoliko kancelarija i jedan magacin za spasilaču opremu, kada, iako dobiju diplomatski status, neće više biti pod pravnom jurizdikcijom Srbije, tamo će važiti ruski zakoni, i time će biti narušen suverenitet naše zemlje, jer će taj „ruski špijunski centar“ da radi protiv interesa Srbije.

NATO agresijom, pardon bombardovanjem, kako to kaže dragi gospodin, postignuti su važni rezultati i to: srpski narod je dobio zasluženo, stari „crveno-crni režim“ je srušen, Srbija je ostala bez KiM, koje je oteo NATO pakt, ali nisu eliminisani ostaci „stare svesti“, ostali su na slobodi nosioci patriotskih ideja, ostale su snage koje će da se i dalje bore za Srbiju. A što je najgore pojavio se neki Rusko-srpski humanitarni centar, kao novo „špijunsko leglo“, koje će da kvari račune.

Ovakva i slična gostovanja „slobodnih strelaca“ u medijima se uklapaju u opštu raspravu o KiM, koju vode snage protivne srpskim interesima, u nadi da se iznađu mehanizmi kojima bi se savladali „Himalaji“, kao prepreka koja se pojavila u evrointegracijama, a istovremeno sproveo završni udarac na Rusko-srpski humanitarni centar, i nastavio proces eliminacije ruskog uticaja u Srbiji.

Pred ržavnim rukovodstvom i narodom Srbije nema nikakvih „Himalaja“, nalaze se samo Prokletije, Šar planina i Merdare. Nadam se da to naše državno rukovodstvo dobro zna i razume.

Izvor: Analitički forum