Autor: Slavka Kojić

Čiji mač drži Zagorka Dolovac?

Naslovna / Politika i društvo / Čiji mač drži Zagorka Dolovac?

Kategorija: Politika i društvo / Objavljeno: 01/08/2015, 14:59

«Poslanici vlasti i opozicije pozdravili su predlog da se za republičkog javnog tužioca ponovo izabere Zagorka Dolovac, a jedino se poslanik Narodne seljačke stranke i član kluba SNS Marjan Rističević usprotivio tom predlogu.» (1)

Završena je skupštinska rasprava o izboru Zagorke Dolovac za izbor na funkciju republičkog javnog tužioca. Po tom pitanju nije bilo neke suštinske razlike između narodnih poslanika stranaka na vlasti i onih u opoziciji. Polemike koje su se pojavile više su se odnosile na međusobno stranačko prepucavanje, nego na argumentovano protivljenje izboru Zagorke Dolovac za Republičkog javnog tužioca.

Prema Zakonu o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011, 101/2011, 38/2012 (Odluka Ustavnog suda), 121/2012, 101/2013, 111/2014 (Odluka Ustavnog suda), 117/2014) javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Ono svoju funkciju vrši na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji, a funkciju javnog tužilaštva vrši Republički javni tužilac i drugi javni tužioci, u skladu sa zakonom. Naš Zakon predviđa strogu nadređenost višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu, s tim što je svaki javni tužilac podređen Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu. Republički javni tužilac nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo (bilo koje) ovlašćeno.

Postavlja se pitanje da li je moguće da je Zagorka Dolovac nezamenljiva, nepogrešiva i da ne postoji druga osoba u Srbiji, osim nje, koja bi mogla uspešno da obavlja funkciju Republičkog javnog tužioca, te kako to da oko tako bitnog pitanja postoji konsensus između vlasti i opozicije, koji se inače glože i oko mnogo manje bitnih pitanja i kadrovskih rešenja? Šta je to što je ujedinilo poslanike vlasti i opozicije i koje su to zasluge ovog tužioca zbog kojih je postala praktično nedodirljiva na toj funkciji?

Javnosti je poznato da je 19.04.2013. godine zaključen Prvi sporazum o normalizaciji odnosa, koji sporazum je parafirao tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, zatim Hašim Tači kao premijer tzv. Republike Kosovo, kao i Ketrin Ešton, tadašnji visoki komesar za spoljne poslove EU (u daljem tekstu: Briselski sporazum). Briselski sporazum je u tački 10. predvideo da će pravosuđe na teritoriji Kosova i Metohije biti integrisano i da će raditi u okviru pravnog sistema «Kosova» (a ne pravnog sistema Republike Srbije).

Do zaključenja Briselskog sporazuma, na teritoriji AP Kosovo i Metohije postojala su i obavljala svoje poslove, u skladu sa Zakonom, dva javna tužilaštva: Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici i Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, koji su svojom nadležnošću pokrivali celu teritoriju AP Kosovo i Metohije.

Nakon zaključivanja Briselskog sporazuma, u cilju implementacije istog, Republički javni tužilac Zagorke Dolovac je izdala OBAVEZNO UPUTSTVO od 14.06.2013. godine (2) Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici naloživši da «nove zahteve za sprovođenje istrage ili sudske predmete čuvaju do naknadne dostave i rešenja u okviru prvosudnog sistema Privremenih institucija samouprave u Prištini, te da do 16. jula 2013. godine Misiji vladavine prava Evropske Unije na Kosovu «EULEKS» stave na rapolaganje podatke o svim podnescima primljenim pre ovog datuma, uz dužno poštovanje principa zaštite ličnih podataka, uz pomoć «EULEKS»-a, koje čuvanje predmeta će omogućiti poštovanje rokova dostavljanja predmeta sudu.» Pored toga navedenim javnim tužilaštvima u Kosovskoj Mitrovici naloženo je da «hitne krivične predmete koji eventualno budu primljeni nakon 15. jula 2013. godine dostave na nadležnost Misiji vladavine prava Evropske Unije na Kosovu «EULEKS» do 1. Septembra 2013. godine.» Na kraju u Obaveznom uputstvu se navodi da će se isto primenjivati do uspostavljanja pravosudnih organa u skladu sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa.

Mada je tekst Obaveznog uputstva zamršeno uvijen u komplikovanu formu, koja je trebalo da prikrije suštinu, ipak se iz njega može razabrati šta je u stvari Zagorka Dolovac naložila Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici i kakav efekat je imalo njeno Obavezno uputstvo. Oba tužilaštva su, postupajući po Obaveznom uputstvu, stala sa daljim radom, a svi hitni krivični predmeti su počeli da se dostavljaju Misiji vladavine prava Evropske Unije na Kosovu «EULEKS», a ne našim sudovima kako je to do tada činjeno, što se ima praktivati sve do uspostavljanja pravosudnih organa u okviru «pravnog sistema Kosova» shodno čl. 10. Briselskog sporazuma.

Iz navedenog je jasno da je akt Republičkog javnog tužilaštva suštinski bio akt sprovođenja Briselskog sporazuma.

Da li je Republički javni tužilac postupao po važećem Ustavu i Zakonu o javnom tužilaštvu kad je izdao opisano Obavezno uputstvo i praktično obustavio rad naših tužilaštava na teritoriji AP Kosovo i Metohija?

Odgovor je, na žalost, negativan.

Odredba čl. 25 st.1 Zakona o javnom tužilaštvu na koju se Zagorka Dolovac pozvala donoseći Obavezno uputstvo javnim tužilaštvima na teritoriji AP Kosovo i Metohija, odnosi se na opšta uputstva Republičkog javnog tužioca koje se izdaju u pismenoj formi za postupanje svih javnih tužilaca (misli se na sva javna tužilaštva u Republici Srbiji) radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.

Po svojoj sadržini Opšte uputstvo koje je Republički javni tužilac Zagorka Dolovac uputila Višem i Osnovnom javnom tužiocu u Kosovskoj Mitrovici, niti je bilo upućeno svim javnim tužiocima u Srbiji, niti je za cilj imalo postizanje zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. Naprotiv, cilj ovog Obaveznog uputstva je bio upravo suprotan tj. da navedena dva javna tužilaštva na Kosovu i Metohiji postupaju potpuno drugačije u odnosu na ono što čine druga tužilaštva u zemlji i u odnosu na ono što je Ustavom i Zakonom propisano.

Nemoguće je da Republički javni tužilac u vreme izdavanja Obaveznog uputstva nije znala da se iza termina «pravosudni sistem Privremenih institucija samouprave u Prištini» krije pravosudni sistem tzv. samoproglašene Republike Kosovo, čiji je predstavnik Hašim Tači i bio jedan od potpisnika Briselskog sporazuma. Nema sumnje da je Zagorka Dolovac znala da uvodi neku vrstu vanrednog stanja i mirovanja u naša tužilaštva na Kosovu i Metohiji, sve do uspostave pravosudnih organa u skladu sa Briselskim sporazumom, što znači dok se ne formiraju i ne počnu sa radom sudovi i tužilaštva tzv.Republike Kosovo na teritoriji severnih opština na Kosovu i Metohija, na kojoj teritoriji do tada nisu vršili sudsku i tužilačku vlast. Obavezno uputstvo je sačinjeno u svrhu neophodnih priprema i primopredaje predmeta iz tužilaštava Republike Srbije budućim tužilaštvima tzv.Republike Kosovo, sa osnovnim ciljem implementacije Briselskog sporazuma.

U vezi sa navedenim, treba imati u vidu da je Ustavni sud svojim Zaključkom Iuo-247/2013 (Sl.glasnik RS br. 13/2015) odbacio predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti parafiranog «Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa» između Vlade RS i privremenih institucija samouprave u Prištini od 19.aprila 2013. godine sa osnovnim obrazloženjem da se ne radi o opštem pravnom aktu unutrašnjeg prava, već da se radi o političkom modus vivendi tj. o političkom dokumentu koji koji nema pravnu snagu.

Ustav propisuje da je pravni poredak jedinstven, kao što je i sudska vlast jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije, a stvarna nadležnost javnih tužilaštava određuje se u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti naših sudova.

Republički javni tužilac je nakon parafiranja Briselskog sporazuma, bila u obavezi da štiti načelo ustavnosti i zakonitosti ispitujući da li je eventualno došlo do izvršenja nekog od teških krivičnih dela iz Glave 28. Krivičnog zakonika, koja su usmerena protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, te preduzimajući i sve druge zakonom predviđene mere, kako bi naša tužilaštva na teritoriji Kosovo i Metohija nastavila sa nesmetanim radom, u skladu sa Zakonom, uprkos volji političara. Međutim, Zagorka Dolovac je učinila upravo suproto: izdala je Obavezno uputstvo javnim tužilaštvima u Kosovskoj Mitrovici, kao pojedinačni pravni akt neposredne implementacije Briselskog sporazuma, čime je u delo sprovela jedan pravno neobavezujući politički sporazum.

Republički javni tužilac se očigledno opredelila za političku poslušnost izvršnoj vlasti, jer se jedino na taj način može objasniti zloupotreba odredbe čl. 25 st.1 Zakona o javnom tužilaštvu, čijoj primeni uopšte nije bilo mesta, kao što nije bilo mesta ni donošenju Obaveznog uputstva od 14.06.2013.godine. Sam čin donošenja Obaveznog uputstva kojim je iskrčen put ukidanju naših tužilaštava na severu Kosova i Metohije, govori o stepenu (ne)samostalnosti Republičkog javnog tužioca u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast (čl. 45 Zakona o javnom tužilaštvu). Čini se da Zagorka Dolovac nije očuvala poverenje u svoju samostalnost u radu, pa se postavlja osnovano pitanje da li je takve samostalnosti uopše bilo za sve vreme trajanja njenog mandata, koji zahvata period vladavine i prethodnog i aktuelnog režima, a o kojoj sumnji najbolje svedoči činjenica da gotovo niko (osim jednog poslanika) u Narodnoj skupštini nije imao ozbiljnijih zamerki na njen novi izbor na mesto Republičkog javnog tužioca i pored očiglednog kršenja Zakona o javnom tužilaštvu.

Zbog toga se izjava narodnog poslanika Borislava Stefanovića pokazuje vrlo spornom kada kaže da Zagorka Dolovac, kao Republički javni tužilac, predstavlja «mač građana Srbije» na vrhu tužilačke piramide.

Posle svega što se događalo u proteklom periodu, zabrinutim građanima Republike Srbije se nameće jedno od ključnih pitanja: čiji se to, u stvari, mač nalazi u rukama Republičkog javnog tužioca, kada će, i protiv koga biti upotrebljen?

A što se tiče sastava Narodne skupštine, rasprava o ponovnom izboru Zagorke Dolovac na mestu Republičkog javnog tužioca sama po sebi govori o tome da danas u skupštinskim klupama, i na strani vlasti i na strani opozicionih stranaka, sede isključivo zagovornici jedne ideje – ideje evropskog puta izraženog u paroli «Evropa nema alternativu» tj. da se radi o protagonistima jedne te iste politike, čije sprovođenje već duži niz godina podrazumeva urušavanje i potkopavanje važećeg Ustava i zakona Republike Srbije. Na žalost, u tom delu nema suštinske razlike između poslanika stranaka na vlasti i onih u opoziciji.

_________________________________________